Разговор:Рат у Словенији/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
ЈНА
Одакле вам идеја и из којих података сте извели закључак да је ЈНА кренула у Словенију са намером да поништи одлуку словеначког парламента о проглашењу независности ? Зар није логично да би ЈНА у том случају напала парламент и друге органе власти ? Томислав Лукић 18:31, 11. новембар 2006. (CET)
- Мало сам смањио пристрасност чланку тако што сам уписао Међутим, два дана касније, јединице Југословенске народне армије кренуле су на граничне прелазе Словеније у намери да не дозволе измене натписа државе. уместо Међутим, два дана касније, јединице Југословенске народне армије кренуле су на Словенију у намери да пониште ту одлуку. Вероватно рогобатно, али хронолошки и логички исправније. --Slobodan Kovačević prič prič 20:48, 11. новембар 2006. (CET)
Мало сам изменио чланак да би било јасније да ЈНА није напала суверену Словеначку државу него да је у питању сукоб изазван проглашењем независности Словеније једнострано без сагласности надлежних институција СФРЈ. Намеравам да ово експлицитно наведем убудуће, и да буде јасно да ЈНА није "кренула на" Словенију него да се већ налазила у Словенији, за сада мислим да ће ове измене мало боље дефинисати тај сукоб.--Nen 02:29, 16. новембар 2006. (CET)
- Имам овде две замерке: "Проглашење независности" је обично једнострани акт, па после долазе признања. Мислим да то треба избацити или преформулисати у "пошто је Словенија прогласила независност". --Милош Ранчић (р|причај!) 03:03, 16. новембар 2006. (CET)
- Друго, толико се сећам, тенкови су прво прошли кроз Загреб (не знам већ одакле су кренули), где су биле демонстрације против ЈНА, да би стигли до Словеније. Ипак нису изашли "из касарни у Словенији", што имплицитно сугерише конструкција. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:03, 16. новембар 2006. (CET)
- Добро, ако је формулација лоша треба се изменити, али суштина је да је сукоб изазвала Словенија једностраним проглашењем независности и рушењем поредка државе у којој су се налазили. Ако су тенкови стварно дошли са стране (што је потпуно нелогично имајући у виду да је ЈНА имала касарне и војне јединице у Словенији) онда може да се формулише тако, али мора се дати до знања да је ЈНА легално боравила на територији Словеније, а да су Словеначке паравојне јединице илегалног карактера, док је СФРЈ постојала наравно (што је период пре и за време рата). --Nen 14:43, 16. новембар 2006. (CET)
- Да, треба негде написати конструкцију којој се образлаже да је Словенија напустила СФРЈ без потребне одлуке Председништва СФРЈ (тако ми се чини) и да је Анте Марковић (тадашњи председник СИВ-а) наредио полицијску акцију у циљу поновног успостављања контроле (коју су војска и Милошевић искористили да покрену целу војску). То је сажетак целе приче. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:29, 16. новембар 2006. (CET)
- Е, сад. У односу на моје поприлично лоше сећање око свега тога, чини ми се да је војска дошла из БиХ. (Демонстрација у Загребу се добро сећам.) ЈНА јесте имала војске у касарнама у Словенији, али не толико. Колико контам, смисао наредбе Анта Марковића је био да војска из Словеније реши ситуацију, а не и војска из БиХ. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:29, 16. новембар 2006. (CET)
- Али, све то што сам рекао треба и доказати референцама. (Говорим по сећању, али то није релевантно за енциклопедијски текст ако нема референци.) У сваком случају, а у односу на ранија искуства, проблеми овог типа су углавном формалне природе, а не суштинске. Тј. све треба да има своје место, а не да се доказује тамо где му није место. Па, даље, ако се ти већ бавиш овим чланком, онда је на теби да га начиниш ваљаним, узимајући у обзир све теби доступне референце и политику неутралне тачке гледишта. Није то тако страшно бирократски као што изгледа :) Никола ти може помоћи у томе. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:29, 16. новембар 2006. (CET)
- Добро, ако је формулација лоша треба се изменити, али суштина је да је сукоб изазвала Словенија једностраним проглашењем независности и рушењем поредка државе у којој су се налазили. Ако су тенкови стварно дошли са стране (што је потпуно нелогично имајући у виду да је ЈНА имала касарне и војне јединице у Словенији) онда може да се формулише тако, али мора се дати до знања да је ЈНА легално боравила на територији Словеније, а да су Словеначке паравојне јединице илегалног карактера, док је СФРЈ постојала наравно (што је период пре и за време рата). --Nen 14:43, 16. новембар 2006. (CET)
Мислим да је јасно да Југословенска народна армија није извршила агресију јер агресија може бити извршена само на суверену државу а Словенија у том тренутку није била међународно призната.Све више релевантних стручњака се слаже да је словеначко руководство одиграло вешту политичку игру и уз помоћ Аустрије и Немачке издејствовало независност.Правог рата у Словенији није било и није га ни могло бити јер југословенска армија је с лакоћом могла да сломи отпор било какве војне групације коју би словенци организовали
Занимљиво: Чин Републике Словеније, исто као и чин ЈНА имају покриће у Уставу СФРЈ. Види:
- ОСНОВНА НАЧЕЛА кажу, да Словенија има "и право на отцепљење"
- НАРОДНА ОДБРАНА - Члан 240 каже, да "Оружане снаге СФРЈ штите независност, суверенитет, територијалну целокупност" СФРЈ
А што се тиче тенкова, они су делимично изашли и из касарни у Словенији - нпр. из касарне Врхника. Поздрав, М.П. из Словеније
- Треба уочити да у Основним начелима експлицитно пише како народи имају право на отцепљење, док се републике не помињу. По томе словеначки народ има право на отцепљење (шта год то значило!?), а не каже се ништа за Републику Словенију. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:11, 18. март 2008. (CET)