Разговор:Рачунарски миш

Први поднаслов уреди

Prva recenica:

"помера курсор на екрану монитора."

Mis nije izmislila firma Apple, pogledaj en:Mouse_(computing)

Takodje opticki misevi su postojali pre 2000 godine.

Kolo nije "integralno" nego "integrisano", ne primereno je cirilicu ya LED i CCD, a tek ovo???

"У ДОСу треба изменити AUTOEXEC.BAT"

pa onda posle "Windowsu XP"


Vuk 03:03, 8 јануар 2006 (CET)

Слободно измени све што мислиш да не ваља. — СашаСтефановић • 02:23 8-01-2006

Конфигурација мишева у оперативним системима уреди

Да бисте могли користити миш на вашем рачунару, морате имати слободан прикључак за њега. Пошто га прикључите потребно је поставити одговарајуће управљачке програме да би га оперативни систем могао користити. Како се миш инсталира, консултујте упутство које сте добили са мишем.

Процедура која је најчешћа је: У ДОСу треба изменити AUTOEXEC.BAT датотеку тако да се у њој позива управљачки програм за миша. У Windowsu обично није потребно ништа подешавати јер он сам подешава све потребне управљачке програме. Како се подешава рад миша у Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers and Other hardware> Mouse. У прозору који се отворио видећете 5 картица. Прва картица се зове Buttons и на њој подешавате: када укључите Switch primary and secondary buttons прво и и друго дугме ће заменити улоге; Double click speed клизач подешава временски размак који је потребан да би се опција дуплог клика могла активирати. Што је клизач „десније“ то значи да морате брже кликнути два пута да бисте нешто урадили и обрнуто; Трећа опција је Turn on ClickLock. Она служи да се после одређеног времена (након клика левог тастера миша) закључа дотични клик. Друга картица је Pointers. На њој се могу подесити следеће ствари: у падајућем менију Scheme можете изабрати неку од понуђених шема за изглед показивача (енг:pointer, прим. аут). У пољу Customize можете сами подесити како ће показивач изгледати у одређеном тренутку. На левој страни се налазе имена догађаја а на десној тренутни излед показивача за тај догађај. Да бисте променили изглед показивача за тај догађај, два пута брзо кликните (или притисните дугме Browse) на сличицу тренутног изгледа показивача. Отвориће се оквир за дијалог у коме можете изабрати датотеку која садржи сличицу показивача којег желите. Пошто све то фино подесите, ту шему можете снимити тако што ћете кликнути на дугме Save As у пољу Scheme. Трећа картица је Pointer Options. У пољу Motion подешавате брзину кретања показивача на екрану. У поље Snap To укључите опцију Snap To ако желите да се ваш показивач аутоматски премести на Default дугме у оквирима за дијалог. У пољу Display Pointers Trails укључујете и подешавате нешто попут трагова који остају за показивачем миша приликом померања. Следећа опција је Hide pointer while typing. Када је укључена сакриће показивач миша док куцате, а он мирује. Чим поново покренете миша, показивач ће бити приказан. Задња опција је врло корисна и служи за то да вам покаже место где се тренутно налази показивач миша када притиснете Контрол (ctrl) тастер. Врло је корисна ако имате повећан контраст и осветљење боја на монитору или вам је пак екран састављен од много различитих детаља (нпр, ако имате пуно иконица на радној површини која има позадину са пуно боја). Четврта картица је Wheel. Она је корисна ако имате миша са точкићем. У пољу Scroll lines унесите колико линија текста треба да се излиста једним померањем точкића миша, а ако желите да вам се једним померајем точкића на мишу излиста један екран, укључите опцију Scroll One Screen at Time.

Врати ме на страницу „Рачунарски миш”.