Разговор:Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Odakle autoru podatak o migracionom saldu? Da li migracioni saldo uključuje i spoljni migracioni saldo (s inostranstvom)ili samo unutrašnji (unutar Srbije).

P.S. - Fale podaci za Toplički okrug! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Blagutin (разговор • доприноси) | 13:55, 19. јануар 2010

Nekoliko pitanja...

Podatak za Cacak je cudan. Tamo stoji ovako

Cacak

prirodna promena broja stanovnika : -2598 migracioni saldo : -1579 broj IRL : 2625

Prostom matematikom ispada da kada se ovo sracuna ispadne -1552 i negativan bilans za ovaj grad,a ne porast i to za 1606. Jedino ako autor nije napravio gresku pa dao pogresan podatak za migracioni saldo (umesto minusa da stoji plus),tada je zbir uistinu 1606. Sta je od ovoga tacno?

Republicki zavod za statistiku ne vodi podatke o eksternim migracijama ni za nivo teritorije Srbije bez Kosova ni za opstine pojedinacno. Interesuje me kako je autor ovog clanka dosao do podataka o migracionom saldu,jer ako je koristio podatke Zavoda,onda je slika o stanovnistvu nepotpuna,jer se odnosi samo na unutrasnje migracije (preseljavanja iz opstine u opstinu) a ne i na podatke koliko je doseljenih/odseljenih u inostranstvo,sto je vrlo znacajna komponenta i mora se uzeti u obzir pri takvim procenama.

Toplicki okrug je prikazan kroz podatke za opstine koje ga cine : Zitoradja,Blace,Kursumlija i Prokuplje. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Lookey (разговор • доприноси) | 21:38, 21. јануар 2010

Подаци у табели

Подаци за Чачак су нетачни, јер је миграциони салдо позитиван, аја сам грешком унео негативан. што се тиче миграција, податак се односи и на унутрашње и спољне, што је и очигледно јер за Републику Србију стоји податак од око +100.000 лица, па је по свакој логици очигледно да су урачунатре и спољне миграције иначе би број био 0, да су у питању само унутрашње миграције. Ко води податке о спољним миграцијама, не знам ни сам, могуће је да их воде полицијске управе, углавном оне се налазе у Демографској статистици РЗС, па није ни важно,важно је да је РЗС “благосиљао“ те податке и објавио их као валидне. Иначе, акценат у овој табели је на број интерно расељених лица, јер она нису пописана 2002. године (иако фактички живе у датим општинамаи градовима и ту остварују права), нити ће бити пописана 2011. године. Па би требало да се зна њихов број по општинама, друга ствар је та што се појављују цифре о ненормално великом броју становника поједних градова, пошто је наводно попис био давно, тако да се не би вртеле цифре о Београду са 2,5 милиона становника, Новом Саду са 500.000, Нишу са 350.000, и Крагујевцу са 250.000 становника... --Варја (разговор) 23:32, 25. јануар 2010. (CET)

Jos nesto

Podatak od tih 104 (i koliko hiljada) nikako se ne odnosi na spoljne migracije,vec na obim preseljavanja unutar drzave Srbije. Spomenuli ste Demografsku statistiku,a u istoj stoji podatak iskljucivo za unutrasnje migracije,dok se spoljne ne spominju. A evo citiracu sta RZS zvanicno kaze o pracenju migracija

У статистичком систему Србије не постоји статистичко истраживање о међународним миграцијама, док је статистичко праћење унутрашњих пресељавања становништва уведено 1989. године. Изучавање емиграционих токова, посебно у периоду после Другог светског рата, углавном се темељи на подацима пописа становништва. С друге стране, процес исељавања становништва из Србије перманентно се одвија током XX и на почетку XXI века. Имајући у виду негативне последице овог процеса на укупан развитак земље, покренули смо иницијативу1 за увођење истраживања о спољним миграцијама становништва у програм рада званичне статистике.

Ono sto stoji u Demografskoj statistici potpuno je u skladu sa onim sto ovde pise. Podatke o spoljnim migracijama Srbija jos uvek prikuplja jednom u 10 godina,tj na popisu stanovnistva,kada samo usnimi novo stanje,i ceka sledecih 10 godina da ponovi snimanje emigracije. MUP uistinu verovatno vodi te podatke (pod pretpostavkom da se to radi uredno),ali doci do njih nije lako ni RZSu,a kamoli entuzijasti koji svoj trud zeli da ulozi kako bi se videlo pravo stanje na terenu.

Dakle,uz duzno postovanje,mislim da su procene koje su predmet razgovora nepotpune i nedovoljno tacne,ali opet sa druge strane u neku ruku vise odgovaraju realnosti na terenu nego podaci iz 2002,najvise zbog ovog broja raseljenih koji daje UNHCR (nadam se da je taj broj koji objavljuju tacan,posto su u sukobu sa mnogim drugim procenama - npr. od OEBSa koji iznosi podatak od oko 60ak hiljada raseljenih Srba i jos tridesetak hiljada drugih nealbanaca,od cega samo jedan deo raseljen u Srbiji). I naravno pozdravljam Vasu nameru da ukazete na potpuno promasene i preuvelicane podatke koji se u javnosti vrte a vezani su za najvece gradove u zemlji.

Interesuje me jos nesto - da li je to konacno odredjeno da se interno raseljena lica sa Kosova u Srbiji nece popisivati kao stalno prisutno stanovnistvo 2011. godine? Licno mislim da nema logike,posebno ne nakon popisa iz 2002. kada su izbeglice imale status stalno nastanjenih a raseljeni ne,ali usled stalnih promena definicija stalno nastanjenog stanovnistva ne bi bilo previse cudno.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Lookey (разговор • доприноси)

Подаци у табели

Прво све које желе да ми поставе неко питање молим да га поставе на мојој корисничкој страници за разговор, а не на страници за разговор о чланку, да бих одмах добио обавештење да је неко поставио поруку. Друго, што се тиче података о миграционом салду, у чланку не стоји нигде да се ради и о спољашњим миграцијама, али се то закључује само по себи. У демографској статистици, истина, стоји унутрашње миграције, али свако ко има елементарна знања о миграцијама зна да у једној затвореној заједници (овде Републици Србији), ако се посматрају унутрашње миграције, салдо не може да буде мањи или већи од нуле. Ова разлика која се појављује је утицај спољних миграција. Могуће је да обухват спољних миграција није комплетан, због разних техничких разлога. Сматрам да је посебно емиграција тешка за праћење. Ако се овде посматрају општине које имају позитиван салдо виде се општине Велико Градиште и Петровац на Млави, и то сигурно због повратника из иностранства, јер су ове општине познате по великом броју становника на раду у иностранству. Сигурно није разлог позизивног салда неки невероватан економски развој ових општина који привлачи становништво. Свако коме су долазили гости из иностранства зна да је морао да их пријави у подручној полицијској управи. Тако, свако ко је дошао из иностранства је сигурно морао да се пријави негде да би добио документа или да би остварио неко право. За ову табелу никад нисам тврдио да је тачна у број. Прво, попис је урађен са критичним моментом 31. март 2002. у поноћ, подаци о виталној статистици се обрачунавају за целе године 2002-2008. год., исто као и миграције, а попис интерно расељених је са стањем у септембру 2008. Друго, ниједан попис становништва није потпуно тачан. На сајту РЗС постоје анализе обухвата пописа и колико је где потцењен и прецењен број становника. Али ове ствари су номалне за све државе где се обављају пописи становништва. Иначе, РЗС поред ових грешака, које у велику руку нису до њих, прави грешке где је само њихова одговорност. Ако неко тражи у публикацијама број становника данашње територије општина Нова Црња према попису 1953. године добиће податак о 23382 становника. Нигде се појављује број 24503 становника колико је стварно било становника. Једноставно није рачунато становништво села Молин које је у то време постојало, али је касније расељено. Овакве ствари могу да се нађу и у другим општинама. Ово скретање са теме говори само о томе да ни РЗС није доследан у својим истраживањима, већ користи податке које су му доступне без обзира да ли су систематске и свеобухватне. И још један дискурс, на податке у демографији може да се гледа уско, ако је једно село у Црној Гори имало 1991. године 96 Црногораца, а на попису 2003. године то исто село је имало 96 Срба, ако се уско гледа може се помислити да је прво становништво исељено, и на његово место доведено друго; или да је становништво променило етничку свест. Зато моји одговори можда, вероватно, могуће је, нису знаци непоузданости овог чланка, јер он користи званичне публикације и званичне податке у њима, већ моје мање или више тачне претпоставке о појединим појавама, јер статистика обрађује податке о масовним појавама, па се не могу доносити униформни закључци. Сада што се тиче броја ИРЛ иако га лично сматрам прецељеним, користио сам га у изворном облику. То да ли ће ИРЛ бити укључена у попис 2011. године, није коначно одлучено. Препоруке међународних статистичких организација је да се ИРЛ не укључују у стално становништво, на држави је да ли ће послушати препоруке. До данас није прихваћено да ова лица буду укључена у стално становништво. Други разлог је политичке природе, вероватно би неко сматрао да се тако легализује етничко чишћење на Косову и Метохији. Исти такви проблеми онемугућавају обављање пописа у Босни и Херцеговини, где је разлог исто тако политички. Мој лични став је да би ова лица требало да буду пописана као стално становништво, али то не зависи од мене. То да ли ће ова лица бити пописана је друго питање, она ће бити пописана као и на попису 2002. године. Ко види пописницу П-1 за попис 2002. године види могућност да се пописница попуњава за лице расељено са Косова и Метохије (питање број 6), и сва та лица су пописана и РЗС има њихов тачан број за попис 2002. године, али га не објављује никад и не укључује у стално становништво. Утицај политике на статистику је евидентан, када стране компаније траже од РЗС да објави податке о монополском положају неких фирми у Србији, они се правдају да они задржавају право на заштиту појединаца јер се подаци скупљају само у статистичке сврхе, и то је ОК, али се на пример објављују подаци о националној структури нпр Оборњаче којој живе 2 становника и они су Мађари, и то се објављује у публикацијама, што је у супротности са међународним препорукама. Нека неко погледа попис Словеније где за нека насеља стоји знак z, што значи да је податак заштићен и да се скрива идентитет појединаца. Све то наводи да број ИРЛ неће бити укључен у попис 2011. године. Не зависи укључивање ИРЛ у стално становништво ни од тога да ли живе у колективним центрима или не, ипак они имају неки статус самим тим што су ИРЛ, на основу којих остварују неку социјалну помоћ итд. Пуно тога још није одлучено за попис 2011. године, тако да је могуће да ће и став око овог питања бити промењен. --Варја (разговор) 03:30, 03. фебруар 2010. (CET)