Разговор:Релације неодређености/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Mislim da je u odrednici "Relacije neodredjenosti", na Srpskom, napravljena greska. Prvo je u uvodnom delu receno:

"да одређени парови физичких својстава, као што су позиција и Подебљани и искошени текстмоменатПодебљани и искошени текст, не могу да буду истовремено познати са арбитрарно високом прецизношћу"

Ovde je termin "momenat" pogresno upotrebljen. To je verovatno zbog engleskog "momentum" koji je pogresno preveden. Tacan prevod je "kolicina kretanja". Ova izvedena fizicka velicina je masa tela(m) x brzina istog tog tela(v) (u odnosu na posmatraca), a jedinica je [kgm/s].

U daljem tekstu "moment" je zamenjen "impulsom" ("...производ неодређености мерења положаја и импулса је увек већи или једнак половини редуковане планкове константе...") sto je takodje pogresno. Tacno je da izvedena fizicka velicina impuls (Fxt) ima iste dimenzije kao i kolicina kretanja ali njena fizikalnost, znacenje, se razlikuje. Impuls (sile) je jednak sili x vreme dejstva te sile na telo, odnosno materijalnu tacku. To znaci da je i odrednica "Impuls" pogresna, odnosno treba je preimenovati u "Kolicina kretanja" i svuda gde u njoj pise "impuls" treba staviti "kolicina kretanja". Slazem se da "impuls" lepse zvuci ali ipak sa stanovista Mehanike nije korektno i u dve navedene odrednice mora se koristiti rogobatniji izraz "kolicina kretanja".

Hajzenbergov princip neodredjenosti ustvari govori o tome da nije moguce istovremeno tacno izmeriti polozaj i brzinu predmeta. To vazi i za predmete "normalne velicine", ali tu su odstupanja stvarno zanemarljiva, dok kod cestica (u kvantnoj fizici) to vec nije slucaj. Ovo je vrlo dobro objasnjeno u hrvatskoj odrednici istoga naziva "Relacije neodredjenosti":

"U kvantnoj mehanici, Heisenbergovo načelo neodređenosti govori kako je načelno nemoguće odrediti točan položaj i brzinu neke čestice. Da bismo promatranjem odredili položaj nekog tijela, moramo ga osvijetliti i primiti svjetlost koja se od njega reflektira. Međutim, zbog ogiba svjetlosti položaj tijela možemo odrediti najpreciznije na valnu duljinu svjetlosti pa tako možemo pisati da je neodređenost položaja tijela jednaka valnoj duljini svjetlosti (Δx≈λ). Smanjenjem valne duljine korištene svjetlosti možemo sve preciznije odrediti položaj tražene čestice, ali u tom slučaju povećavamo energiju zračenja (E=hf=hc/λ), odnosno čestična svojstva svjetlosti (elektromagnetskog vala) čiji foton u tom slučaju ima veću količinu gibanja (p=h/λ) pa tako u "sudaru" s promatranom česticom više mijenja njenu količinu gibanja (u odnosu na početnu) tako da je i nju nemoguće sasvim točno odrediti. Povećanjem čestičnih svojstava svjetlosti kojom osvjetljavamo (smanjenje valne duljine) gubi se na preciznosti mjerenja brzine (količine gibanja), a povećanjem valnih (povećanje valne duljine) gubi se na preciznosti određivanja položaja. Ovo nije posljedica nesavršenosti mjernih instrumenata, nego je kvantno svojstvo samog promatranog sustava i nemoguće ga je izbjeći i uporabom savršenih mjernih instrumenata. Što preciznije mjerimo položaj, manje precizno mjerimo brzinu i obrnuto. Ovo svojstvo otkrio je 1927. godine njemački fizičar Weiner Heisenberg a obično se formulira ovako:

Δp·Δx≥ħ/2

gdje je Δp neodređenost količine gibanja, Δx neodređenost položaja, a ħ je reducirana Planckova konstanta (ħ=h/2π) h=6,626·10-34 Js

ili drukčije formulirano:

ΔE·Δt≥ħ/2

gdje je ΔE neodređenost energije, a Δt neodređenost mjerenja vremenskog intervala.

Ove relacije vrijede i u makrosvijetu (svijetu klasične mehanike), ali tamo su neprimjetljive jer je neodređenost položaja zanemariva u odnosu na dimenzije tijela, a neodređenost količine gibanja u odnosu na ukupnu količinu gibanja tijela.

Heisenbergovo načelo neodređenosti izazvalo je brojne kritike u svijetu fizike 20. stoljeća (najpoznatije od Alberta Einsteina) jer je utjelovljenje kontrarnosti determinističkim principima dotadašnje fizike, otpočelo je eru probabilističkog pristupa kvantnoj fizici i postavilo bitnu granicu preciznosti eksperimenta."

Kao sto se da primetiti i u hrvatskoj odrednici se koristi termin "količina gibanja" (ne impuls), sto u prevodu na srpski znaci "kolicina kretanja". Takodje mislim da kad bi se materija iz hrvatske odrecnice ukljucila u srpsku (pojasnilo bi se u cemu je problem) i kada bi se "impuls" zamenio "kolicinom kretanja" dobili bi odlicnu odrednicu (ili kako Wiki kaze "clanak").

Zato molim gospodina Mihajla Andjelkovica (koji je vec nesto komentarisao pa obrisao) i/ili gospodina 200.198.107.75 da mi odgovore i ako prihvataju ove moje opaske da izmene navedene 2 odrednice u navedenom smislu. Ne bih zeleo da menjam odrednicu (clanak) bez njihove saglasnosti, a ne znam ni da li bih uspeo to da izvedem. Pogotovo sto nemam cirilicni font (laptop mi je sa trzista SAD) S postovanjem Radomir Gligorijevic178.148.36.146 (разговор) 16:33, 2. децембар 2012. (CET)

Интерпретација

Део који се бави интерпретацијом релација неодређености је погрешан. Мислим да је најбољи начин да се ово демонстрира кроз анализу таласне функције као једног таласног система, и да се позове на ошту релацију неодређености за било какав сличан систем. Математичари би рекли да је то само једна од теорема из Фуријеове анализе, али филозофске имликације Хајзенбергових релација неодређености следе из специфичности објеката у квантној механици и постулата теорије.

У тексту пише како велики импулс одговара његовој великој неодређености; узмите делта-функцију за произвољно велики импулс и уверићете се да ово просто није тачно.

PenroseT (разговор) 03:20, 21. мај 2018. (CEST)