Разговор:Сићевачка клисура/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до: 8. јуна 2012. у 07:30.

Коментари

 Коментар:...Почео сам да читам чланак, леп је и освежавајући, после напетих тема. Миле, предлажем ти да мало преформулишеш почетак увода „Сићевачка клисура је пробојница реке Нишаве.....“ Избегни ову кованицу „пробојница“. Пре бих ставио...пролаз реке Нишаве кроз гранини појас обронака Сврљишке и Суве планине.-- Сахараразговор 12:56, 1. јун 2012. (CEST)

Прихватио сам предлог и кориговао прву реченицу. Поздрав и хвала на предлогу.--Mile MD (разговор) 14:27, 1. јун 2012. (CEST)

Пробојница је одговарајући термин, али да не тражимо длаку у јајету може и овако. --НиколаБ (разговор) 17:24, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Чланак је савршен. Предпостављам да си током писања истог имао доступну јако кивалитетну и обимну литературу што се и види из самог карактера чланка. Великих замерки заиста немам ни на један део чланка. Ове ситније грешкице на које сам наилазио читајући чланак сам успут исправио (надам се да се аутор не љути). Следеће ствари су ми мало нејасне:

• Код животиња овај део ми нешто није јасан: доста штетног „земљо кучета”? Да ли је то посебна врста неке живуљке или је то неки локализам за неку кртицу, миша, неког другог глодара?

Ради се о локализму „земљо кучета” познатом у литератури као „слепо куче“. Зрно је пре мене већ извршио исправку, у циљу појашњења.--Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

• Историја, на самом почетку иде реченица: Jедини копнени пут којим се могло да стигне из Африке и Азије у Европу до данас био је кроз Сићевачку клисуру од њеног постанка. Оваква конструкција реченице није тачна и требало би је мало преформулисати у нешто попут Сићевачка клисура је од најранијих времена представљала једну од најважнијих спона између Европе са једне и Азије и Африке са друге стране. Дакле била је једна од, а никако једина.

Прихваћено унета предложена измена... Сићевачка клисура је од најранијих времена представљала једну од најважнијих спона између Европе са једне и Азије и Африке са друге стране.--Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

• Мислим да је поднаслов на крају чланка о хидроелектранама непотребан јер већ све то пише у одељку о привреди. Иначе не би било лоше да набројиш литературу коју си користио код рада на чланку.

Хидроелектране су у овом делу приказане... у светлу материјалне културе, као објекти од историјског значаја. Малом сем преуредио тај део како би било јасније. --Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

Унео сам и попис коришћене литературе (књиге, монографије, семинарски радови). Надам се да си на то мислио.--Mile MD (разговор) 13:48, 2. јун 2012. (CEST)

• Дакле да резимирам још једном: чланак је савршен и дефинитвно ће имати моју подршку на гласању (сасвим заслужено)--НиколаБ (разговор) 17:24, 1. јун 2012. (CEST)

Хвала на конструктивним примедбама и уложеном труду на унапређењу квалитета чланка. Поздрав и срећан рад--Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Птице које никад не долете

• Не знам од кад је тачно ова литература, а могуће и да је нека књига изашла скорије, а да писац није баш у савременим токовима. Бела кања и орао брадан су изумрли са територије целе Србије до 1980их, а белоглави суп се одржао само у кањону Увца и Трешњице, дакле ни њега овде више нема. Исто важи и за чланак Сува планина. --Zrno (разговор) 16:08, 1. јун 2012. (CEST)

У изради овог дела користио сам новију литературу (Република Србија, Републичка агенција за просторно планирање. Просторни план подручја посeбне наменe Специјалног резервата природе Сува планина 2021. Ниш, октобар 2011. године) али као што видиш подаци нису ажурни.
А што се тиче беле кање то је објашњено у реченици...До скора је у клисуру из правца Мосора, једног од врхова Суве планине долетала и угожена бела кања (Neophron percnopterus) према подацима из књиге ...Птице Сићевачке клисуре. У:Симић, Драган. Птице Србије и подручја од међународног значаја.. ЛОА-Лига за орнитолошку акцију Србије ISBN 978-86-911303-0-5 (2008). Хвала на указаним пропустима предлозима и уоченим исправкама.--Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

• Већина латинских назива је погрешно написана. Исправио сам их доста, али немам више живаца. Проверити тамо где је црвено, односно где не води унутрашња веза.--Zrno (разговор) 17:52, 1. јун 2012. (CEST)

Хвала на стрпљењу око исправке латинских назива. Остале називе сам проверио унео викивезе и исправио (надам се исправно) грешке у латинским називима.--Mile MD (разговор) 21:04, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Crtice

• Mile, deder u onim magistralama promeni crticu u crtu između imena gradova. Inače, svaka čast na članku. Od tebe nisam ni očekivala ništa manje. --Јагода испеци па реци 21:30, 1. јун 2012. (CEST)

Hvala, zamenio sam crtice u crte između gradova na magistralnim pravcima. Pozdrav, srećan rad--Mile MD (разговор) 22:16, 1. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Чланак је заиста сјајно написан, свака похвала аутору. Прочитао сам један део а остатак ћу током дана па кад стигнем. Исправио сам неколико ситница у тексту али ништа много значајно. Мада морам истаћи једну занимљиву и вероватну грешку у куцању, па смо добили од орогени процеса - ерогене :-)--Иван Матејић (разговор) 10:44, 2. јун 2012. (CEST)

Хвала ти на похвалама и труду који улажеш у његово сређивање. Кад лекар пише чланке из географије онда су могуће и овакве грешке у куцању, па уместо орогено стоји ерогено. Јоше једном хвала и срећан рад--Mile MD (разговор) 13:48, 2. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Да прођем ја опет, као прошли пут, кроз геолошки/геоморфолошки део, па да склопим где шта треба? --Ана пиши ми 13:40, 2. јун 2012. (CEST)

Хвала ти на предлогу. Не само да можеш уређивати чланак, већ ми је изузетно драго да Ти као „царица “ у овој области исправиш и предложиш евентуалне измене. То може само дати виши квалитет чланку. Хвала, срећан рад.--Mile MD (разговор) 13:48, 2. јун 2012. (CEST)

Прочитала сам цео, али сам поправила мало само онај мој део. Елем, добро је све, само није могло да почне насловом Географске одлике, а прича почиње са геологијом, тектоником и геоморфологијом. --Ана пиши ми 22:21, 2. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Иванове недоумице

Наставио сам читање текста и оно што ме је збунило су следеће ствари:

• Реченица из одељка Привредне делатности <<Насељена места у Сићевачкој клисури која припадају Општини Бела Паланка која је међу 40 најнеразвијенијих општина на територији Републике Србије.>> ми није најјаснија.

Речинаца је појашњена и сада гласи:
Насељена места у Сићевачкој клисури која су територијално у саставу Општине Бела Паланка (која је међу 40 најнеразвијенијих општина на територији Републике Србије) истих су карактеристика неразвијености са насељима приближне величине у овој општини.--Mile MD (разговор) 21:45, 3. јун 2012. (CEST)

• Исти одељак реченица <<Сточарство је једна од грана које чине компаративних предности подручја Сићевачке клисуре, али је и сама сточарска производња недовољно развијена и усмерена углавном на задовољење личних потреба локалног становништва.>> ми делује мало нејасно.

Овај пасус је прерађен и сада гласи:
Велики део пољопривредних површина је под ливадама и пашњацима, што je компаративна предност подручја Сићевачке клисуре за развој сточарства. Међутим услед слабе примене агротехничких и агрохемијских мера, приноси траве и сена на ливадама и пашњацима су скромни (углавном се може извући један откос), и зато се углавном користе за слободну испашу. Зато је сточарство и сточарска производња за тржиште, и поред компаративних предности подручја, недовољно развијена и усмерена углавном на задовољење личних потреба локалног становништва.--Mile MD (разговор) 21:45, 3. јун 2012. (CEST)

• Такође ме занима одељак Клима (променити у Климатске одлике), као референца и литература се наводи практикум професора Дуцића (грешком свуда писано Дучић, ако сам негде прескочио то обавезно исправити), па ме интересују бројеви страница из истог за дате референце.

Променио сам наслов одљка Клима у Климатске одлике. А за Дуцића морам да пронађем одакле сам скидао (преузимао) његове референце.--Mile MD (разговор) 22:50, 3. јун 2012. (CEST) Kako mi navedeni pratikum nije dostupan, da bi izbegao eventualne nejasnoće, isti je zamenjen referencama iz drugih precizno navedenih izvora.--Mile MD (разговор) 00:25, 7. јун 2012. (CEST)

• Толико од мене, с ве сам прошао и заиста сам одушевљен, свака част. Чим се ове три ситне ствари исправе потпуно сам за.--Иван Матејић (разговор) 11:21, 3. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Citati

За постанак и данашњи изглед Сићевачке клисуре од великог су значаја и најмлађа убирања земљишта. Резултат ових убирања су високи лучни сводови који се јављају у горњој клисури. ..Најмлађим тектонским процесима током којих се Нишава усецала, а околни планински венци издизали, означавана је Сићевачка клисуру и као асцендентна долина...

Извршио сам исправке у овом пасусу и прихватио означавање наводницима, па сада то овако изгледа:
За постанак и данашњи изглед Сићевачке клисуре од великог су значаја и најмлађа убирања. Резултат ових убирања су високи лучни сводови који се јављају у горњем, кањонском, делу клисуре као последица...„најмлађих тектонских процеса током којих се Нишава усецала, а околни планински венци издизали, што је означило Сићевачку клисуру и као асцендентну долину“.(следи извор цитата)--Mile MD (разговор) 22:28, 3. јун 2012. (CEST)

Odlično je sada. Samo još jedna mala napemena: ne trebaju ti tri tačke ispred navodnika, pošto je rečenica jedna celina, i ono što je navedeno jeste wen prirodni nastavak. Odlično, Mile. --Јагода испеци па реци 09:12, 4. јун 2012. (CEST)

---

Komentarišem ovu rečenicu, ne mogu da je citiram u šablon jer mi se izvrne onda kurziv, tj. ono što u tekstu nije kurziv, u citatu postane kurziv i obratno. Dakle, radi se o gore navedenoj rečenici:

Ovakva konstrukcija navođenja citata nije dobra jer nije najjasnije o čemu se zapravo radi, a i sam citat se ne uklapa baš najbolje uprethodni deo rečenice, tako da se ne vidi neka posebna semantička veza između njih. Postoje dva rešenja.

• Ili preformulisati citat tako da se dobije jedna kompaktna celina, i celu rečenicu referencirati već datom referencom.
• Ili preforumulisati deo rečenice pre citata tako da zajedno sa citatom postane jedna kompaktna celina.

Ja sam pokušala da uradim oboje, i nije mi uspelo jer zapravo ne razumem šta se na šta odnosi. Da pojasnim: rečenica: „Rezultat ovih ubiranja su visoki lučni svodovi koji se javljaju u gornjoj klisuri.“ Onda ide kurziv i prvo tri tačke (stoje dve, ali verujem da bi trebalo da stoje tri), pa onda citat koji zbog te tri tačke bi trebalo da bude logičan nastavak prethodne rečenice, ali on deluje kao sasvim nezavisna rečenica. Dakle, trebalo bi da izgleda nešto ovako: "...koji se javljaju u gornjoj klisuri i koji su nastali najmlađim tekstonskim procesima tokom kojih bla bla.. " Dalje, poslednji deo izgleda ima tipografske greške ali ne mogu da dokužim kako da se isprave: означавана је Сићевачка клисуру и као асцендентна долина. ? Označavala je? ko je označavao Sićevačku klisuru?

Takođe nije najjasnije što stoje tri tačke na kraju citata.

I još nešto, š to se tiče citiranja: kad se citiraju cele rečenice, bolje koristiti navodnike, jer kurziv osim za navođenje tuđih reči može da se koristi i ta isticanje, pa tu može doći do greške u razumevanju kurzivnog teksta. --Јагода испеци па реци 12:25, 3. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...samo komentarčić

sjajan članak, kao i prethodni, nego čisto opaska - zašto ona 4 dela nisu urađena kao naslovi prvog sledećeg nivoa nego kao "big" nenumerisana lista? --В. Бургић (реци...) 21:35, 3. јун 2012. (CEST)

Хвала. Хтео сам да избегнем велики садржај. Ипак сам прихватио твој предлог и заменио "big" са насловима следећег нивоа.--Mile MD (разговор) 22:44, 3. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Врло ситне примедбе

•   Урађено Белепаланачком котлином → Белопаланачком котлином
•   Урађено спона → веза (можда?)
•   Урађено мађународни → међународни
•   Урађено Света → света
•   Урађено биолошког диверзитета → биодиверзитета (потоњи облик је знатно чешће у употреби)
•   Урађено у одељку „Положај и пространство“ треба додати размаке између речи
•   Урађено сеизмололошком → сеизмолошком
•   Урађено оџака → оџак
•   Урађено (додат извор цитата) „...зашто не рећи и врло ограничених, сиротињских материјалних могућности.“? Писано је курзивом. Уколико је реч о цитату, можда би требало додати референцу.
•   Урађено насаља → насеља, од своје традиционалне → од традиционалне
•   Урађено „а Јелашницу, Островицу и Сићево стагнација становништва са тенденцијом опадања задњих деценија.“ - средити падеже
•   Урађено „а без битних промена али стагнације једино у Просеку.“ - преформулисати
•   Урађено (-29,1%о) → (-29,1‰)
•   Урађено „застарелост машина и опреме, ниска продуктивност рада и економичност пословања.“ - средити падеже
•   Урађено „Ништа боља ситуација није и у несељима“ → „Ништа боља ситуација није ни у насељима“ или „Слична ситуација је и у насељима“
•   Урађено Можда додати потенцијал за производњу органски гајене хране и риболовни туризам у одељак „Привредне делатности“?
  Нова реченица. У последње време, у складу са режимима заштите Сићевачке клисуре, као посебне гране пољопривреде све више добијај на значају, сакупљање шумских плодова и лековитог биља, производња органски гајене хране и риболовни туризам (с обзиром на очувану животну средину, у подручјима клисуре без употребе минералних ђубрива, пестицида и осталих агрохемијских мера).
•   Урађено особенсот → особеност
•   Урађено ЖТа → Та
•   Урађено (замењена реченица) Прва реченица у одељку „Сићевачка клисура у средњем веку“ ми се не допада, јер се користи пежоративан назив варвари, и навоси се контроверзна хипотеза о насељавању Словена на Балкан у V веку. Можда би било боље да речница гласи: „После поделе Римског царства 395. године н. е. на Западно и Источно (Византија) ово друго је наследило непрестане борбе са суседним племенима на простору источне Србије. У време Јустинијана (527—565) дошло је до стабилизације стања, али потом је уследила најезда Авара и Словена на простор Источне Србије и понишавља. Словени су започели досељавање на простор Сићевачке клисуре у 5. веку.“
•   Урађено (о којој се породици ради обијашњено у напомени додатој уз ову реченицу) „уз истовремену унутрашњу борбу српских кнежева — чланова исте породице — за превласт.“ - о којој породици је реч?
•   Урађено Српске државе → српске државе
•   Урађено „положај Понишавља и био врло незавидан.“ ?! Овде нешто недостаје или уместо „и“ треба да стоји „је“.
•   Урађено првац → правац
•   Урађено „у сукобу са византијским царем Манојлом I Комнином. територијално је Сићевачка клисура припала Нишавској жупи.“ → „у сукобу са византијским царем Манојлом I Комнином, Сићевачка клисура је територијално припала Нишавској жупи.“
•   Урађено Понишављг → Понишавља
•   Урађено (појашњено допуном текста и уносом мапе) Да ли је између владавине Вукана и цара Душана Сићевачка клисура била у оквиру српске државе? Тренутни текст имплицира да није.
•   Урађено успостављена → успостављењем
•   Урађено Цариградског → цариградског
•   Урађено (унете напомена за пробојницу, поткапину, осењак, потолину, Понишавље) Можда не би било лоше да се дода још по која напомена за појмове као што је пробојница и сл.?

Изузетан чланак! Заиста сјајно! Све похвале! --Perunova straža (разговор) 10:34, 8. јун 2012. (CEST)

Сви пропусти на које је указао Perunova straža су откоњени, а предлози унети у текст. Хвала на коректним предлозима и примедбама.-Mile MD (разговор) 19:19, 8. јун 2012. (CEST)

 Коментар:...Неке ствари сам ја средио, надам се да ти не сметају ови шаблони којима сам обиљежио шта је сређено.--В и к и в и н д 12:03, 8. јун 2012. (CEST)

Хвала на помоћи, мало реда увек добро дође.--Mile MD (разговор) 12:44, 8. јун 2012. (CEST)

 Коментар: Prostor istočne Srbije

•   Урађено (сада стоји-данашње Источне Србије) Ne može ovako da se piše, jer Srbija tad nije postojala. Treba dodati "današnje" ispred. Ovako se implicira da je Srbija postojala u 4. veku. A nije. To valjda svi znamo. --Јагода испеци па реци 19:53, 8. јун 2012. (CEST)

Pitanje

Kako podnaslovi mreža naselja, vikend naselja, stanovništvo itd...mogu biti unutar podnaslova/kategorije prirodne odlike?...to nema veze sa prirodnim odlikama...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:10, 31. октобар 2015. (CET)