Разговор:Срби/Архива 3

Архива 2

Архива 3

Архива 4

Староседеоци

У тексту се каже:"Међутим, с обзиром да се Y-ДНК Хаплогрупа I, коју данас налазимо као најзаступљенију код Срба, везује и за балканске староседеоце и за један део Словена, не може се са сигурношћу рећи да ли су они Срби који имају ову хаплогрупу по директној мушкој линији потомци балканских староседелаца који су се касније пословенили или потомци Словена који су се населили на Балкан." Не може да се каже ни једно ни друго, али може да се каже треће а то је да су и једни и други Срби, то је једини логичан закључак. Србима не требају историчари, већ они који знају да прочитају, зар не?--Aryanprince (разговор) 13:55, 12. новембар 2015. (CET)

Нација је једно, народ (или етничка група) је друго, а раса нешто сасвим треће. Аутор тог пасуса очигледно не разликује ово појмове, зато те ствари треба поправити. --Радован ⁂ 17:12, 12. новембар 2015. (CET)

То је можда у западним државама тако, али код нас није. Српски народ и српска нација ту нема никакве разлике.--Aryanprince (разговор) 14:13, 13. новембар 2015. (CET)

Мора да се шалиш ?!? --Радован ⁂ 17:03, 13. новембар 2015. (CET)

Ћирковић

Најранији помен Срба (Серби) налази се код античких писаца међу којима су Тацит 50. године н.е., затим Плиније Старији 77. године н.е. (Naturalis historia) те Клаудије Птоломеј (Geography, 2. век н.е.) у конотацији са Сарматским племеном Серби са северне стране Кавказа и на доњем току реке Волге

Уклањам референцу на крају ове реченице, зато што Ћирковић нигде ово не тврди. Напротив, у предговору своје историје он изричито каже да нема намеру да се бави тим подацима:

This book is an attempt to shed light on the development of the Serbs and on the factors pertinent to their creation, development, and preservation as a social group. Since there is no theory to direct such research, these factors are taken from concrete historical circumstances that have already been studied and recognized. The origins of the Serb people are sought not in Pliny and Ptolemy, nor among the ancient Slav or IndoEuropean community, but among the Serbs and other Slav tribes that migrated to the territories of the northern Roman provinces in the sixth and seventh centuries.

Неко је дакле покушао да припише Ћирковићу тврдњу да се Срби помињу још у време Плинија и Птоломеја, што није нимало лепо и научно. У најбољем случају, мислим да је реч само о покушају да се реченица поткрепи било чим, па и погрешно протумаченим Ћирковићевим наводом.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:22, 1. септембар 2016. (CEST)

Ето сазнали смо и ко.--Владимир Нимчевић (разговор) 11:25, 1. септембар 2016. (CEST)

Српски карти

Зашто се бришу званичне српске картe шта изражуje званичан став државе Србије средином 19. века? Jingiby (разговор) 12:24, 13. мај 2017. (CEST)

Срби католици

Требао би неко да направи чланак "Срби католици". Имало би ту шта да се напише. Инспиративна тема о судбини нашег народа. То је реалност коју су политичари замаглили.

Зашто око нас постоји толико етничких група - политичких народа - који говоре српским језиком? Између Срба и Хрвата, изникли су Шокци, Буњевци, Карашеваци, Далматинци. Између Срба и Бугара, изникли су Македонци. Између Срба и Грка, - Цинцари. Између Срба и Румуна - Власи у Србији. Између Срба и Талијана - Црногорци. Између Срба и Албанаца - Арнаути. Између Срба и Турака - Бошњаци. Изгледа, само да Срба буде што мање...Све су то гране нашег народног стабла, нажалост одсечене, којима су комунисти били главни и то "научни кумови".Srbbolusic (разговор) 16:53, 22. април 2018. (CEST)

Čisto da pomenem fa Crnogorci nisu spoj Srba i Italijana, već su samo Srbi od kojih je Tito stvorio posebnu naciju. Андреј17 (разговор) 19:12, 16. јануар 2019. (CET)

Генетика

Видео сам да је неко додао генетику у уводу чланка. Како га нико није брисао, а како није централна тема овог чланка, препоставио сам да је боље да се направи нови параграф са овиме те сам то урадио и прерадио текст. Хаплогрупе не одређују етничку припадност, али могу да буду корисне у истраживању како је одређена популација добила идентитет, ко се утопио у коју популацију итд. Тако генетика помаже да се види колики је предсловенски удео у данашњим Србима, али никако неко са хаплогрупом Е1б која није на Балкан дошла са Словенима и није учестовала у етногенези Словена, не може бити "мањи" Србин од оног са И2а код кога гране те хаплогрупе јесу учестовале итд. Како је ово ипак тема којој треба приступати веома пажљиво (нпр, донедавно се мислило да популације са И2а у средњем веку нису биле словенске, односно да ти људи нису они Словени који су дошли на Балкан, већ "старобалканска", а на крају се испоставило да су популације са тим гранама управо учествовале у етногенези Словена и то на подручју ка Карпатима), и како још увек нема ни довољно литературе ни довољно тестираних, мислим да је боље сачекати са овом темом за сада и ставити је у чланак тек касније. Вебсајтови који су дати и који дају резултате са неких истаживања јесу колико-толико солидна литература, али мислим да треба сачекати неке озбиљније и обимније публикације из ове области, па да се тако добије одговарајућа литература за овај сегмент. Занима ме мишљење осталих поводом овога. James Jim Moriarty (разговор) 19:46, 1. јул 2018. (CEST)

1. red i %

Zašto dvaput piše 1. red u opisu slike infokutije. I ukloniti razmake pre %. Neka neko popravi. --5.43.99.155 (разговор) 08:17, 29. септембар 2019. (CEST)

  Урађено — ВЛАДА ^да? 08:21, 29. септембар 2019. (CEST)

Број Срба у Русији

Зашто се ставља процена из 2014. године, док референца води на резултат пописа из 2011. године? Konduras (разговор) 21:26, 29. јануар 2020. (CET)

Стајала је референца за погрешну годину. Исправљено је сад. --MareBG (разговор) 21:28, 29. јануар 2020. (CET)

Ипак је 2010. године (по аутоматизму сам написао 2011. зато што је тад код нас обављен попис) Konduras (разговор) 21:32, 29. јануар 2020. (CET)

Видео сам па исправио. --MareBG (разговор) 21:33, 29. јануар 2020. (CET)

Укупан број Срба

Колико ми је познато, немамо адекватне изворе за тренутну тврдњу да је укупан број Срба 13-14 милиона. Предлажем корекцију ове бројке. Садкσ (речи су ветар) 21:57, 2. фебруар 2020. (CET)

Вероватно је у цифри и људи који су из мешовитог брака. Konduras (разговор) 23:19, 2. фебруар 2020. (CET)

Не знам јеси ли озбиљан. :) Цифра је супротна стању на терену. Садкσ (речи су ветар) 13:06, 3. фебруар 2020. (CET)

Реално ко зна ко је ставио ту процену и на основу чега је проценио на тај број (потомци из мешовитих бракова, да ли третира Црногорце, Хрвате, Бошњаке,... као Србе и остали "фактори" проценитеља). Тако да реци који је реалистичнији број Срба. Konduras (разговор) 15:04, 4. фебруар 2020. (CET)

Мислим да је 10-11 милиона избалансирана и максимално објективна процена. Шта ти мислиш Кондурас? Садкσ (речи су ветар) 15:49, 7. фебруар 2020. (CET)

Слажем се, Срба има ту око 11, 11,5 милиона . Konduras (разговор) 20:50, 7. фебруар 2020. (CET)

Као средње решење предлажем да ставимо 10-12 милиона. Сачекао бих да се још корисника јави по овом питању. Садкσ (речи су ветар) 17:52, 8. фебруар 2020. (CET)

Слажем се са Садком, ми ни немамо тачан број Срба у свету, има их много у расејању, неки јесу Срби али не знају српски језик итд. Рекао би да је објективна процена између 11 и 12 милиона, већ 13 или 14 је стварно несигурно.--Soundwaweserb (разговор) 17:55, 8. фебруар 2020. (CET)

Може, 10 (или 11) - 12 милиона, више од 12 милиона готово сигурно нас нема. Konduras (разговор) 18:00, 8. фебруар 2020. (CET)

Могли би ставити на гласање на тргу или где треба за ову измену. Konduras (разговор) 18:04, 8. фебруар 2020. (CET)

Да ставите на гласање вашу слободну процену? Јесте ви озбиљни? Све што требате је да ставите референцу, а не да гледате у пасуљ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:12, 9. фебруар 2020. (CET)

Нико није тако рекао, буди довољно љубазан и проистојан да не изврћеш туђе ријечи и не постављај своје личне закључке/опсервације као чињенице. Тек смо почели детаљније да се бавимо проблематиком. Као искусан корисник би требао да знаш за Википедија:Претпоставите добру намеру... Овог пута ти нећу вратити измену, иако је референца танка а приступ неконструктиван као и непарламентаран и указује на континуитет реторике која се у другим, много важнијим расправама, трајно вратила као бумеранг. Садкσ (речи су ветар) 01:12, 11. фебруар 2020. (CET)

Ово што сте урадили је заиста бесмислено. Прије (слободног) лицитирања укупним бројем, требали сте дефинисати појам „Срби” да знамо на кога се ове цифре односе. Радован ⁂ 14:28, 24. мај 2020. (CEST)

Ваљало би дефинисати, али би веровато избила нека свађа. Konduras (разговор) 23:19, 24. мај 2020. (CEST)

Ко су Срби данас ?

Умјесто питања: колико има Срба, треба претходно поставити питање — а ко су то Срби данас? То ће нас сигурно одвести и до одговора на питање о укупном броју.
Ако говоримо о националним Србима — сигурно ћемо се сложити да су то сви они који се тако осјећају. Пописи у Србији и окружењу ће нам ту такође помоћи, али шта да радимо са:

1. онима који имају више етно-националних осјећања;
2. онима који због неких личних или политичких фрустрација одбијају да се поистовјете са наслијеђеним национом;
3. пописима држава које искључују етничке, па чак и националне Србе и пописују српске имигранте према земљи поријекла?

Срби нису усамљени у овој дилеми, али за разлику од других, као да се не знају извући из ње. Пре 7-8 година, расправа о истој теми ме је и довела овдје на вп и тад сам за примјер навео Њемачки попис становништва из 2011. Ево тог примјера:

• Прво: Приликом пописа у Њемачкој 2011, статистичка агенција није пописивала ЕТНИЧКЕ СРБЕ већ популацију са територија из којих долазе. Тако да немамо тачан број Срба у Њемачкој, већ број људи из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и тако редом.
• Друго: Чак ни Србијанци (држављани Србије) нису сврстани у једну категорију под називом Србија, већ су наведени називи државне заједнице из које су долазили. Тако да имамо Југославене (шифра 106), па Србе и Црногорце (шифра 107 за СРЈ и шифра 46 за државу Србија и Црна Гора), па саму Србију (без Косова) (шифра 45).
• Треће: Надам се да вам је познато да одређен број Срба у Њемачкој не потиче из Србије већ других територија бивше нам државе, па су ти етнички Срби у попису наведени као 30.Хрвати, 31.Црногорци, 41.Босна и Херцеговина и 42.Косово.
• Четврто: Поред свега наведеног, постоје и етнички Срби рођени у Њемачкој , и то прва, друга, трећа итд. генерација наших емиграната, али они НИСУ НАВЕДЕНИ у овим подацима, јер их ,,Statistisches Bundesamt“ сматра Нијемцима.

Позивам се на званични документ Пописа: Ausländische Bevölkerung 2004 bis 2011 nach Staatsangehörigkeit und Geschlecht (превод: Број странаца од 2004 до 2011, по националности) Табеле од 3 до 13. (исти су подаци у свим табелама)

(Уз име територије наведен је и тачан број популације по попису, а ја додајем и проценат Срба (по википедији) у датој територији, те процјену Срба од укупног наведеног броја.)

• 30. Kroatien .............................................................. 223.014 ... (12%) ... ~ 27.000
• 31. Montenegro .......................................................... 15.212 ... (28%) ... ~ 5.000
• 41. Bosnien und Herzegowina .................................. 153.470 ... (37%) ... ~ 60.000
• 42. Kosovo ............................................................... 136.937 ... (15%) ... ~ 21.000
• 45. Serbien (mit und ohne Kosovo) .......................... 197.984 ... (83%) ... ~165.000
• 46. ehem.Serb und Montenegro ................................. 54.557 ... (63%) ... ~ 35.000
• 106. das ehemaligen Jugoslawien ............................ 913.501 ... (40%) ... ~ 370.000
• 107. des ehemaligen Serbien und Montenegro ........ 404.690 ... (63%) ... ~ 260.000

Из свега наведеног да се закључити да је само у пар последњих деценија у Њемачку уселило око 950.000 етничких Срба.

Понављам: Ово је податак без Срба који су рођени у Њемачкој (процјена преко 500.000). Осим тога, број Срба под шифром 106. је много већи, јер обухвата све оне Србе који су дошли у Њемачку са југословенским пасошем, у времену 1991-1996, за разлику од Хрвата и Босанаца (не-Срба) који су тад имали своје пасоше.

---

Ако горенаведеном примјеру додамо и ову деценију након тог Пописа, многи ће закључити да у Њемачкој имамо око 2 милиона људи, који се могу сматрати Србима.
А да ли су они заиста Срби? Да ли себе сматрају Србима? Која то институција има право да нам да бар неку процјену о броју тих људи тамо? Да ли ће нас ова прича одвести до људи за које ми вјерујемо да имају српско поријекло? Да ли ћемо онда овдје писати о српској националној или српској етничкој припадности, или ћемо можда изједначити та два појма?
На одговоре ћемо вјероватно морати чекати да се нека државна институција (можда МИП Србије) смилује и организује (заједно са срском дијаспором) око дате проблематике (као рецимо Шкоти). До тада, много тога је произвољно и само приближно тачно, не само на српској википедији, већ на већини сличних пројеката! Радован ⁂ 14:11, 13. септембар 2020. (CEST)

Srbi... i Hrvati

Poštovani svi, mišljenja sam da su Hrvati i Srbi starosjedioci Balkana i kako za to postoje dobre literature, reference, bilješke i izvori i da su Srbi i Hrvati, osim južnih Slavena bili Iliri, a također da su Srbi Vinčani, a Hrvati Vučedolci. S obzirom na jedan videpzapis pod imenom "Dolazak Srba i Hrvata i Opsada Carigrada 626. godine - Doseljavanje Slovena na Balkan" od auto ra Srpske Bitke, mislim da i jesmo. Isto sam rekao ili ću reći na hr.wiki i en.wiki. S poštovanjen, Uspjeh je ključ života (разговор) 22:27, 20. јануар 2021. (CET)

Колаж

Покрећем тему уколико има колегиница и колега које се не слажу са уклањањем (условно речено) колажа знаменитих Срба. — Садкσ (ријечи су вјетар) 13:02, 17. март 2021. (CET)

Poreklo

Reč Srbin je stariji od reči Sloven.

Doseljavanje Srba na ove prostore je notorna laž i izmišljotina. — Naravoucenije (разговор) 13:40, 5. април 2023. (CEST)

Вјероватно да јесте старије. Имаш ли савремене критичке изворе за потврду тврдње?

Молим те не шири дезинформације или тумачење историјске науке придошло од стране ЈТ историчара. — Садко (ријечи су вјетар) 16:27, 5. април 2023. (CEST)