Разговор:Српски војни санитет у албанској голготи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Предлагање за статус доброг/сјајног

Дали нешто овде још фали да чланак предложимо за добар ? --Mile (разговор) 16:09, 5. фебруар 2018. (CET)

По мени може и за сјајан. --MareBG (разговор) 16:27, 5. фебруар 2018. (CET)

У праву, погледачу још једном цео чланак па може и сјајан. Доле једна фуснота фали (у црвеном је). --Mile (разговор) 16:42, 5. фебруар 2018. (CET)

Кандидат за изабрани-расправа

Чланак је веома добар, па мислим да је вероватност да постане Изабрани велика. Нарочито што пише о једној тешкој епохи српске историје. Доста сам прегледао, можда још где стоји која грешка али чемо је уклонити. Било би фино да и прочитате цео текст. --Mile (разговор) 15:29, 12. фебруар 2018. (CET)

Расправа траје до: 19. фебруара 2018, 15:29

Гласање је завршено. ()

Коментари

Коментари Serbianboy-a

Прво свака част на труду и залагању. Чланак је заиста опширан и референциран што ме је између осталог и навело да га студиозније читам. Тако да те молим да следеће моје замерке не узмеш за зло, јер ти желим помоћи да пре свега унапредиш чланак,

 Коментар: Прва се тиче стила писања који је у неким сегментима неенциклопедијски, јер се користе неке непотребне конструкције које нису енциклопедијске. Дајем ти пар примера и образложења те се надам да ћеш исправити и у осталим деловима.

пример 1 - Српски војни санитет у албанској голготи је хронолошки приказ догађаја у Првом светском рату кроз који је прошла санитетска служба српске војске, у немилосрдној борби за опстанак, током повлачења, 1915/1916. године, ка албанском приморју и њене евакуација на Крф. Албанска или Српска голгота устаљен је назив за повлачење Војске Краљевине Србије и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе након инвазије Централних сила на Србију, у зиму 1915/1916. године, у којој је од септембра 1915. до марта 1916, погинуло или умрло 144.098 лица.

Болдовани део је ирелевантан, јер је њена функција дескриптивног карактера.

пример 2 - У овом најстрашнијем тренутку за српску војску, у Првом светском рату, војни санитет дејствовао је све време повлачећи се, прво по целој Србији, а потом по снегом окованим врлетима Албаније и Црне Горе, глибовима дивљег албанског приморја и у бродовима по валовитом Јонском мору све до доласка на острво „спасења“ — Крф. На Грчком тлу, усред помора, у „лавовојској борби“ против хаоса, српски војни санитет је несебично жртвујући своје људске ресурсе, уједно био на путу ка сопственој обнови у изгнанству, која је условила реорганизацију српске санитетске службе. Њено ново устројство, настало на Грчком тлу уз помоћ савезника, које ће управо, до краја рата бити „база ратног санитета“ Српске војске, до коначног повратка у Србију.

Не желећи да залазим да ли је ова реченица директно преписана из неке књиге (јер заиста делује да јесте). И овде је главна замерка што је реченица написана у прозном, а не енциклопедијсом стилу. Све болдоване ствари су као и у претходном примеру искључиво у функцији наглашавања неких ствари. То нема у енциклипедијском стилу.

пример 3 - УНиш је тако постао не само ратна престоница Краљевине Србије већ и значајан центар свих збивања у Србији све до повлачења октобра 1915. године. Ниш, у коме се склонио остатак државноности Србије на издисају, и све што се могло преселити из српске престонице, од вароши са око 30.000 становника нарастао је у град са преко 120.000 житеља,[b] такорећи преко ноћи.

Исти случај као у прошлом примеру.

Нисам даље читао, али се овакве конструкције требају избацити или се реконструисати.

 Коментар: Није ми најјаснија улога ових плавих кутија са текстом. Какав је то текст? Одакле је? Да ли је то нека илустрација? Ако јесте ко је аутор? Овако ми делује као да је нека врста пропаганде?

 Коментар:Такође, мислим да за један сјајан чланак референце и коришћена литература треба да се среди по угледу на чланке као што су Битка за Врање или Степа Степановић. Међутим, ово је само моје мишљење.

 Коментар:И још једна ствар која ми је упала у очи јесте и то да од наслови и поднаслови од 1-3 заправо и не говоре о самој Албанској голготи, већ о стању пре Албанске голготе и заузимају више од половине садржаја чланка. Да ли ово може да се смањи тако што ће да се пребаци у неке друге делове. Тиме свакако не би дошло до смањења квалитета чланка и шанси за његово бирање, већ би се створила једна логичка структура.

Ја сам за то да ако се ове ствари не регулишу да се одустане од гласања, па да се састави мини тим (у који се и ја ево овом приликом пријављујем) да чланака среди и да га разбије. Па да се кроз две-три недеље, опет стави на дискусију. Тема је заиста занимљива и мислим да може да буде још прегледнији чланак.--VuXman ^talk 22:56, 13. фебруар 2018. (CET)

Плави цона садржи и слику и добра је опција. Ако то дајеш у обичан текст, па људи са временом ришу и бришу слике, одговарајуча слика буде на неправом месту. Нема смисла о неком одустајању. --Mile (разговор) 09:53, 14. фебруар 2018. (CET)

  Урађено

• Део странице сам преуредио и садржаје пребацио у друге текстове.
• Делове текста о стање пре голготе сам задржао јер је битно да прикаже чињенице које су утицале на одлуку да се крене и са чим се кренуло у голготу, као и да прикаже пробвлематику војног санитета, њен начин рада, слабости... Уосталом ово је чланак о санитету у албанској голготи (о чему се јако мало зна у јавности) а не чланак о историја албанске голготе.
• Поједини цитати и истакнути делови су уклоњени о остали имају за циљ да покажу нешто чиме се Србија треба да поноси али и да стиди. Ако су неке речи сувише „патетичне” или како рече Serbianboy, ненциклопедијске, слободно нека одржи обећање и помогне тј. замени их енциклопедијским (наравно изузев оних у цитатима), Захваљујем на добронамерним саветима у Петроово и моје име --Dr Milorad Dimić (разговор) 10:55, 14. фебруар 2018. (CET)

Онда уз вашу дозволу се бацам на посао већ сутра.--VuXman ^talk 11:30, 14. фебруар 2018. (CET)

Не верујем да можеш шта боље урадити, ако веч радиш уради то на својој страни под песак па онда да видимо. Не би волео ово "преуређивати". --Mile (разговор) 11:36, 14. фебруар 2018. (CET)