Разговор:Српски сроднички односи/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Српски турцизам

Petronije 13:52, 26. октобар 2005 (CEST) Поздрав за Голдфингера и остале који ће учествовати на овом Разговору. Чуо сам за курђела курајбера и сл. крајем 80-тих али ми је остала мистерија одакле те речи у српском језику. Ни мало ми не делују српске. Ако ико има информацију када су први пут забележене, одакле су ушле у српски језик и сл. замолио бих да то напише. Још један поздрав

Успут, да ли ми стварно имамо прапрадеду? Отац мог прадеде ми је увек био чукундеда. --Милош Ранчић (разговор) 13:59, 26. октобар 2005 (CEST)

Милоше слажем се са тобом никад нисам чуо за прапрадеду. И колико ми је познато отац неког прадеде је чукундеда --Јованвб 14:52, 26. октобар 2005 (CEST)

Ја сам одувек мислио да су прапрадеда и чукундеда синоними... Е сад, можда грешим... --Дунго ☼ ۞ 19:32, 26. октобар 2005 (CEST)

Реч прапрадеда представља дослован "превод" енглеског grandgrandfather, али се у српском језику зове чукундеда. --Ђорђе Стакић (р) 06:06, 27. октобар 2005 (CEST)

Ova terminologija nije niposto turska. Kao prvo takve terminologije nema niti je bilo u turskom. Drugo, oni (turci) dedu zovu "dede" a oca/tatu "ata" sto znaci da nemaju sa prethodan i pretprethodan narastaj svoja imena nego su ih preuzeli iz srpskog a kamoli za 15. koleno. Trece, ove terminologije su mnogo slicne sa terminologijama sanskritskog. Mi iznova pravimo drasticne greske sto automatski prepisujemo turskom (ili grckom, ili nemackom) reci koje delimo sa njima ne osvrcuci se na istorijske i lingvisticke cinjenice. Turski je veci uticaj imao od srpskog nego srpski od turskog. Kao prvo mi smo veoma ponosan narod i nasa kulturna svest je bila mnogo razvijena i jaka kad su turci osvojili dok su oni bili divlja nomadska horda koja je prigrabila sve vizantijsko i srpsko/slovensko - samo kad pogledamo arhitekturu njihovih dzamija (jedan od najvaznijih kulturnih simbola), koje su kopija vizantijskih crkava a kamoli na rodbinsku terminologiju i sl. socio-kulturne termine. Ako bas hocemo, svastika i svekar ne "zvuce" toliko srpski mada jesu - ima ih i u ostalim IE jezicima. Te reci su mnogo stare i skoro su identicne (neizmenjene) sa IE terminom za tu rodbinu pa zato deluju i samo to, deluju, cudno.

Prapradeda manje vise koriste oni koji nisu bas upuceni u srpske srodne odnose tako da im je lakse da samo nataknu pra- vise puta. Cista je slucajnost sto se podudara sa engleskim terminom tako da se nemoze zvati prevedenica - nije ni novog datuma. Ruski takodje koristi tu rec (rus. prapraded, prapradeduska) za cukundedu pa je Dungodung verovatno u pravu sto kaze da su to sinonimi u srpskom.

Баџо

За сваст (муж женине сестре) се у Босни каже и баџо (одмила "баџан"). --Kaster 15:49, 26. октобар 2005 (CEST)

Унук

Ја нисам ставио толико хипертекста на све могуће чланове јер се већина објашњава једном реченицом, само на оне занимљивије као што су ТАШТА или зет, где има шта да се каже и оплете :-)... али сада је неко направио хипертекст на унука који преусмерава назад на исту страну. Пробајте. Да скинемо хипертекст са унука онда? --Goldfinger (разговор) 11:34, 29. октобар 2005 (CEST)

Боље да унук више не преусмерава ка овом чланку, па да буде црвена повезница... --Дунго ☼ ۞ 14:16, 29. октобар 2005 (CEST)

Бела пчела

Или тако некако... Како ми овде причају, то му дође најстарији прадак (штагод да значи "најстарији предак"). Да ли неко може да пронађе неки списак? Чини ми се да овај није потпун. --Милош Ранчић (разговор) 21:16, 29. октобар 2005 (CEST)

• У западној Србији сам чуо за израз "бела пчела". Нпр. када за некога кажу да је дочекао беле пчеле то значи да је дочекао чукунунуче, дакле то је неки синоним за чукунунуче. --Ђорђе Стакић (р) 22:34, 29. октобар 2005 (CEST)
  • Потврђујем употребу истог израза и у посавским предјелима Републике Српске --Kaster 17:35, 19. децембар 2005 (CET)

На Златибору, иако се користи ијекавица, кажу "Дочеко је беле челе". (такође се односи на чукунунуче). Petronije 13:19, 21. фебруар 2006. (CET)

---

Допунио сам списак до шеснаестог колена. Нешто сам и исправио, тако да је сада усклађено с овим извором, a исти називи помињу се и овде (раније, колико сам успео да видим, није било никаквих извора, па сматрам измене оправданим). Скренуо бих пажњу само на назив шеснаестог женског колена, „бела орлица“. То име заиста нигде нисам пронашао, а извео сам га у складу с називима за женска ближа колена (једноставно граматичко пребацивање речи у женски род); ако неко има извор, било би лепо да и то комплетирамо.

Поздрав,

Bbasic 20:44, 27. децембар 2006. (CET)

Poočim, pomajka

Da li je ovo isto kao očuh i maćeha ili ima neka razlika? (Ako je isto, da ubacimo i ove nazive).

I da li u srpskom stvarno nema naziva za stepbrother?

First (разговор) 19:41, 16. септембар 2008. (CEST)

Stepbrother? Зар то није полубрат? --Дарко Максимовић (разг.) 19:43, 16. септембар 2008. (CEST)

Да, ево и у ријечнику - [1]. То је брат са којим се има само један заједнички родитељ. Е сад ту дође заебанција са србијанском терминологијом у којој је сваки рођак брат, па му полубрат (по ван-србијанској терминологији) дође пречи од (нерођеног) брата (по србијанској терминологији) :) Другим ријечима, наш полубрат је пречи од вашег брата :P --Дарко Максимовић (разг.) 19:45, 16. септембар 2008. (CEST)

Siblings, како се ово преводи на српски.--Награисаловићкажи/лажи 20:03, 16. септембар 2008. (CEST)

Сиблинзи :) Никако. Ми немамо ту ријеч. Браћа/сестре :) --Дарко Максимовић (разг.) 20:41, 16. септембар 2008. (CEST)

"Da li je ovo isto kao očuh i maćeha ili ima neka razlika? (Ako je isto, da ubacimo i ove nazive)" - Poocim i pomajka dodju sto englezi kazu forster-parent/s tj. roditelj/i usvojenog deteta koji nije/nisu (naravno) krvno povezan/i sa njim i reci se koriste zajedno, samo ako oba roditelja nisu krvno povezana sa detetom. U suprotnom - ako je jedan bioloski roditelj a drugi nije - koristi se ocuh ili maceha. Step-brother i step-sister su u srpskom pobratim i posestrima sto dolazi od prefiksa "po-" (koja daje znacenje promene na ono sto znaci imenica) i "brat"/"sestra" tako da pobratim/posestrima znaci napraviti nekoga brata ili sestru. Pobratimstvo i posestrimstvo je bilo bratimljenje/sestrimljenje sa nekim dragim prijateljem ili prijateljicom tako da nije bilo vezano za decu koju donose roditelji u brak.

Takodje prefiks "po-" ima i drugo znacenje koje daje delimicnost imenici kao u primeru poocim i pomajka kao i posestra, pocerka - tako da reci sa ovim prefiksom imaju znacenje kao sto ima "step-" u engleskom.

Је ли...

... ово шала? -Курајбер-?! (Сви знамо од чега је кур-, али на немачком reiben значи трљати, а наставак -er се додаје за вршиоце радње...) --93.86.21.169 (разговор) 22:18, 14. јул 2009. (CEST)

169. ово је серБски, не шваБски...--Јагода испеци па реци 22:23, 14. јул 2009. (CEST)

А што нема пасторак/ка? --Јагода испеци па реци 22:22, 14. јул 2009. (CEST)

Какав пасторак? --93.86.21.169 (разговор) 22:24, 14. јул 2009. (CEST)

Па степсан/степдотр. Дете од жене, мужа, а које није и твоје дете...--Јагода испеци па реци 22:25, 14. јул 2009. (CEST)

Зар бела пчела није жена белог орла?

Па како пчела и орао муж и жена? Па замисли то... :) --Јагода испеци па реци 22:34, 14. јул 2009. (CEST)

Nesrecno ime

Citajuci naslov ispada da samo Srbi imaju neke specijalne srodnicke odnose, a ne posebne reci. A te reci koriste i Hrvati recimo. -- Bojan  Razgovor  20:57, 21. септембар 2011. (CEST)

Nedonosče

(možda i medonosče - ne znam kako je ispravno) je dete rođeno pre isteka 9 meseci od početka trudnoće ili (u novijem smislu) dete začeto pre venčanja. Ako neko zna tačno kako se piše neka ubaci. --109.193.169.193 (разговор) 17:36, 2. април 2012. (CEST)