Разговор:Термопилска битка/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
1. У тексту постоји грешка. Као савезници Спартанаца (Лакедемоњана), тј. Леониде и његових тристотине "равноправних" означени су Теспанци? Према нашем изговору (српском) то би требало да буду Теспијци, према античком граду Теспији, који се налазио у Беотији. 2. Поред Лакедемоњана и Теспијаца у Термопилском кланцу су остали и Тебанци (њих око две стотине). Леонида је отпустио се остале савезнике који су били са њиме (углавном Пелопонежане),с тим што су Теспијци добровољно остали, а Тебанци су намерно задржани, јер су Грци сумњали (што је и било тачно) да Тебанци шурују са непријатељима. Према античким изворима, Ксеркс је без обзира на то што су се Тебанци предали и што је знао да му се Теба потчиниа (јер му је још пре похода на Грчку послала "воду и ѕемљу"), наредио да се тих две стотине тебанских ратника побију. Ово ништа није спречило Тебанце да остану верни персијски савезници, јер су се тебански војници тукли на персијској страни годину дана после, 479. године код Платеје. Због тога је дуго година после тога Теба морала да плаћа тзв. "персијски данак". — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.180.37.125 (разговор • доприноси) | 19:58, 16. мај 2010
Чланак је превише написан мотивима из филма 300. Пише да је термопилски кланац толико узак да се двоје кола не могу мимоићи, то уопште није тачно. Лично сам био у термопилском кланцу прије неколико година, простор је баш широк, у најмању руку са краја на крај има минимум 200 метара, а по негдје има и више. Ако се то називало узаним простором, и ако је био погодан за дефанзивне акције, онда је грка морало бити баш у великом броју. Ово ми личи као приче о краљевић марку, до душе у ову вјерује цио свијет.--Ђорђе Ђашић (разговор) 14:52, 12. март 2011. (CET)
- Bio sam i ja tamo, i mogu potvrditi to što kažeš. --В и к и в и н др е ц и 15:23, 12. март 2011. (CET)
Колико сам ја читао, тај кланац је некад заиста био УЗАК. Али, та битка се десила пре 2.500 година - рељеф се променио, море се повукло а тло издигло. Кланац сигурно није био узак да се кола не могу мимоићи, али био је неупоредиво ужи него у данашње време. Ево је слика повлачења мора. MornLandazar (разговор) 21:01, 7. мај 2013. (CEST)
Херодот је тако написао (Херодот 7.176) да се радило о тако уском пролазу да се кола нису могла мимоићи на најужем дјелу. Истина да је Херодот претјеривао, па је говорио о војсци од милион војника, а заправо се радило о много мањој војсци.--Miut (разговор) 21:17, 7. мај 2013. (CEST)
Коментар чланка
Текст наслова
У ОБЈАВЉЕНОМ ТЕКСТУ ИМА НЕКОЛИКО НЕТАЧНИХ ЧИЊЕНИЦА. 1.ШИРИНА КЛАНЦА ЈЕ БИЛА ОКО 60 КОРАКА,КОЛИКО ИЗНОСИ И ДУЖИНА ЗИДА КОЈИ СЕ НАЛАЗИО КОД ТАКОЗВАНЕ СРЕДЊЕ КАПИЈЕ. ПРОЛАЗ ЈЕ САМО НА ДВА МЕСТА БИО ШИРОК )ТЕК ТОЛИКО ДА МОГУ ДА ПРОЂУ ЈЕДНА КОЛА),И ТО ВАН ТЕРЕНА НА КОМЕ СЕ ОДИГРАЛА БИТКА. ПРВИ ЈЕ БИО НА МЕСТУ ГДЕ СЕ РЕКА ФЕНИК УЛИВА У АСОП КОД МЕСТА АНТЕЛЕ, А ДРУГИ КОД МЕСТА АЛПЕНИ. 2.НЕТАЧАН ЈЕ НАВОД ДА ЈЕ ЕПИТАФ ИЗГИНУЛИМ СПАРТАНЦИМА ДЕЛО СИМОНИДА СА КЕА. ДОТИЧНИ СИМОНИД ЈЕ АУТОР ЕПИТАФА МЕГИСТИЈУ, ПРОРОКУ КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО ЗАЈЕДНО СА СПАРТАНЦИМА. ЗАПИС КОЈИ ЈЕ ЦИТИРАН У ТЕКСТУ ЈЕ ВЕРОВАТНО ДЕЛО АМФИКТИОНАЦА КОЈИ СУ ИМАЛИ СЕДИШТЕ У АНТЕЛИ. 3.У ТЕКСТУ ЈЕ ПОТПУНО ЗАНЕМАРЕНА УЛОГА ТЕСПИЈАЦА КОЈИ СУ ОДБИЛИ ЛЕОНИДИНО НАРЕЂЕЊЕ ДА СЕ ПОВУКУ СА ОСТАЛИМ ХЕЛЕНИМА, ВЕЋ СУ ХРАБРО СА СПАРТАНЦИМА ОСТАЛИ НА БОЈНОМ ПОЉУ И ХРАБРО ИЗГИНУЛИ.--109.121.82.87 (разговор) 23:22, 27. март 2014. (CET)