Разговор:Урош Дреновић/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Nedavne izmene

1. Drenović je osim toga što je sarađivao sa NDH, sarađivao sa Nemcima od zadnje dve godine svog života
2. navodno je branio Srbe zajedno sa onima koji su 1941/42 poubijali/proterali ne znam koliko desetina hiljada Srba od partizana koji su u ovom kraju bili uglavnom Srbi
3. sporazumi ne samo da nisu štitili Srbe u partizanskim krajeima, već se nisu odnosili ni na Srbe u četničkim krajevima
4. da li se vojvod Drenović zapitao šta će biti sa njim kada ne bude partizana, ko će ga onda braniti od ustaša jer da je sposoban bio, ne bi potpisiao te ugovore o lojalnosti
5. ah da ustaše su ubijale Srbe i bez partizanskih akcija. Zapravo, najviše sudivljali kada i gde nije bilo partizana (maj, jun 1941). Npr Drakulić je udaljen manje od 50 km od Manjače i bio je samo dva meseca pre potpisianja sporazuma. A nesmetanu koncentraciju nemačkih i ustaških jedinica (i učešće četničkih?) na Kozari mesed-dva kasnije su omogućili baš ovi sporazumi-- Bojan  Razgovor  15:19, 20. јун 2013. (CEST)

1. Saradnja sa Njemcima nije sporna,
2. branio je Srbe od odmazde za partizanske akcije, a sporazumima je garantovano i to da ih Hrvati više neće napadati na teritoriji pod njegovom kontrolom (ne samo da ih neće napadati, već će im omogućiti materijalnu pomoć za najugroženije i veću slobodu kretanja),
3. u sporazumu piše na koji prostor se odnosi; na slici zapisninka jasno piše da nije sporazum samo o vojnoj saradnji, već se odnosi i na uslove života lokalnog stanovništva,
4. to možemo samo da nagađamo, tvoje je mišljenje da je bio nesposoban, ali ne misle svi kao ti; u zapisniku se ne pominje riječ lojalnost,
5. pa zahvaljujući takvim sporazumima, nakon Drakulića više i nije bilo tako velikih zločina nad Srbima, bar ne na teritoriji koju je kontrolisao Drenović.

Iskreno ti predlažem da dođeš malo u ove kraj, pa popričaš o tome sa starijim ljudima. Iznenadio bi se kada bi čuo šta pričaju. Mnoge živote su spasili ljudi poput Drenovića.. --Слободни умјетник (разговор) 23:43, 20. јун 2013. (CEST)

Ti sporazumi su očigledni dokazi nesposobnosti i jednih i drugih i naravno nisu bili iskreni ni sa jedne strane, a koliko su bili poštovani ne znam, ali sumnjam da nisu ni malo. Već sam čin njihovog sklapanja sa režimom čiji su se nosioci zaklinjali nad nožem i to protiv trećih je strašan. A to da su sklopljeni u cilju odbrane naroda je izgovor svakog kvislinga.

1. I to se zove izdaja. I kažnjavalo se smrću po zakonima Kraljevine Jugoslavije.
2. Partizanske akcije su zaustavile genocid nad Srbima u NDH.
3. Naprotiv jasno pise da je to vojna saradnja (tačka 1, 5 i 9) - NDH ce da brani Srbe (četnike) od partizana?!!! Zapravo nije mi poznato da su ustaše branile četnike, ali poznato mi je da su četnici branili NDH od partizana.
4. Ne treba da nagađamo - ustaše nikad nisu prestajale da smatraju četnike (i Srbe, generalno) svojim neprijateljima do kraja rata, ali su bili prinuđeni da ih iskorisćavaju protiv partizana
5. To je kukakvički-sebični mentalitet - možda ih je spasio samo trenutno, ali je de facto poslao ustaše (i Nemce) na druge.

-- Bojan  Razgovor  03:16, 21. јун 2013. (CEST)

1. To možeš slobodno da napišeš u članku, da se sklapanje takvih sporazuma smatralo izdajom i kažnjavalo smrću po zakonima Kraljevine Jugoslavije.
2. Partizanske akcije ne samo da nisu zaustavile genocid, nego su izazvale strašne odmazde, zbog kojih je stradao ogroman broj nedužnih srpskih civila, ne samo u NDH, već i u Srbiji. To je činjenica koju ne može niko osporiti i kad tad će isplivati i na vikipediji, ma koliko sadašnji administratori poput tebe bili ideološki ostrašćeni.
3. Vojna saradnja nije sporna. Jesi li pročitao šta piše u ostalim tačkama? Tačka 3: "Hrvatske oružane snage će svojom snagom zaštićivati srbska sela u zajednici sa četnicima od napada komunista odnosno tzv. partizana."
4. Naravno, sarađivali su jer je to u tom momentu bilo u interesu obje strane, ne vidim šta je tu sporno.
5. Nije ih on poslao. Oni bi svakako i bez njega otišli. Ja poznajem mnogo ljudi kojih danas ne bi bilo među živima da su Srbi u Drenovićevom kraju prošli onako kao Srbi na Kozari. Meni je drago što oni i njihovi roditelji nisu stradali. Ti su ljudi danas živi zahvaljujući Drenoviću. Sigurno je da su i neki Srbi u partizanskim redovima stradali od Drenovićevih četnika, ali to su bili vojnici koji su se borili protiv te iste Kraljevine Jugoslavije, što je takođe bila izdaja koja se po zakonima kažnjavala smrću.--Слободни умјетник (разговор) 11:16, 21. јун 2013. (CEST)

2. U NDH su zaustavlljale. Tamo gde je bila naoruzanih grupa koje su puzale otpor nije bilo genocida. A neko drugi je saradjivao sa izvrsiocima tih odmazda i pomagao je da ih bude vise. A nekad i sam vrsio surove zlocine. 3. Nije li malo nadrealno da ustase garantuju bilo sta Srbima? Kakvi su to ljudi koji sklapaju sporazume sa nekim ko ih je do juce ubijao i to pod uslovom da pomognu u borvi protiv sopstvenog naroda? 4. Zato sto bi i oni dosli pod niz ako bi Nemci unistili partizane (sto su oni podrzavali). 5. Nisam mislio bukvalno poslao. Nemci 1941. u svom delu NDH drze jednu nepotpunu diviziju trecepozivaca. Ustanak je po celoj Bosni i Nemci nemaju snage budu na svakom mestu u svakom trenutku. A cetnici pacifikovani tih sporazumima omogucavaju Nemcima i ustasama iz Banjaluke (odmah do Drenovicevog kraja) da se koncentrisu na Kozaru. -- Bojan  Razgovor  12:41, 21. јун 2013. (CEST)

2. Nisu zaustavljale, već je bilo baš suprotno, tamo gdje je bilo uporište partizana narod je najviše stradao. Dokaz za to ti je upravo Kozara. Ne znam šta više hoćeš da kažeš sa tim sarađivanjem. Navalio sa tim sarađivali, pa sarađivali. Jesu sarađivali, to ne osporavam i ne znam šta ti je tu nejasno. Ako je Drenović vršio zločine, napiši i to u članku, ne branim ti. 3. Ne, nego su po tebi trebali svi da izginu. Je li tako? Meni je sasvim logično da se spašava ono što se spasiti može. Vrijeme je pokmazalo da su se vlasti NDH prilično dobro pridržavale onog što je dogovoreno sa Drenovićem. Ni tu ne razumijem šta ti nije jasno i kakva ti je to logika. Ubijao nas je i NATO pakt 1999. godine, pa šta sad, da li to znači da po tebi nije trebalo potpisati Kumanovski sporazum, nego je trebalo da još ratujemo i izginemo svi do posljednjeg? I nisu se borili protiv naroda, već protiv partizana. 4. Moguće, ali je isto tako izgledalo moguće i da se do tada saveznici iskrcaju na Balkan, što bi promijenilo situaciju za 180 stepeni. 5. Svejedno, ako nisu imali snage tada, imali bi sigurno nekoliko mjeseci kasnije..--Слободни умјетник (разговор) 14:33, 21. јун 2013. (CEST)

2. Ako je ovaj spisak kompletan, najveci zlocini po obimu su bili onda i tamo gde nije bilo partizana. (Ali to nije tema ove rasprave) Za Drenovica se ne vezuju ratni zlocini, vec kolaboracija. I sami cetnici su bili svesni da im to donosi stetu, ali skoro nista za Drenovicevog zivota nisu ucinili da okaju grehe. 3. Nije trebalo da saradjuju protiv partizana i to zajedno sa okupatorom i njegovim slugama. Svako ko se bori protiv partizana samo produzava i olaksava okupaciju. 4. 1942. nije bilo teorije o iskrcavanju, jer se jos uvek vodio rat u severnoj Africi. I kada je bilo izgleda da ce biti iskrcavanja, oni su i dalje bili na strani Osovine. 5. I tada bi, da nisu sklopili sporazume, Osovini bilo teze. Ali potpisnici sporayuma su gledali samo da spasu svoju kozu tako sto su zrtvovali druge. I sad je jedan, bas osoba o kojoj pricamo, heroj na ciji grob ljudi dolaze da ga slave... -- Bojan  Razgovor  15:25, 21. јун 2013. (CEST)

Samo da dodam, ja sam poreklom iz sela Dragnić Podovi, koje je odmah iznad sela Pljeva, rodnog mesta Sime Šolaje i blizu ili u baraćkom kraju u kom je Drenović radio kao učitelj pre rata. Kroz Dragnić Podove je prošla kaznena ekspedicija. Moji najbliži rođaci su preživeli pukom srećom - većina nije bila kod kuće, a prababu sa deda-stricem su promašili kada su ih streljali. Ne znam tačno koje godine, da li je 1941/42 ili sledeću zimu. Ako je to bilo kasnije, znači da od tih sporazuma nije bilo vajde. -- Bojan  Razgovor  15:48, 21. јун 2013. (CEST)

2. Ne razumijem šta hoćeš da kažeš sa tim spiskom. Kozarčani su ubjedljivo najviše stradali, valjda se bar oko toga možemo složiti. Možda ćeš naći neke izuzetke u drugim krajevima, ali generalno se može zaključiti da su se ti sporazumi od 1942. uglavnom poštovali i da na tim prostorima ustaški zločini više nisu bili toliko masovni, dok su se u partizanskim krajevima odmazde nastavile. 3. Zar ti stvarno vjeruješ da su jugoslovenski partizani mogli pobijediti Treći rajh? Zna se ko je odlučivao o dužini trajanja okupacije, slabo se tu šta pitalo četnike i partizane. 4. Ko kaže da je to moralo biti 1942? Ne vjerujem da je Drenović očekivao da će slomiti partizane tako brzo. 5. Uopšte ne mislim da su heroji bili ni četnici, ni partizani. Po prezimenu sam pretpostavljao da si porijeklom iz tog kraja. Zato se i čudim da tako naivno razmišljaš. Možeš li reći nešto više o kakvoj se kaznenoj ekspediciji radi? Ako ti nešto znači, i ja vučem porijeklo iz tih krajeva i imam totalno drugačija saznanja, već sam napisao kakva. Iskreno, lično mislim da nije toliko ni bitno da li će u ovom članku trenutno ostati tvoja crno-bijela interpretacija o dobrim i lošim momcima, jer će ("siva") istina kad tad isplivati na površinu. Više bi mi značilo da ti počneš gledati stvari sa neutralne tačke gledišta, nego da moja verzija "pobijedi".--Слободни умјетник (разговор) 00:00, 22. јун 2013. (CEST)

2. Nije bilo u tim krajevima, ali bilo je u drugim, jer su ti sporazumi otezavali stanje partizanima. Osim sto su Nemci i ustase imali odresene ruke, nekada su se i cetnici pridruzivali u akcijama na partizane.Ovde ne mislim na Drenovica, nego na druge. 3. Nisu mogli pobediti, ali svakako im cetnici nisu trebali zabiti noz u ledja. U svakom slucaju su morali biti svesni da oni svojom kolaboracijom odmenjuju nemacke vojnike na drugim frontovima i tako produzavaju rat. 4. Ti si spomenuo iskrcavanje, delimicno sam odgovorio u prethodnoj stavki.

Ne znam ni ja puno. Ne znam ni koja je vojska to uradila. Sumnjam da ce nesto novo isplivati sto ce drasticno promeniti nijanse. -- Bojan  Razgovor  04:39, 22. јун 2013. (CEST)

To da su otežavali stanje partizanima nije sporno. Borba protiv partizana u koordinaciji sa hrvatskim oružanim snagama i stranim okupatorima u skladu sa sporazumima takođe nije sporna. Ne moraš više o tome da diskutuješ. Evo oko čega se ne slažemo:

1. To da su jugoslovenski partizani ili četnici skratili ili produžili rat i za jedan jedini dan ne možeš nikako dokazati. Takva tvrdnja jednostavno ne stoji. O ishodu i dužini trajanja rata su odlučivali veliki.
2. Nož u leđa su još prije potpisivanja sporazuma uzajamno zabijali jedni drugima (evo i ovdje jednog primjera http://www.pressrs.ba/sr/vesti/banja_luka/story/30770/Progonili+%C4%8Detnike,+na+usta%C5%A1e+zaboravili.html). Partizanima je jedini cilj bio da što više štete nanesu "domaćim izdajnicima" i okupatorima, bez obzira na to kolike je to žrtve u srpskom narodu izazivalo. Za njih su svi narodi deklarativno bili isti, ali su žrtvovani samo Srbi (uz simboličan broj ostalih). Srpski narod su bukvalno izveli na klanje. Kod Drenovićevih četnika je bilo obrnuto, glavni cilj je bio da se sačuva ono što je ostalo od srpskog naroda koji je već doživio genocid, pa makar morali sarađivati sa crnim đavolom. Prema tome prioritet od aprila 1942. na Drenovićevom prostoru je bila borba protiv "komunista", a sa okupatorima bi se obračunali onda kada se poraze partizani i približe saveznici.--Слободни умјетник (разговор) 12:53, 22. јун 2013. (CEST)

1. Nemci su hronicno bili prerazvuceni u Drugom svetskom ratu, toliko da su u poslednjoj fazi rata regrutovali starce i decu. Morali su da priskacu u pomoc Italijanima u severnoj Africi i Grckoj, a onda su jos morali da napadnu Jugoslaviju i to brzo, tako da im ne bude ugrozena operacija Barbarosa. Nemci su u prvoj godii rata sa SSSR-om igubili mnogo vojnika, tako da su bili prinudjeni da zovu u pomoc Italijane, Madjare i Rumune, koji su se pokazali kao vrlo nepouzdani saveznici. Isti ti Italijani, Madjari i Rumuni cuvaju krila Nemcima u Staljingradu, koje su Rusi kasnije prosto samleli i zatvorili Nemce u obruc. A za to vreme u Jugoslaviji, u vreme dok se sklapaju ugovori sa NDH, Nemci su bili prinudjeni da snage koje su planirali i mogli da posalju na istocni front (369. legionarska divizija, Ruski zastitni koprus, pa cak i ljoticevce) da salju protiv partizana. Kako je rat odmicao, posle Staljingrada i Kurska, umesto da salju pojacanja na istocni front, Nemci sa istocnog fronta dovode prekaljene jedinice (npr Druga oklopna armija). A Uros Drenovic svo to vreme saradjuje sa Nemcima, cak i posle kapitulacije Italije, pa do svoje smrti (ostali cetnici posle oktobra 1944, u vreme kada Nemci vise nisu mogli sve i da nemaju pametnija posla da streljaju 100 Srba po ceni jednog Nemca - ne samo da cak ni onda nisu napali Nemce, vec su i onda dilovali sa njima. Prema tome, hajde da ne omalovazavamo doprinose partizana (veci su od francuskih, to je sigurno) I ne bi bilo tesko naci nekog nemackog generala da to potvrdi.
2. Moras da vidis sta je bilo pre aprila 1942 pa da vidis sta se izdesavalo - cetnicki pucevi u partizanskim odredima. U jednom pucu je ubijen Mladen Stojanovic. Osobe odgovorne za njegovu smrt su ISTE ONE OSOBE koje ce nakon Motika, Garavica i Drakulica sklopiti sporazume sa NDH. Partizani nisu zrtvovali nikog, cinjenica je da je Srba njavise bilo u partizanima iz prostog razloga zato sto su Srbi bili najugrozeniji u ratu. Srbi su mogli ilida sede kod kuce i da cekaju da ih ustase ubijaju i vode u logore ili da se bore. A zasto su partizani pobedili u ratu je bio defetisticki-kolaboraciji-sa-ustaskim-gazdama-sklon stav cetnickih vodja i totalno odsustvo discipline. Na kraju, kada se pomaze takvo zlo nisu bitne dobre namere, vec koliko si tom zlu pomogao. -- Bojan  Razgovor  17:16, 22. јун 2013. (CEST)

1. Da mi je znati kako si izračunao da su ju-partizani dali veći doprinos pobjedi saveznika od Francuza? Pa samo ovdje [1] piše da je stradalo preko 150 hiljada njemačkih vojnika, a u Jugoslaviji za cijeli rat oko 25 hiljada. Jedino ako računaš da strijeljanje 100 hiljada zarobljenih hrvatskih vojnika (i drugih "domaćih izdajnika") par dana nakon završetka rata, predstavlja veliki doprinos pobjedi u tom ratu, onda mogu da shvatim tvoju računicu.
2. NIJE TAČNO da partizani nisu žrtvovali nikog. Nemaš nikakvih argumenata za takvu tvrdnju. Navedi mi bar jedan primjer odmazde okupatorskih vlasti za partizanske akcije nad hrvatskim ili muslimanskim selima i njihovim stanovništvom! Naravno da nećeš naći ni jedan, JER IH NEMA. Za primjere odmazde nad srpskim civilima vrlo dobro znaš i sam, njih ima mali milion. Prema tome, ČINJENICA JE DA SU PARTIZANI ŽRTVOVALI SRBE. To i slijepac vidi, samo se ti praviš da ne vidiš i uporno ponavljaš da nisu. Slučaj smrti Mladena Stojanovića nema nikakve veze sa tim, samo pokušavaš skrenuti temu i sakriti suštinu ovog razgovora da se slučajno ne bi umiješao neko neutralan.--Слободни умјетник (разговор) 00:00, 24. јун 2013. (CEST)

1. Bitka ya Francusku je trajala citavih mesec dana i tu su se borili samo Nemci (i malo Italijani). Do 1944. su nemacki vojnici su isli na odmor, a kasnije su u Francuskoj glavnu rec vodili Amerikanci i Britanci, dok su Francuzi bili podizvodjaci radova. Sa druge strane, u Jugoslaviji imas nekoliko vojski (Nemci, Italijani, Bugari, Madjari, cetnici, srpski kvinslizi, hrvatski kvislinzi, slovenacki kvislinzi, albanski kvislinzi, muslimanski kvislinzi, crnogorski kvislinzi, Ruski zastitni korpus) zajedno protiv partizana. I zasto samo racunas broj ubijenih vojnika, trebas i broj angažovanih vojnika.
2. Jedno je žrtvovati, drugo je boriti se bez obzira na žrtve. Nisam čuo nikad da neko Karađorđu prigovara što je digao ustanak 1804. ili Nikoli Pašiću što je odbio ultimatum 1914. -- Bojan  Razgovor  03:17, 24. јун 2013. (CEST)

Пошто се наша дискусија одавно не тиче Дреновића, да је наставимо другде? -- Bojan  Razgovor  04:09, 24. јун 2013. (CEST)

Hajde da napravimo neutralan članak

1. Ne vidim da si naveo podatke o broju angažovanih vojnika, a ja sam naveo podatke za poginule koji obaraju tvoje teze.
2. Ne radi se tu o prigovaranju. Mi i ne treba da prigovaramo bilo kome i bilo šta, već da se držimo neutralnosti i da iznosimo činjenice. Činjenica je da su se partizani borili izazivajući ogromne žrtve srpskog naroda. Činjenica je da je postojao veliki broj ljudi koji su se pobunili protiv takve borbe, kao što je Drenović. Činjenica je da je Drenović uspio zaštiti srpski narod u svom kraju od tog žrtvovanja. Činjenica je da se danas na njegovom grobu okuplja veliki broj ljudi koji su mu zbog tog zahvalni. Činjenica je da u BL i MG postoje ulice koje nose njegovo ime i da za to mora postojati neki razlog. Prema tome, moj je prijedlog samo da se iza prve rečenice (u kojoj piše da je bio četnik i saradnik okupatora) doda jedna kraća rečenica u kojoj bi pisalo makar to da postoji veliki broj ljudi u tim krajevima koji ga i danas poštuju jer smatraju da je sačuvao narod od velikih žrtava koje je izazivala partizanska borba. Onda bi članak bio mnogo bliže neutralnom nego što je sad.--Слободни умјетник (разговор) 14:40, 24. јун 2013. (CEST)

1. Nisam naveo jer ne znam. Znam da je Francuska bila mirna, da su Nemci koji su isli da sluze u Francusku tamo isli da uzivaju, dok su njihovi saborci patili po norveskoj zimi, Jugoslaviji, severnoj Africi, a one koje su slali na istocni front su unapred vec ozalili. Nemci su drzali vojsku u Francuskoj zbog opasnoti od Britanaca i Amerikanaca, manje od Francuza. Od tih 150.000 stradalih, referenca kaze maksimalno 50.000 mrtvih Nemaca (a mnoge od njih su ubili Britanci, posebno medju mornarima i vazduhoplovcima) tamo gde postoji front. Za kraci period u Jugoslaviji je ubijeno polovina tog broja Nemaca, ne znam koliko jos desetina hilada domobrana i ustasa, Italijana i cetnika i to vodeci gerilski rat. I opet sve se to ne tice Drenovica.
2. Drenovic se nije samo pobunio protiv partizana, sklopio mir i da se za njega vise nikad nije culo. On se stavio vodjen svojim sebicnim interesima stavio u sluzbu Srbokoljaca i ostao u njegovoj sluzbi do kraja rata. Inace da su mu njegovi cetnici bili zahvalni zbog toga bas i nisu, dezertirali su od sramote.-- Bojan  Razgovor  16:09, 24. јун 2013. (CEST)

Inace i treba da se stavi da ga neko smatra herojem i da ima svoju ulicu u BanjaLuci (samo ne znam na osnovu cega, svako moze potpisati bilo sta kada je prpa), ali ne u uvodu. -- Bojan  Razgovor  16:11, 24. јун 2013. (CEST)

Наслов са позивом да се направи неутралан чланак указује на то да скоро скинути шаблон за неутралност треба да се врати. Не могу да се користе извори попут некаквих БХ дани са насловом Београдска разгледница за нешто што нигде другде не може да се нађе. Не може текст Мирослава Самарџића да се селективно користи са циљем да се створи некаква циљана слика. Оно што је потребно јесте савремени поглед на Уроша Дреновића. То није ни мало лако, треба наћи шта савремени историчари пишу о Дреновићу. Чланак је иначе пун сумњивих реченица о чему се овде већ расправљало а мало се шта урадило после тога.--Алекс (разговор) 15:55, 24. јун 2013. (CEST)

Slazem se da treba da izvori budu minimalno magistra nauka. A Samardzic je tu stavljen jer su Drenovic i ekipa kvarili da ne pominjem ciju sliku cetnika kao nepokolebljivih antifasista. -- Bojan  Razgovor  16:09, 24. јун 2013. (CEST)

Naravno da šablon treba da se vrati ako ostane ovakav uvod. Ne kažem da je ovaj moj prijedlog savršen, ali ova tvoja verzija nikako nije neutralna. Uvodni dio izgleda kao da ga je pisao neki KPJ aktivista pedesetih godina prošlog vijeka. Jednostavno, da bi članak bio neutralan u uvodnom dijelu mora pisati i nešto o tome zašto ga lokalno stanovništvo i vlasti smatraju zaslužnim. Već sam pročitao da ga ti smtraš nesposobnim i sebičnim zlikovcem, prema tome jasno je koliko si neutralan. --Слободни умјетник (разговор) 16:58, 24. јун 2013. (CEST)

Ali ta verzija u sebi ima samo činjenice oko kojih se svi slažemo da su tačne. Ono što si ti upisao mene podseća na ono što svaki kvisling ima da kaže u svoju odbranu. A pritom nije ni skroz tačno. -- Bojan  Razgovor  18:01, 24. јун 2013. (CEST)

ОК, нашли смо неки (какав-такав) компромис, па нећу сада инсистирати на шаблону за неутралност, а наредних дана свакако нећу имати ни времена за ове маратонске расправе. Само, кад си већ тамо поменуо страдање народа у Санском Мосту, то се десило прије потписивања споразума. Геноцид на Козари је класични примјер "борбе партизана без обзира на (српске) жртве". Не знам зашто помињеш Глину, кад се зна колико је далеко од Мањаче, а зна се да ни Кордун и Банија, као партизански крајеви, нису прошли пуно боље од Козаре, али о том свему ћемо неки други пут. Толико од мене засад. --Слободни умјетник (разговор) 20:49, 24. јун 2013. (CEST)

Прва веза са Михаиловићем

у књизи Сергија Живановића - Трећи Српски Устанак наводи се да је Д.Михајловићу у децембру 1941 након повлачења због Њемачке операције "Михаиловоћ" на Голију стигао први курир из Западне Босне, послат од Поручника Дреновића. --Нићифор Илија (разговор) 13:26, 14. април 2015. (CEST)