Разговор:Фалкенберг (Шведска)

Фалкенберј

Наводим реченицу са Српског језичког атељеа, страница "Транскрипција са скандинавских језика" (http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-skandinavskih-jezika)

Само у шведском важе ова додатна правила: (...)

• После l и r у истом слогу шведско g се изговара као ј, па би за имена као Strindberg, Lundberg, Bergman фонолошки најправилнија адаптација била Стриндберј, Лундберј, Берјман. Ипак због тешкоће изговора и због дугогодишње традиције морамо задржати преношење према писаном облику, дакле Стриндберг, Лундберг, Бергман.

Ако сам имало паметан, ово значи да у свим случајевима где реч са завршетком рг није одомаћена, примењује се завршетак рј. Изузеци су управо дати у наводу.

Уколико се у року од 24 часа не да неко боље објашњење враћам на претходно, тј. на "Фалкенберј".

Поздрав! --Ant83 (разговор) 23:27, 20. јун 2012. (CEST)

Правопис говори о именима „као Strindberg, Lundberg, Bergman“, значи не само о споменутим. Можеш упоредити ту верзију текста с изворном: „Измена већ уобичајених имена Стриндберг и Бергман у фонолошки правилан облик Стриндберј и Берјман би била пожељна, али су та и слична имена већ толико ушла у употребу да их не вреди мењати.“ А у ранијем дијелу Правописа имамо и много јаснији цитат:

„ Ради лакшег изговора […] шведско -RG на крају слога преносићемо као рг (према писму) а не као „рј” (према изговору): Стриндберг, Бергман (не „Стриндберј”, „Берјман”). ” — Правопис из 2010, тачка 197в(1)

(Три тачке замјењују изостављен дио о индијским именима.) Дакле, правило се односи на -RG а ово су само примјери. Суштина је тежак изговор ове сугласничке групе, а он остаје тежак без обзира на то како гласи први дио имена. --Појнт Дред (разговор) 06:55, 21. јун 2012. (CEST)