Разговор:Фалкон 9 v1.1/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Боја

Посветлите ову зелену и црвену боју у табели, не уклапају се никако сада и стрше превише... — Обсусер✉ 20:42, 23. јануар 2016. (CET)

Не знам како, ако мислиш само да посветлим (нпр 30%). Гледам списак боја али све су ми некако тамније од ове зелене. Мислио сам и да избацим боје, али ваљало би да успеси буду зелени, а неуспеси црвени, само да је светлије. --Михаило (разговор) 10:40, 24. јануар 2016. (CET)

Ма какав списак боја, него можеш експериментисати са ХЕКС или РГБ кодом и сам да посветлиш, али да би било равномерно можеш користити неки веб-сајт намењен за то или као што ја користим Илустратор из Адоба, где имам слајдере и подешавам светлину не мењајући саму боју (држећи шифт).

Нисам ни мењао боју јер не ваља ни кад се посветли ако је цела табела осенчена.

Ево сада сам мало средио, али још требам да прочитам и преправим садржај. Сад сам се фокусирао на катастрофалне референце, подебљања, курзиве, тагове за спречавање транслитерације, зарезе и тачке после референци и стил уопштено говорећи. — Обсусер✉ 08:41, 25. јануар 2016. (CET)

Хвала. Референце су са енглеске донекле, а после сам их ја убацивао.--Михаило (разговор) 09:43, 25. јануар 2016. (CET)

Е а ово за агенцију НАСА. Кад сам почео да пишем ја сам користио исто овако „Наса”, или „Насином” и томе слично. И при избору првог чланка за сјајан су ми рекли да тако не може, да увек мора „агенција НАСА”? Супер изгледа табела, хвала још једном. --Михаило (разговор) 09:49, 25. јануар 2016. (CET)

Па зато сам и рекао „ко год да их је писао”. Хем редослед параметара није исти (што ми се није дало преправљати), хем недостају наводници, хем датуми 90 % погрешни итд. итд.

Ко је то рекао? Могу ли да прочитам где је то било?

Није то апсолутно тачно јер се у Правопису српскога језика (Матица српска, 2010) на 149. страници у тачки 182а наводи пример за вербализоване скраћенице као „Наса (према NASA, Насини планови)”, а примере као што су НАСА, ФИФА, УЕФА, УНРРА и остало написане ћирилицом нећеш наћи из простог разлога што немамо шта скратити као УНРРА или НАСА јер енглески језик не користи ћирилицу, тако да је правилно само Наса и NASA, не НАСА.

Убудуће користи Наса јер је то вербализована скраћеница која се тиме лакше мења кроз падеже (Наса, Насе, Наси, Насу, Наса, Насом, Наси уместо НАСА, НАСА-е, НАСА-и, НАСА-у, НАСА, НАСА-ом, НАСА-и које је погрешно).

ПС Избегавај превођење енглеског „, and” у српско „, и”. Или иде „и” без водећег зареза, али боље „а” са водећим зарезом тј. „, а”. Имаш преко 25 примера „, и” само у овом чланку.

Такође избегавај писање датума на почетку реченице (на пример: „Године 1987, то је постало...”, „На дан 27. јул 1977. године, почело је да се производи...”; боље је: „То је 1987. године постало...”, „Производња је почела 27. јула 1977. године...” и сл.). И боље је рећи „на датум 27. јул 1977.” него на дан „27. јул 1977.”.

У референцама не иде тачка на крају године јер се онда појављује дупла при испису референци, а аутори се не уносе праметром |author= већ параметрима |last= и |first=, овим редоследом. — Обсусер✉ 19:44, 25. јануар 2016. (CET)

Знам за референце, видим да су некад никакве, али искрено речено мрзи ме да их преправљам кад тако само узимам са енглеске вики. Већином буду добре, али овде су баш катастрашне. Да хоћу да чланак буде добар преправио бих сигурно. Ево за Насу, нисам стварно знао, слушам увек старије кориснике па сам тако поступао. Написао сам крш чланака везане за свемир и свуда сам писао „агенција НАСА”, тако да је најбоље да тако остане, док их не будем поново посећивао па ћу преправљати, а од сада писати како си рекао. Схватам за превођење. --Михаило (разговор) 19:57, 25. јануар 2016. (CET)

ОК. Ево изнад још нешто што сам приметио... — Обсусер✉ 20:01, 25. јануар 2016. (CET)

Па видиш да је овај написао погрешно: „Насе“ преправити у „свемирске агенција НАСА“ уместо ако је то већ хтео да каже „Насе” преправити у „свемирске агенције НАСА”, а још користи и цртицу уместо црте... Не уређује од 29. марта 2013. па не могу да га питам зашто је мислио да треба НАСА. — Обсусер✉ 20:05, 25. јануар 2016. (CET)

Шта год приметиш напиши као замерку, видиш и са оног разговора да прихватам све исправке. Како другачије да научим. Тад сам тек кретао са википедијом, то ми је први чланак, тако да нисам тражио објашњење када ме исправљају. --Михаило (разговор) 20:12, 25. јануар 2016. (CET)

Треба ли онда и чланак о агенцији да буде Наса, уместо НАСА?--Михаило (разговор) 20:18, 25. јануар 2016. (CET)

Да, преместићу га сада, али сигурно ће се наћи неко паметан да врати... — Обсусер✉ 21:21, 25. јануар 2016. (CET)

И знак посто (%) је у СИ мерна јединица једнака 0,01 [промил ‰ = 0,001] и пише се одвојено од бројне вредности физичке величине, осим у текстовима опште намене што овај није (научни је и говори о спецификацијама итд.). Добро је употребити &nbsp ; како за размак пре знака посто тако и за све остале називе мерних јединица, да се не одвајају од бројне вредности при крају реда.

„20 %” значи заправо „20 × 0,01” или „20 × 0,01”.

Наса је исправљена. — Обсусер✉ 05:40, 26. јануар 2016. (CET)

---

Шта значи „Због масе сателита, први степен ракете био је потрошан.”? — Обсусер✉ 08:58, 26. јануар 2016. (CET)

Увек сам то за размак виђао на ен вики али никада нисам знао шта значи. :) А ово за први степен, зависно од масе сателита и циљане орбите први степен ракете може да се приземљи назад поред лансирне рампе, као што је био случај у децембру, да се спусти на плутајућу платформу у океану (ако је сателит већи), или се уопште не може поново користити ако је потребно да се из ракете „извуче максимум" јер је сателит близу границе носивости. Стога је први степен потрошан или се вишекратно користи. Михаило (разговор) 09:12, 26. јануар 2016. (CET)

Супер! Ево сада сам га утегао мало и може се номиновати за добар, а највероватније и за сјајан. Захтевао је више од 5—7 сати сировог дотеривања... Ишчитај још једном, можда има негде грешка, а и ја ћу. Стварно је леп чланак. — Обсусер✉ 09:14, 26. јануар 2016. (CET)

Тачно се види разлика, сад је доста читљивије. :) Видећу ја да додам неке ствари, прочитах сад у бусу видим да нисам апдејтовао неке информације. Ако хоћеш кандидуј га, па ћемо дорадити током расправе. Мислим да сам сморио википедијанце са овим свемирским темама, а неке битније чланке немамо као сјајне, ал шта ћу кад волим то а на српском нема никакве литературе. :) Михаило (разговор) 09:49, 26. јануар 2016. (CET)

Кандидат за добар чланак на расправи

Чланак је прошао кроз густ чешаљ корисника Obsuser где су грешке већином исправљене. Ако их још има изнесите их овде да поправимо, или поправите сами. Расправа траје до 1. марта у 20.00. Полећемо! --Михаило (разговор) 19:29, 23. фебруар 2016. (CET)

---

Расправа је завршена. ()

Коментари

Добро је имати још један чланак о специфичној теми међу добрим чланцима, у категорији која захтева чишћење од чланака који не могу да се пореде ни с овим ни с многим који су неизмерно бољи а немају никакав статус.

Текст је једноставно написан, разумљиво и без неких залажења у атомску физику, што је узимајући у обзир покривеност теме и граматичку сређеност сасвим довољно за добар чланак. Србохрвати су га ’ладно — са описом преузето са .ср вики — „украли”, а код Финаца је по нечему одабран, иако је и њихов и чак енглески чланак више него дупло мањи, нема табелу итд., што ово чини још занимљивијим случајем!  — Обсусер✉ 01:14, 24. фебруар 2016. (CET)

Исто је урађено и са чланком Свемирски летови, Аријана 6, Дуги марш 5, Сојуз-2, али нема везе, битно је да се знање шири. :-) --Михаило (разговор) 09:41, 24. фебруар 2016. (CET)

Па није само то о овој теми; они копирају шта год стигну и са .ср и са .бс и .хр, али имају право међутим...

Је ли ОК ово раздвајање једног пасуса?  — Обсусер✉ 20:11, 24. фебруар 2016. (CET)

Наравно. --Михаило (разговор) 00:29, 25. фебруар 2016. (CET)

 Коментар: Овај чланак би комотно могао да буде сјајан. У сваком случају биће један од бољих у категорији добрих.--Soundwaweserb (разговор) 14:47, 25. фебруар 2016. (CET)

Нека га у добрим. Таман док мало усаврше ово приземљење првог степена, то да покријемо па ћемо кандидовати за сјајан. --Михаило (разговор) 15:47, 25. фебруар 2016. (CET)

Да ли би у шаблону уместо фунти могли да буду килограми за потисак и масу, пошто су то званичне јединице СИ, а и код нас? --Михаило (разговор) 17:02, 25. фебруар 2016. (CET)

Па и јесу килограми односно метричке, а у загради империјалне јединице (као и на енглеској Википедији). Потребне су обоје, а наше су прве.

ОТКРИО САМ КАКО НАПРАВИТИ НАСЛОВ, ПРОРАДИЛО:

• -{T|sr:Разговор:''Фалкон 9 v1.1'';sr-ec:Разговор:''Фалкон 9 v1.1'';sr-el:Razgovor:''Falkon 9 v1.1''}-

Сада приказује како треба, што је неизмерно корисно за серије јер се коришћењем {{курзивни наслов}} наслов закључавао на писмо на ком је чланак оригинално написан, а пре се са -{T|sr:'' '';sr-ec:'' '';sr-el:'' ''}- није могло искосити, барем код мене.  — Обсусер✉ 19:01, 25. фебруар 2016. (CET)

Михајло прекини ову номинацију и номинуј га за сјајан чланак, из простог разлога јер ово јесте сјајан чланак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:30, 27. фебруар 2016. (CET)

Слажем се. Има ли потребе да поново пролази седам дана? Било би добро да нема ако он одлучи прекинути ову... — Обсусер✉ 02:10, 27. фебруар 2016. (CET)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

На прелог осталих корисника, стављам чланак на расправу за сјајан. Оставићу да расправа раје до 1. марта, пошто ни овде није било примедби. Ако буде требало, продужићемо. --Михаило (разговор) 08:20, 27. фебруар 2016. (CET)

---

Расправа је завршена. ()

Коментари

Зашто је назив текста написан курзивом.--Drazetad (разговор) 08:29, 27. фебруар 2016. (CET)

Зато што се називи модела а поготово подмодела аутомобила, ракета, авиона и сл. могу писати курзивом. „?” иде на крају упитне реченице... — Обсусер✉ 09:06, 27. фебруар 2016. (CET)

Хвала на указану правописну грешку, који ћу у следећим реченицама исправити. Знаш ли да ти ни ментори назив тог текста нису написали курзивом? Где пише то правило и да ли пише могу или морају или како Obsuser хоће?--Drazetad (разговор) 09:19, 27. фебруар 2016. (CET)

Па шта? Видели смо да су ментори са факултета неписмени (ови што су недавно организовали пројекат овде, не знам да ли још траје), као и студенти наравно — ништа ново.

Међутим, овде није реч о неписмености јер се не мора писати курзивом (имена авиона и модела авиона писана су без курзива). Ево један извор базиран на званичним прописима који наводи да се имена аутомобила пишу курзивом, а ако је наведено за (само) аутомобиле — њихови модели могу се сигурно писати курзивом, па и модели ракета и сл.

Ех, овде имамо други проблем. Ти пратиш моје доприносе и желиш да се све уради супротно или провери јер је као увек погрешно. Шта ће овде да преовлада не знам, али ако желиш — наравно — ти уклони курзив јер није неопходан (па ћу га ја уклонити и из шаблона и из текста). Да постоји нешто друго што се не пише курзивом а име му је истоветно моделу нечега другог где мислим да је курзив користан — тада би оваква употреба добро дошла да се направи разлика; измишљени пример за наслов чланка, да дочарам: Сахара (име пустиње) и Сахара (име или модел неког аутомобила или ракете).

ПС Успут сам прочитао да се саветује писање имена часописа и новина под наводницима, а ја сам мислио да и ту иде курзив. Да ли можда знаш шта је правилно, или је обоје правилно? — Обсусер✉ 10:22, 27. фебруар 2016. (CET)

Твоји ментори пишу без курзива en:Falcon 9 v1.1. Како све пишеш као и они, а овде не, да те нису наљутили?. Из горњег одговора види се да је то твоја замисао, па сам обриши. Да ти разбијем илузије, кажем да немам ништа против тебе, јер видим, како и сам кажеш, да волиш да стално научиш нешто ново, што је похвално, али исправљај и поправљај кад утврдиш градиво.--Drazetad (разговор) 11:04, 27. фебруар 2016. (CET)

ПС.Не знам где налазиш те савете. Савети нису обавеза. Мени лично не смета ништа да сви наслови буду без курзива (како је и било пре два дана) што ником није сметало, за све промене ипак се мора договорити.--Drazetad (разговор) 11:15, 27. фебруар 2016. (CET)

Не вреди коментарисати ово за менторе, схватио си видим поенту. Нема разлога да курзив не остане осим ако ти не желиш тако јер мислиш да је боље без. Ако не желиш, ево договарамо се, промени или реци да променим и ја ћу променити и у шаблону и свугде где треба и решен проблем — зато што КУРЗИВ НИЈЕ НЕОПХОДАН У ОВОМ СЛУЧАЈУ АЛИ ЈЕ КОРИСТАН И НИЈЕ ЗАБРАЊЕН. Избор је наш, твој ето. Реци шта мислиш да је заиста боље, не да буде супротно од мог мишљења по сваку цену јер [можда] имаш нешто против мене.

ПС „ПС” се правилно пише као „ПС” или „П. С.” а не „ПС.” (и не као „П.С.”). Погледај Правопис српскога језика... — Обсусер✉ 13:43, 27. фебруар 2016. (CET)

Немам правопис јер ми није потребан, (не треба ми тај трошак) пошто имам тебе, тако да је само теби потребан, да би ведео где ја грешим. О курзиву не расправљамо ти и ја, него да ли треба или не. У неким спортским текстовима си ми испраљао поједине речи јер нису биле исте у свим текстовима, да би било једнобразно (што није потребно нити је правило, али не смета ником осим мени због непотребних исправки, али то није битно), а овде сам правиш разлику између нормалог писања и курзива које такође није правило, а имамо шарене називе текстова, што ти не смета, јер је твоја идеја. Ако то правило постоји, наведи га негде да не распраљамо. Сва правила прихватам.--Drazetad (разговор) 14:46, 27. фебруар 2016. (CET)

С тобом не вреди изгледа расправљати. Али ја ћу бити културан до бесвести и понављати оно што треба, а ти терај пркос до миле воље.

1. Научи извлачити коментаре.
2. КУРЗИВ НИЈЕ НЕОПХОДАН У ОВОМ СЛУЧАЈУ АЛИ ЈЕ КОРИСТАН И НИЈЕ ЗАБРАЊЕН. Имам секундарни извор да се може писати у курзиву. Ако ти имаш да не може, дај тај извор. Ако желиш да не пишем у курзиву, исправи да ја уклањам курзив даље у оваквим чланцима, или ти то (у)ради све. Имаш море опција.
3. Моје скромно мишљење је да ти правопис јесте потребан пошто се не пише „потребан, (не треба ми тај трошак)” већ „потребан (не треба ми тај трошак),” и не пише се „ведео” него „видео”.
4. Исправљао сам и исправљаћу све грешке, а не интересује ме ко је писао чланак, ти или Вејлс или неко трећи. Потребно је да буде једнообразно и то јесте правило према смерницама MOS. Да, не смета ником осим теби, а хоћеш да је неједнообразно што значи да је проблем до тебе и ја ћу настављати да искоришћавам своје право уређивања Википедије и мењати свачије чланке на исправно, када погрешим признавати грешке итд.
5. Овде правим како треба, а ако је нешто 100 % погрешно и ја исправим 5 % да буде исправно и направим неједнообразност али побољашавјући неке чланке — то је дозвољено. Зашто? Зато што се сваки чланак ПОЈЕДИНАЧНО СМЕ УВЕК И БЕЗ ПОГОВОРА ПОБОЉШАВАТИ. Побољшавање, дакле, надилази аргумент једнообразности [обавијен у нетачност].
6. Размисли пре него што нешто напишеш. Анулираш сам себе у коментарима (трећа реченица у коментару изнад ти је контрадикторна).
7. Ево наводим: Секундарни извор који ми омогућава примену правила јер не постоји правило које забрањује примену у било ком смислу. Ако постоји, изложи га већ једном (у било ком облику референце, цитата и сл.). — Обсусер✉ 16:56, 27. фебруар 2016. (CET)

Немој да падаш у несвест, јер ми то није циљ. Знам да читам и није потребно понављати, али знам и да размишљам. Ако нешто може и није „забрањено“ онда треба донети правило да ли треба или не или применити твоје правило да на википедији свако може да пише шта хоће и како хоће.“ што је анархија, која нигде није пожељна. Ја сам предложио и завршио разговор, јер има другог посла. Ако требам поновити ја сам против због шаренила, а овај тест се не може уклопити у неки разлог за такво писање, (није филм, серија, песма, књига итд) што ћу рећи и на глсању за сјајан.--Drazetad (разговор) 17:38, 27. фебруар 2016. (CET)

ОК, не вреди с тобом причати... — Обсусер✉ 02:22, 28. фебруар 2016. (CET)

---

Наставак о мерним јединицама...

Знам да је на енглеској вики са фунтама и стопама, уз килограм и метар, али мислим да би овде ваљало без тога. И сама Наса је признала да је глупо користити два система јединица када су због тога изгубили мисију на Марс; од тада се увек и у свему везаном за ту агенцију изражава у метричким јединицама. Исто је са компанијом Спејс екс. Маск се увек користи метричким јединицама, као и сви инжењери и запослени у компанији. Знам да су Амери специјални, и да се тога неће лако одрећи, али мислим да је макар на нашој вики непотребно користити те друге мерне јединице. Доста је што су људи почели да не пишу дијакритике због енглеског језика. Мислим да би ваљало да их не подстичемо да уче и фите (стопе) и фунте само зато што се тај мерни систем користи у неколико земаља света. Само предлажем :-) --Михаило (разговор) 12:52, 27. фебруар 2016. (CET)

Чему нам онда служи шаблон {{convert}}? Можда може неко ко користи империјални систем и разуме српски језик читати чланак и како не би морао да тражи и претвара негде друго — овде све добије помоћу супер урађене серије модула прекопиране са енглеске Википедије који претварају огроман број комбинација величина, вероватно без грешке јер се на енглеској Вики користи већ дуго времена.

Никог не подстичемо да ради ишта. Овде пишемо чланке и наводимо што је више могуће информација, корисних. Ја сматрам да је ово претварање супер ствар јер форматира мерне јединице и закључава их односно спречава пресловљавање те користи онај   о ком сам ти причао да се не би ломиле и одвајале од бројне вредности физичке величине. Може се уносити са тачком или без (са размаком не може, користи се — или - ја мислим за интервале [не –], може се бирати број децималних места за заокруживање итд. Бројне могућности види на Шаблон:Convert (документација на енглеском језику). — Обсусер✉ 13:43, 27. фебруар 2016. (CET)

Ово за ковертовање је одлична ствар, само ја нисам знао да га користим. Пробао сам пре пар година и није радило, па сам решио да не користим. Скроз ми је ок за дужину (висину), ајде и масу, него овај потисак би ваљало да буде и у тонама. Знам да то Руси доста користе, мислим да им је то чак и примарна јединица у ракетној индустрији. На пример да буде примарно у њутнима, а у загради да стоји толико и толико LBF и тона. Не знам да ли то може? У суштини, из њутна је лако прерачунати да ли је већи потисак мотора од масе целе ракете, али би било још лакше ко не зна физику да сконта „аха, маса 500 тона, а потисак 1.000, значи мора полетети”. --Михаило (разговор) 13:56, 27. фебруар 2016. (CET)

Пробах сад, мало је претрпано. Нека га овако. --Михаило (разговор) 14:18, 27. фебруар 2016. (CET)

Какве везе имају империјалне мерне јединице са српским језиком? Апсолутно су непотребне. Сваки чланак овде треба да буде писан у складу са правописом српског језика, а на енглеском делу пројекта могу да пишу како хоће. И слажем се са Михајлом, под утицајем енглеског језика све више и више се уништава српски језик. Не користе се дијакритици, децимале се одвајају тачком уместо зарезом, и обрнуто, много је уредника који имена језика усред реченице пишу великим словом...... Да не дужим, све где се могу користити метричке јединице и треба да се користе и то је то. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:41, 27. фебруар 2016. (CET)

Молим вас да извлачите своје коментаре.

Мерне јединице потребно је претварити на свакој језичкој верзији Википедије јер физика нема везе са српским или било којим језиком; „Енглези” су направили савршен шаблон преко неколико модула и чак Трансвики гајд и додатно упутство за прилагођавање где пише да се треба користити и има све објашњено. Децимални зарез је код нас децимални зарез и користи се емдаш а не ендаш за интервале. Тиме је шаблон преведен за скраћеничко писање мерних јединица у потпуности и мора да се користи где је то потребно (инфокутије, у чланку није неопходно али је веома пожељно).

@Михаило Јовановић: Не знам у чему је проблем. Јеси ли погледао инфокутију? Пише већ/тренутно: m па ft, t па lb, kg па lb, kN па lb_f те s. Не знам у чему је проблем?

ПС Потисак односно сила потиска је физичка величина и не може никада да буде у тонама јер је мерна јединица за силу у SI њутн.

      Можеш користити дакле или њутн (N) или килограм-силу (kgf или kg_F) или килопонд (kp) или фунта-силу (lbf или lb_F) или пондал (pdl) или дин (dyn), а килограме, тоне, фунте и друге јединице за масу не. Ево чланак овде са таблицом за претварање по којој ради наш шаблон {{convert}}.

      Морам под хитно када нађем времена порадити на свим чланцима о мерним јединицама јер су катастрофални или каткада кратки а најћешће их нема. — Обсусер✉ 16:56, 27. фебруар 2016. (CET)

На килограм силу сам и мислио. Пре ће онда она да се користи него фунта сила, јер је килограм СИ јединица. А када је 1.000.000 килограма потиска онда је то 1.000 тона потиска, наравно изражено мора бити у кг јер је то основна јединица. Али како год. Мене кад су питали на систематском на факсу колико сам тежак и када сам рекао око 830 њутна, избацили ме напоље из ординације па сам морао други дан да дођем. :-))) --Михаило (разговор) 17:52, 27. фебруар 2016. (CET)

ОК. Али килограм-сила је метричка као и њутн па не може јер претварамо у империјални.

Не може бити 1.000.000 килограма потиска или 1.000 тона потиска када мерна јединица за потисак није килограм нити тона.

Зашто и ко те избацио? Која је то мерна јединица за тежину на твом факсу ако није њутн, као и за сваку силу? — Обсусер✉ 02:22, 28. фебруар 2016. (CET)

Милион kgf, као што је милион и нешто lbf. На то сам мислио, али нема везе. Не сметају мени империјалне само мислим да нису неопходне јер се код нас у енциклопедијама не користе. А избацио ме доктор, не професор. Он је човек др и не зна разлику између масе и тежине. Зато сам у чланку и претворио у коњске снаге, јер ретки схватају и знају да конвертују њутн. У суштини, маса ракете је у кг, а потисак у њутнима, па да би упоредио мораш једно конвертовати у друго. То не мораш радити у империјалним како сад стоје јер су и потисак и маса везани за lb. --Михаило (разговор) 09:13, 28. фебруар 2016. (CET)

1. Милион kg_f није „милион и нешто” lb_f: 1.000.000 kg_f (2.200.000 lb_f).
2. И нису неопходне, али пошто имамо сервиран шаблон да не претварамо ручно са саветом на Википедији на енглеском језику да га се користи и пошто може доћи читалац из земље у којој се користи империјални систем а који зна српски језик — зашто не користити претварање?
3. Ако је доктор вероватно треба да је и професор. Ако је доктор медицине (можда на то мислиш, да је лекар) — опет МОРА ДА ЗНА разлику између масе и тежине јер је физика један од основних предмета (други или трећи најважнији) на пријемном за медицину а и на самом факултету.
4. Какве сад коњске снаге помињеш? Коњска снага је мерна јединица за снагу. Зашто би конвертовали ручно њутн када је то основна јединица?
5. Први део реченице је ОК, а последњи није; да би упоредио не мораш и не можеш конвертовати килограме у њутне нити обрнуто. Једино што можеш урадити је наћи тежину ракете на Земљи у њутнима и то упоредити са потребном или од стране мотора омогућеном силом (потиска).
6. Опет не схваташ. Потисак и маса нису везани за lb. Потисак (или сила потиска, ила тежина, или било која сила) је везан за lb_f (или за kg_f или N), а маса за lb (или за kg).

Погледај ово:

• {{convert|5.885|N|lb-f}} → 5.885 N (1.323 lb_f)
• {{convert|5.885|kg-f|lb-f}} → 5.885 kg_f (12.970 lb_f)
• {{convert|5.885|kg|lb-f}} → 5.885 kg ()

• {{convert|5.885|N|lb}} → 5.885 N ()
• {{convert|5.885|kg-f|lb}} → 5.885 kg_f ()
• {{convert|5.885|kg|lb}} → 5.885 kg (12.974 lb)

• {{convert|1|N|lb-f}} → 1 N (0,22 lb_f)
• {{convert|1|kg-f|lb-f}} → 1 kg_f (2,2 lb_f)
• {{convert|1|kg|lb-f}} → 1 kg ()

• {{convert|1|N|lb}} → 1 N ()
• {{convert|1|kg-f|lb}} → 1 kg_f ()
• {{convert|1|kg|lb}} → 1 kg (2,2 lb)

ОК? — Обсусер✉ 07:47, 29. фебруар 2016. (CET)

1. Писао сам на телефону па сам скратио максимално, зато си ме погрешно и схватио. Знам јединице, знам колико је шта, него сам хтео рећи да буде и у kg_f.
2. Нека их.
3. О томе ти причам. Ако доктор (медицине у овом случају, ал' опет доктор човек) не зна разлику масе и тежине, можеш мислити који проценат људи то зна у Србији.
4. Конвертовао сам ван шаблона, везано за потисак првог степена. Знам да није енциклопедијски можда, али када лаик чита који нема везе са физиком и види 6,8 MN њему то ништа неће значити. Зато сам у загради навео колико је то отприлике када се конвертује у коњске снаге, јер сви знају да ауто развија око 100 или 150, а ово чудо пар милиона хорсића. Једноставно је кул. Опет, тачније би било у kW, али и то пола људи једноставно не зна...
5. То сам и рекао. Да би поредио масу и потисак, односно кг и њутн, или масу претвараш у тежину (добијеш њутне) или потисак конвертујеш у силу потиска. Сада је у шаблону маса ракете у тонама (кг), а потисак у њутнима. У заградама је маса у lb, а потисак у lb_f. Да би добио однос потиска и масе, у метричким јединицама једно од наведеног мораш претворити, јер су бабе и жабе (6.804 kN/541,3 t = матиш), док код империјалних у заградама можеш директно упоредити (1.530.000 lbf/1.193.000 lb = 1,282). Ето, то сам мислио, у шаблону је све исправно, само је поређење метричких сложеније од поређења империјалних, што ми је мало глупо јер нам је примарни метрички. Зато сам мислио да за потисак наведемо и у kg_f, чисто да би се лакше поредило.

А све то џаба кад никако да лансирају овај глупи сателит. --Михаило (разговор) 09:29, 29. фебруар 2016. (CET)

Наставак о курзиву

Пишем ли онда називе свих ракета-носача са курзивом? И свемирских сонди? Мало ми глупо да једно буде овако, а друго онако... --Михаило (разговор) 14:55, 6. март 2016. (CET)

Наравно да да, постоји извор који то препоручује плус се на енглеској Википедији пишу имена сонди курзивом, и у праву си да би било глупо да једно буде овако а друго онако.

Сада ћу питати управо, ево идем, зашто на .ен Вики не пишу и имена ракета-носача курзивом... Можда се изненадим ако дају неки одговор који ће надјачати

1. аргумент наредбе из оног нашег секундарног извора за аутомобиле и
2. аргумент аналогије са писањем имена сонди (нпр. en:Juno (spacecraft)) курзивом. — Обсусер✉ 17:42, 6. март 2016. (CET)

Ево питао сам... — Обсусер✉ 18:01, 6. март 2016. (CET)

Кул. Видећемо шта ће рећи. --Михаило (разговор) 18:07, 6. март 2016. (CET)

---

Преместила се расправа на СЗР њиховог пројекта о свемирским летелицама: овде.

Они су у причу увели [пошто познају много боље форматирање и није их никаква срамота питати јер имају километарске странице и подстранице тзв. MOS (стилски приручник, manual of style) где је садржан огроман број правила и изузетака, а овде тренутно нема ништа па лутамо] још два аргумента:

1. да ли је летелица или било које превозно средство са људском посадом или није
2. да ли је реч о летелици или било којем превозном средству које има специфично име или није (ако јесте, иде курзив; ако није, без курзива)

Дакле, овде ипак не треба курзив, а када ми направимо свој СП (стилски приручник, или како се већ назове) — ту ће ово бити лепо и тачно формулисано, не само за ракете-носаче већ и за имена бродова, аутомобила, авиона и осталог, и то у складу са правилима спрског језика.

Сада ћу да уклоним курзив јер постоје основани аргументи, а све до сада их није било а курзив се насилу уклањао, што је недопустиво јер је постојао један секундарни извор који је препоручивао курзив за имена аутомобила. — Обсусер✉ 04:54, 8. март 2016. (CET)

Зар није било довољно што сам ти ја рекао. --Drazetad (разговор) 09:31, 8. март 2016. (CET)

Наравно да није. Није довољно рећи само „Треба овако.” а без икаквог образложења. — Обсусер✉ 11:45, 8. март 2016. (CET)

Ово ти зовеш образложењем? Питати "експерте за стил" са енглеске википедије како се нешто пише у српском језику?

Само да те подсетим, ти си, ничим изазван и без икаквог образложења пребацио наслов у курзив.

--Sly-ah (разговор) 12:01, 8. март 2016. (CET)

Није тачно. Погледај да сам имао извор којим сам се водио. Извора односно аргумента за некоришћење нико није навео. Ја сам имао један који га саветује индиректно, а хајде ти сад наведи извор који га забрањује за ракете-носаче и сл.

ПС Ово није само и директно повезано са српским језиком. Као што сам и као што си рекао — више је у питању стил и аналогија, повлачење паралела с оним што Наса ради па и оним што раде — управо тако — стручњаци на .ен а не да овде неко без ичега каже „Нећеш писати курзив!” а нема ништа као аргумент.

ППС Верујем да је било у курзиву на самом почетку а ја га склонио — ти, Дразетад и компанија уредника бисте били за курзив, хахах...  — Обсусер✉ 12:40, 8. март 2016. (CET)

Стварно верујеш да постоје "извор који нешто забрањује" и "извор који не тврди да нешто није тачно"? Ова дискусија не може да одмакне, јер се стално враћаш на исто. Тражиш од осталих корисника да ти цитирају нешто што не постоји. Како си замислио те аргументе?--Владимир Нимчевић (разговор) 12:56, 8. март 2016. (CET)

У било којој форми осим „Не може курзив јер ја тако лично мислим [могу и ја Обсусер да лично мислим да може, што не значи ништа] и јер Правопис о томе не говори ништа.”...

Барем да негде пише нешто као: „ако ништа није наведено о искошавању, слова без поговора морају да остају усправна”, на пример... — Обсусер✉ 13:23, 8. март 2016. (CET)

Навевдидер још једном "тај извор којим си се руководио".

Стручњаци са енглеске Википедије су стручњаци за аеронаутику, а не стручњаци за српски језик, стил и правопис. И ти си се обратио управо таквим "стручњацима".

:ППС Верујем да је било у курзиву на самом почетку а ја га склонио — ти, Дразетад и компанија уредника бисте били за курзив, хахах...  — Обсусер✉ 12:40, 8. март 2016. (CET)

Да је од самог почетка било у курзиву, значило би да је то било с неким разлогом. И да, вероватно би "компанија уредника била за курзив" чим би видела ко је урадио измену. То би напросто била инстинктивна реакција, како се данас каже "по дифолту". А зашто? Зато, јер је код тебе ствар једноставна: све што радиш, радиш наопако (барем овде на Википедији).

--Sly-ah (разговор) 15:08, 8. март 2016. (CET)

Дакле, ако сам добро схватио, када је летелица са људском посадом иде курзив? Биће курзив за Драгон 2 или Сојуз летелицу, али неће за ракету-носача која лансира те летелице? --Михаило (разговор) 18:12, 10. март 2016. (CET)

Не. То више није битно (то је битно ваљда само за бродове, не свемирске, обичне бродове). Оно што је овде битно је да ли је реч о специфичном возилу (само једном) или серији једног модела; ако је само једно специфично (то је оно на шта су они мислили) онда иде курзив (на пример, Насин шатл Дискавери), а ако их се производи више онда не (наш случај, као и Драгон, Сојуз итд.). Како год, ја се не слажем и даље с тим јер мислим да РН Фалкон или РН Фалкон 9 v1.1 (само Фалкон у курзиву) има функцију јер је реч о »Фалкону«, име је специфично и да га се којим случајем преводи — глупо би било писати »Соко је доставио...« већ би тада требало »Соко је доставио...«. Тамо је расправа још у току, али они истичу управо оно што Sly-ah не разуме а ја се не слажем са тим — међународно [у језичком/лингвистичком смислу] правило о (не)коришћењу курзива, у овом случају некоришћењу.

Кратко речено: Пратити има ли курзива на .ен Вики и ако нема — не правити се паметан и додавати га овде, а ако има — размотрити да ли га се може додати према правопису српског језика (не само Правопису српскога језика из 2010. године који о томе не каже ништа, већ иначе по правопису српског језика). — Обсусер✉ 02:01, 11. март 2016. (CET)