Разговор:Хајнрих Хајне/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Ево и овде пише Романцеро и то је сасвим коректно. Зна Каштер како треба.(:--Grofazzo (разговор) 17:15, 13. јануар 2008. (CET)
Благо нама са вама који ето све знате.
--Јагода
испеци па реци 17:28, 13. јануар 2008. (CET)
Да ли сам шта пропустио? --Kaster (разговор) 02:50, 14. јануар 2008. (CET)
Хајнрих Хајне (Heinrich Heine) (рођен 13. децембра 1797. у Диселдорфу, † 17. фебруара 1856. у Паризу) је био један од највећих немачких лиричара XИX века. Због напредних погледа дела су му за живота била забрањивана у Немачкој, а како је био јеврејског порекла, забрана је била обновљена и у доба нацизма.Рођен је у богатој породици јеврејског банкара и трговца. Покушао је да се посвети, мада нерадо, обичној грађанској каријери, али не успева. У Диселдорфу, Хајнеовом родном граду, био је снажан утицај Француза, па је то у песнику пробудило изразиту антипатију према Пруској. 1817. пише прве љубавне песме, које су објављене у једном немачком часопису. У Бону започиње студије права, филозофије и књижевности. 1821. године се пребацује на Универзитет у Берлину, па има прилику да слуша Хегела и многе друге угледне професоре.
Прве песме и путовања
1822. године објављује прве песме, које се одмах издвајају својим оригиналним стилом балате и ироничном одбијању сваких илузија. У њима се осећа велики утицај писаца које је нарочито ценио, Бајрона и Фукеа. 1825. године прелази у протестантску веру и добија име Хајнрих, уместо оригиналног Хари. Исте године дипломира на правима на Универзитету у Гетингену. 1826. постаје познат, након објављивања Слика с путовања, где у замишљеном дневнику са пута говори о фантастичним и моралним темама, угледајући се на Стерна и Жан Пола. 1826. иде на краткотрајни пут у Енглеску, где су се јавили његови интереси за актуелна политичка дешавања, али и где уједињује све своје песме у једну Књигу песама. 1827. излази дефинитивна редакција Књиге песама. 1828. године путује у Италију, а сећања са овог пута објављује 1836. у књизи Фирентинске ноћи.
Француски период
Због кризе у својој земљи, Хајне одлучује да се пресели у много слободнију Француску, где је започео да се виђа и да посећује, како немачке емигранте (Вон Хумболт, Вагнер), тако и многе француске интелектуалце, међу којима и Балзака и Виктора Игоа. 1835. објављује важну студију о историји филозофије и религије у Немачкој, а исте године студија бива и забрањена. У тим годинама, у којима је боравио у Француској, сарађивао је са различитим немачким часописима, а истовремено је и писао извештаје на француском, о ситуацији у Немачкој. Осим споменутих дела, Хајне је објавио и многе сатиричке списе, као и две сатиричне епске песме Ата Трол (1843) и Немачка, зимска бајка (1844). Немачка, зимска бајка постаје једна од најважнијих књига у немачкој књижевности. Има политички карактер и у њој Хајне отворено признаје утицај Карла Маркса, са којим је био у пријатељким односима. 1851. објављује збирку поезије Романесеро, где са дубоком филозофском и етичком озбиљношћу описује патње које је подносио због болести (атрофија мишића) и због које је лежао у кревету осам дугих година. 1854. објављује дело Разни списи, где се налазе расправе о јеврејској и хришћанској вери, либерализму и комунизму. Ово дело означава крај његове политичке и књижевне активности. 17. фебруара 1856, у Паризу, умире од парализе.
Поетика
Хајне је користио немачки језик за састављање стихова и био је један од ретких који су то умели да раде, па је тиме стекао изузетну славу, као најуспелији у свој генерацији после Гетеа. У стиховима је постигао највећу популарност преузимањем пучког певљивог тона немачке народне песме. Хајнеове песме су толико мелодичне да су их често компоновали многи композитори. Психолошку стварност коју је створио у делима подстакнута је носталгичним сећањем на две велике несрећне љубави (према рођакама Амали и Терези), али и на другим темама (природи, политичким идејама, животу, савременом друштву), па је на тај начин успео да у својој поезији досегне изузетно значајне висине. Умео је да се поиграва са стилистичким способностима, дајући својим стиховима објективан тон, чак и када је изражавао лична осећања. Оригиналност Хајнеове поезије огледа се у томе што је настојао да негира сваки сентиментализам, што му је дозвољавало да користи предмете романтизма са иронијом и реализмом.
Корисни линкови
http://www.kirjasto.sci.fi/hheine.htm http://forum.aladin.info/t2608-hajnrih-hajne http://www.mycity.rs/Poezija/Hajnrih-Hajne.html http://www.poezin.net/2008/06/06/hajnrih-hajne-
балате ???
Sta je znacenje ove reci?— 79.101.222.125 (разговор) 13:40, 23. фебруар 2022. (CET)