Разговор:Хеви метал/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Блауди балшет

Malo je smešno kad se imena bendova pišu kao što se čita na srpkom. Zašto se ne pišu u originalu na engleskom, jel zbog srpske gramatike? Da li je zabranjeno da budu napisani na engleskom? --Mladifilozof 14:17, 21. јул 2006. (CEST)

Takav je dogovor. I meni je čudno, ali navikneš se. BokicaK 16:02, 21. јул 2006. (CEST)

Ја вјерујем да сам један од 2-3 људи који највише пишу о музици на Википедији, а још се нисам навикао на ово. Овакво писање нигдје нећете срести, ни на интернету ни на папиру. Не кажем да то није теоретски исправно, можда правопис то прописује, али ако је тако онда смо ми једини који по овом питању поштују прапопис. Нашли смо најодвратнију могућу ствар у којој ћемо да будемо изузетак. У неограниченом броју ријечи написаних на српском сваке године, ми смо једини који посрбљавају Deep Purple, а Вечерње Новости једини који пишу Мајкрософт (сад смо им се и ту придружили - јупии). --Милан Тешовић 08:22, 28. децембар 2006. (CET)

Не могу да замислим да Свет Компјутера пише Адоуб Фотошоп, ни Metal Hammer да пише Дип парпл. То би било као да се име неке биљке на латинском пише ћирилицом онако како се чита. Јасно је да се назив не преводи са латниском на српски, и на латинском се и пише - а не као ми што пишемо енглески српским. --Милан Тешовић 08:22, 28. децембар 2006. (CET)

---

Овако.

Није "блауди балшет" него "блади булшит" (осим ако то нису намерно искривио да би "показао апсурдност" транскрибовања).

Затим, и ја нисам учествовао у договору па га се придржавам.

Затим, зашто би музика била изузетак? Ако правопис прописује да се лична имена из неког страног језика требају транскрибовати у српску ћирилицу (или латиницу, свеједно) и ако то вреди за сва лична имена, зашто се тај пропис не би смео применити и на називе група или имена и презимена музичара?

Затим, облик "Мајкрософт" наводи и "Политика" и "Глас Српске" и многи други. Осим тога, "Microsoft" је назив фирме и не подлеже адаптацији при транскрибовању (по твојој теорији "Џенарал моторс" би постали "Генерал мотори" а "Најки" би требао бити "Ника" или "Нике", а Дајдо би требала бити Дидона!).

Затим, испада да су правописци група остарелих, глупих и задртих националиста који, желећи очувати оно мало преосталог српског језика, губе време пишући осамдесет страница транскрипционих (пази, не изговорних) правила у правопису из 1993. придржавајући се при том давно утврђеног правила да је српски језик фонетски, а не етимолошки. (Успут, неко од википедијанских "експерата" за језик је својевремено изјавио да је овај правопис "гомила баљезгарија"!. Ја од тог "експерта" очекујем његов допринос у виду новог правописа!).

Затим, испада да су сви они сарадници Вилипедије који се придржавају (или покушавају придржавати) правописа задрти чистунци који се усуђују да ставе своје замазане прсте на светињу звану енглески језик и који су, успут, изабрали "најодвратнији" начин за то, а то је да транскрибују лична имена придржавајући се неке норме коју су, опет, прописали неки који знају мало више о томе и од Делије и од Милана.

Затим, није тачно да "овакво писање нећете нигде срести, ни на интернету ни на папиру". Све дневне новине на српском говорном подручју транскрибују сва лична имена (па тако и имена група), а ти не можеш износити неистину да тога нема ни на интернету, пошто је, због доступности интернета свим заинтересованима, то врло лако проверити и доказати да манипулишеш чињеницама.

А кад смо већ код "одвратног" мислим да такав епитет и такав речник не приличи Википедији нити разговору колега (односно сарадника на Википедији) и да ће се многи наћи повређени твојом олако изреченом квалификацијом. А ако већ користимо ту "реч", само да ти кажем да су мени много одвратнији немушти и неписмени преводи са енглеског (транскрипција је друга прича), дословно превођење фраза и идиома, превиђање да српски има своју граматику и синтаксу која се прилично разликује од енглеске или превођење енглеског пасива српским пасивом (па добијамо конструкције типа "врата су отворена од стране странца" или "плоча је објављена од стране тог и тог и добро је примљена од стране публике, од стране критике и од стране странаца"). Мало сам карикирао, али верујем да се разумемо.

Дакле, пошто се српска Википедија пише, логично, на српском језику, онда је нормално да се користи и правопис српског језика, а кад се већ користи тај правопис, нормално је и да се придржавамо одредница, сугестија и прописа у њему. То је један од начина на који можемо допринети напретку и развоју драге нам и миле Википедије.

Поздрав.

--делија 10:17, 28. децембар 2006. (CET)

---

Постоје два велика проблема код строгог придржавања прапописа.

Први сам већ поменуо = правопис је теорија. Код појединих ствари (правописна) теорија нема апсолутно никакве везе са праксом. Устаљена је пракса (под тим не мислим више од 50%, него 99% случајева) да се пише, рецимо U2, а не Ју ту. И то није неправилно. Ако правопис каже да јесте, онда правопис није добар. Зашто просудите сами? ...мало ћу вам помоћи - не говори се авион зато што је правопис рекао да је авијон неправилно, већ правопис каже да је авион правилно јер се тако говори, а авијон је само последица ријетке грешке у изговору.

Други проблем је писање. Ако бих писао по том правилу онда бих се сматрао неписменим. Ево како = ја не знам правила транкрипције која се користе на овој Википедији, а како сам видио нису у складу са правилом пиши како говориш а читај како је написано. Без обзира да ли је ова српско-википедијанска транскрипција добра или не она је велики проблем. Ја иако сам (сматрам) писмен у многим случајева не знам како треба транскрибовати или мислим да знам али се неко појави, преправи ријеч и каже да је то правилна транскрипција.

Наслов дискусије је намјерно погрешно транскрибован Блауди балшет. Желим да кажем: "ако ја не знам правилну транскрипцију за многе ријечи (читаш Дип прпл, пишеш парпл?), како ће неко други ко од мене слабије зна или српски или неглески или обоје.

по твојој теорији "Џенарал моторс" би постали "Генерал мотори" а "Најки" би требао бити "Ника" или "Нике", а Дајдо би требала бити Дидона. По мојој теорији Микрософт је Microsoft. Не знам како си закључио да ја желим да преводим све редом... Није ми јасно.

Да те парафразирам (квази-цитат): транкрибују се лична имена (Џорџ Вошингтн је код нас Џорџ Вашингтон) а не транскрибују се све личне замјенице (Microsoft, Black Sabbath). Дакле оставите рокере на миру (и на енглеском).

Како читам овај твој "пост", Делија, стално читам да сам рекао да се лична имена требају писати у оригиналу. Ја то (још) нисам рекао. Значи купи Свет Компјутера и погледај како пишу имена програма и игрица, купи музички часопис и погледај како пишу Coldplay. --Милан Тешовић 16:38, 28. децембар 2006. (CET)

---

Наравно да није неправилно писати U2 у тексту на српском језику. Међутим, велик је проблем, поготово у новинским текстовима, писати текст ћирилицом а онда "пребацивати" тастатуру на латиницу и писати неку реч латиницом (нпр. U2), па опет наставити ћирилицом . . . Осим тога, поставља се питање колико људи ће, читајући тај текст, правилно прочитати латинично U2 у ћириличном тексту: можда као "у два", можда као "у на квадрат", можда као "у ту", можда као "ју ту". Транскрипција "Ју ту" спречава неспоразуме. А то што ти запомажеш "оставите рокере на миру" мени звучи апсурдно, пошто ће неки љубитељ књижевности запомагати "оставите књижевнике на миру", неки љубитељ спорта ће вриштати "оставите спортисте на миру" . . . Куда би то одвело? И још те једном питам: зашто би рокери и музичари били изузети од транскрибовања и прилагођавања њихових имена стандардима српског језика? Транскрипцију уредно раде Руси, раде Бугари, раде Грци (а тек да видиш код њих хаоса!), сви они имају своје правописе и своја правила транскрипције и то код њих сасвим лепо "ферцера". Али, сад си се нашао ти да завапиш како начин на који то раде Срби није добар!

Има једна лепа књига нашег лингвисте Милорада Телебака која се зове Правоговор: Уста нису штампарија" и у којој је на приступачан начин објашњена "ријетка грешка у говору"(!?), како ти називаш језичку појаву која нема никакве везе са било каквом грешком! Дакле, обрати пажњу на поднаслов књиге: уста нису штампарија! Па ми сви кажемо протесни, а пишемо протестни, кажемо виолинискиња, а пишемо виолинисткиња, кажемо фијока, а пишемо фиока, кажемо авијон, а пишемо авион, кажемо Вашинктон, а пишемо Вашингтон, кажемо Дбилиси, а пишемо Тбилиси, кажемо Ретфорд, а пишемо Редфорд...

Цитат из књиге: "На другој страни, глас јкурзиван текст се чује у изговору у неким позицијама гдје га нема у писању. То је тзв. прелазно, паразитско (хијатско) јкурзиван текст, које се јавља између два вокала да олакша прелаз у изговору са једног вокала на други". (завршен цитат).

А кад кажеш да правопис није добар, требаш имати много бољу и уверљивију аргументацију од примера "изговара се прпл, а они га транскрибују пaрпл".

Затим, кажеш да не познајеш добро правила транскрипције која се користе на српској Википедији (претпостављам да се на та правила односио твој епитет "одвратно"). За твоју информацију, транскрибовање се обавља (барем ја тако радим, a и Башић, наравно) на основу правописа из 1993. (препоручујем ти да га прочиташ врло пажљиво, нарочито уводни део одељка о транскрипцији), затим пар књига и приручника чије наслове нећу наводити пошто свакo онај који прати измене на Википедији зна о којим приручницима говорим, а ту су и неки интернет сајтови (на енглеском, наравно) који, у комбинацији са наведеном литературом, омогућавају најбољу могући транскрипцију и адаптацију страних личних имена.

Затим, имам осећај да ти са енглеским ниси баш "на ти". На то ме навела реченица "читаш прпл, пишеш парпл". Дакле, ти енглеску реч "purple" читаш као "прпл" а не као pɝ.pl. Ја први пут чујем да се purple изговара као "прпл" а не као pɝ.pl. А како се оно ɝ. транскрибује и адаптира у српску ћирилицу - то ћеш морати или да се потрудиш, па сазнаш сам, или да верујеш мени (или Башићу, свеједно), када ти кажемо да је правилна транскрипција речи purple - перпл!

И морам ти рећи (и замолити те да ово схватиш добронамерно) да ме ниси баш уверио у своје добро познавање српског језика поготову након твог бисера да су изрази "Мајкрософт" и "Блек сабат" - "личне замјенице"! А ако не знаш правилну транскрипцију неког страног имена, најбоље ти је да консултујеш оног ко зна.

И ја ти лепо кажем да је Microsoft по свим правописним правилима - Мајкрософт, а ти ми не верујеш.

И саветујеш ми да купим Свет Компјутера. Прво, није Свет Компјутера, већ Свет компјутера, а друго, да ли ти то мени сугеришеш да је Свет компјутера заправо "правопис у малом" и да су његови новинари у ствари наши лингвисти Клајн, Чупић, Прћић, Фекете и остали који у Свету компјутера пишу под различитим псеудонимима, а за масне хонораре?

Хегел је једном лепо рекао: "Уколико се природа не слаже са мојом филозофијом - утолико горе по природу!"

Још једном ти другарски саветујем: прочитај правопис (нарочито одељак о транскрипцији), прочитај Прћићев "Транскрипциони речник енглеских личних имена", прочитај књигу "Српски језик на крају века", прочитај две књижице под насловом Слово о језику", прочитај књигу "Говоримо српски М. Телебака, прочитај Клајнов Речник нових речи . . . па кад то све прочиташ и проучиш, можемо се нас двојица "дохватити" и диванити о језичкој проблематици до бесвести. Овако је све тек једно обично губљење времена.

Поздрав.

--делија 20:29, 28. децембар 2006. (CET)

цитирам те: поставља се питање колико људи ће, читајући тај текст, правилно прочитати латинично U2 у ћириличном тексту: можда као "у два", можда као "у на квадрат", можда као "у ту", можда као "ју ту". ако се чланак зове U2, онда ће почети са "U2 (Ју ту) je..." ако се зове Ју ту, онда ће почети са "Ју ту (ен: U2)".

purple се чита као п*рпле, гдје је * неки полуглас сличан отегнутом "о". може да вуче и на у, али нипошто на "а".

проблем код енглеског је што скоро да нема правила код читања. уствари више ријечи је изузетак од правила него што их поштује правило. што би рекао мој некадашњи професоренглеског - енглез кад види неку ријеч коју никад није чуо не умије да је прочита. у енглеском се "у" у средини ријечи често чита као "а", али не у Deep Purple. тачном изговору је ближе српско прпл, него пурпл или парпл.

Баш си се ухватио тог одвратно. морао сам да се враћам да читам гдје сам то поменуо. много си осјетљив. шта би било да сам опсовао нешто.

Свет Компјутера тако пишем, иако знам да је Свет компјутера правилно. Њега сам само помео као примјер. Ако сваки IT часопис пише име програма тако и тако, онда и они који читају часописе пишу тако и тако. Код музике утицај није толико јак.

И ја ти лепо кажем да је Microsoft по свим правописним правилима - Мајкрософт, а ти ми не верујеш. неко је рекао, а мени се чак чинило да си то био ти, да се имена компанија пишу у изворном облику: IBM, Hewlet Packard, General Motors... --Милан Тешовић 16:30, 29. децембар 2006. (CET)

---

Милане, ти би се требао већ једном одлучити: да ли си за транскрибовање страних личних имена на Википедији или си против транскрибовања? Када се одлучиш, молим те да ми јавиш, па онда нашу дискусију можемо почети изнова.

Следеће, у прошлом "посту" лепо и јасно сам те замолио да прочиташ оних пар књига и књижица е да бисмо могли људски и аргументовано да разговарамо о правописним темама. Ти то очигледно нису урадио, а и како би, пошто за проучавање те литературе ипак треба мало више времена.

Затим, потруди се да пронађеш и усвојиш дефиниције и значења следећих појмова:

- правописна правила

- лично (властито) име

- вишечлано лично име

- личне заменице, придеви, глаголи, опште именице . . .

- оригинална графија (оригинални, изворни писани облик неке речи)

- изговор речи (акустички утисак)

- IPA - транскрипција

- транскрипција

- транскрипција (пресловљавање) IPA-симбола у ћирилична слова (посебну пажњу посветити ненаглашеним и наглашеним самогласницима)

- адаптација транскрибованог назива

- разлика између етимолошког и фонетског писања

- разлика између транскрипције и адаптације

- разлика између превођења и транскрипције.

Када почнеш уочавати значењске разлике између наведених појмова, сигуран сам да наша дискусија неће више бити "разговор глувих" већ нешто сасвим друго.

И још нешто: читаш без разумевања. Лепо сам написао: " . . . осим тога, "Microsoft" је назив фирме и не подлеже адаптацији при транскрибовању . . . (болд мој)) а ти ме хладно убеђујеш да сам рекао да се "називи компанија пишу у изворном облику"! А читаш без разумевања зато што не правиш разлику између адаптације и транскрибовања (између осталог). Такође, не правиш разлику између изговорног облика и облика датог преко ИПА-транскрипције (сети се само случаја Mullen) итд.

Зато, књиге у шаке па на читање.

Поздрав.

--делија 20:30, 29. децембар 2006. (CET)

• Имена бендова не морају да буду транскрибована. То се пречесто ради врло лоше те имена бендова чак у потпуности одступају од свог иоле правилног и иоле оригиналног изговора. Због тога (и још неких разлога)је у овом случају најбоље заобићи транскрипцију која није обавезна нити неопходна.
• Имена бендова нису лична имена или нпр. имена насеља, дакле, не подлежу обавезности транскрипције.
• Специјализована српска рок/алтернативна/хевиметал/панк штампа је од својих најранијих почетака комплетно латинична управо из ових практичних разлога, тј. избегавања сударања са крутим доживљавањем правописне теорије при коришћењу ћириличног писма. Као латинична, није имала никакву потребу па се не користе транскрипције имена бендова, албума, жанрова, али ни личних имена аутора. Из тог разлога би макар латинични чланак требао да буде без, овде сувишних, транскрипција. Молио бих да то неко уради пошто ја још увек нисам вичан у сређивању чланака на латиници... Дронер 04:09, 25. април 2007. (CEST)

Sre]ivanje

Drpio sam deo clanka sa bosnjacke vikipedije. Molim nekoga da sredi ovo (ja nemam vremena). --BokicaK 12:35, 5. септембар 2006. (CEST)

O ovom članku

Imao sam sa Delijom malu raspravu oko uređenja članaka. Pozvao me je da pročitam ovaj i dam svoj komentar. Najpre moram da napomenem da je pisanje imena bendova u prevodu na srpski jednostavno užasno. Postoje neki bendovi čiji se naziv odomaćio (Bitlsi, Rolingstounsi i sl.), ali nekima prevod jednostavno ne stoji. U svakom slučaju neophodno je makar u zagradi navesti etimološki naziv. Ovo je ipak enciklopedija. Video sam i isti članak na engleskoj i bilo bi lepo da se i ovde sa desne strane postavi šablon vezan za muzički pravac, a ne bi bilo loše i na kraju teksta. Izbor slika bi mogao biti malo bolji. Ovde su sve omoti albuma. Uz malo truda mogu se pronaći promotivne fotografije i slične stvari koje potpadaju pod dozvoljenu licencu.

Nisam stigao da pređem ceo tekst, ali evo ono koliko sam prešao do sada:

Најчешћа постава неког хеви метал састава састоји се од бубњара, басисте, ритам гитаристе, соло гитаристе те певача (који не мора свирати неки од инструмената).

Ispada da je pevač nebitan. Treba i pevača.

гитаристички рифови.

Gitarski rifovi

класичног вокала Бруса Дикинсона

Ovde bih stavio fusnotu. Njegov stil pevanja je bio unikatan kada se pojavio, ali su ga svi toliko kopirali pa je sad taj stil pevanja postao klasika.

гитариста 'пионирске' хевy метал групе Блек сабат,

Hevi metal. Ovo se ponavlja na još nekim mestima. Ispraviti pomoću „search/replace“

...оштећење слуха услед бројних и "громогласних" живих свирки!!!

Umesto tri uskličnika jedino pravilno je (!) ukoliko hoćeš da izraziš svoje oduševljenje.

Канадска треш метал група Јудоксиз има најдуже (два метра) и најбучније бас бубњеве, што је неке навело на закључак да је величина ипак битна.

Banalno

Сарадњом кроз жанр хеви метала, различити уметници настоје да што разноврснијим наступом у јавности привуку публику и потенцијалне купце.

Kako kroz žanr?

С обзиром на наведено, хеви метал постаје један од уметнички најсложенијих музичких жанрова, сложенији од било којег другог уметничког правца.

Ovo je nečiji lični stav. To isto mogu da tvrde pankeri, rejveri itd.

Историчари рок музике настоје доказати да је хеви метал од западне поп музике преузео елементе ескапизма, односно бекства од стварности који се огледа у футуристичким и фантастичким текстовима песама, док је од афроамеричког блуза хеви метал прихватио реалистичније елементе видљиве кроз инсистирање на губитку, депресивности и усамљености.

Nepotrebno ponovno ponavljanje reči hevi metal.

Теме таме, зла, снаге и апокалипсе

Zameniti mesta rečima zlo i tama radi lakšeg čitanja.

...паролу хипијевске супкултуре...

Ne kaže se supkultura, već subkultura. Ovde dolazi do odstupanja jednačenja po zvučnosti kako bi prefiks imao smisla.

Хеви метал обрађује много "теже" теме неголи типични поп педесетих, шездесетих и седамдесетих година са нагласком на рату, нуклеарном уништењу, загађење животне средине, те политичкој и верској пропаганди.

Nije stavljeno u odgovarajući padež.

Систем оф а дон

Zbog ovoga je transkripcija imena bendova po meni užasna. Ovu grupu 99% ljudi zove Sistem ov a daun.

...расправи о стању ствари.

Valjda stanju stvari u svetu ili tako nešto. Ovo može biti i agregatno stanje.

...поетски речник хеви метала обична сужен на дихотомије...

obično

Stigao sam do kraja trećeg poglavlja. Nastaviću kasnije. loshmi 22:22, 24. децембар 2006. (CET)

Nastavak ispravki u tekstu

Увод у Роудсову албум из 1981...

Bez u

...позајмљивали техниче...

Tehnike

Бароузови романи су вероватни утицали на даљњу употребу...

Verovatno.

Чињеница да је група Лед цепелин (српски: Оловни цепелин) (овај помало шаљив назив група барем деломично дугује заједљивој опасци Кита Муна, бубњара групе Ху, да ће новоформирана група врло брзо потонути као "lead balloon" (оловни балон)) ставила тешки метал (олово) у свој назив можда је одредила даљњу судбину термина "хеви метал".

Tipografski loše sređen tekst. Previše zagrada jednih pored druge. I reč delimično.

Тих година (касних шездесетих) енглески...

Tih kasnih šezdesetih godina engleski...

и то у рецензије дела Сер Лорда Балтимора

Recenziji

У једном делу рецензије стоји да: "Лорд Балтимор је, изгледа, у овој књизи употребио све своје најбоље тешкометалне трикове".

Bez onog da.

...који су имали своје исходиште у попу и прогресивном року...

Ishodište?

...заслуге за то припадају Елвису Прислији.

Prisliju, ili kako je danas moderno − Presliju

Тако појачан и убрзан блуз био је резултат интелектуално-уметничког експериментисања а достигао је виши ниво тек када су музичари почели да испитују могућности новог музичког инструмента - електричне гитаре - све са намером да произведу што јачи и дисонантнији звук.

Drugi deo rečenice nije dobro tipografski odrađen. Treba: ... могућности новог музичког инструмента – електричне гитаре, све са намером да произведу што јачи и дисонантнији звук.

...стилови бубњања...

Stilovi sviranja bubnjeva. Da ne bismo uvodili gitarisanje, basovanje i sl.

До краја 1968., звукови "тешког блуза" постају све чешћи - многи обожаваоци и теоретичари жанра...

Tipografija. Tačka i zarez ne mogu da stoje zajedno. U ovom slučaju duža crta. Dakle: До краја 1968, звукови "тешког блуза" постају све чешћи – многи обожаваоци и теоретичари жанра...

Ili: До краја 1968. године, звукови "тешког блуза" постају све чешћи – многи обожаваоци и теоретичари жанра...

Inače, postoje pravila kada se koja crta koristi.

...међашњи камен

Kad smo već kod bukvalnog prevoda. Milestone je u ovom slučaju prekretnica.

... нарастајућом популарношћу гранџа и рапа.

Rep

... изразито феминизованом изгледу...

Feminiziranom

...албуме редовито објављивала...

Redovno

...песме групе Посесед...

Opet očajan prevod. Trebalo bi Pozest. Najbolje bi naravno bilo napisati u originalu.

Гласно изражени нонконформистички ставови...

Nekonformistički

... за коју је хеви метал супкултура била промотор хедонизма...

Ponovo supkultura umesto subkultura. Promoter.

... главнину љубитеља хеви метала чинили су бијели тинејџери или бијелци у двадесетим...

Ijekavica

Тв-серијалима

Veliko v – TV

...албума групе Кис's Love Gun.

Ostatak kopi-pejstovanja

... увек освајале баладе или лагане поп песмице.

Što se mene tiče, to jesu pesmice, ali nije objektivno.

... да научи Сида Вишоса да...

Sid Višiz

Пауер метал (Блајнд гардијан) - За нијансу брже и мелодичније од хеви метала са мало тежим звуком ритам гитара.

Pogrešan rod. Brži i melodičniji

Симфонијски метал (Најтвиш) - Слично као готик метал, само мелодичније и певљивије.

Isto kao i gore. Sličan kao gotik metal, samo melodičniji i pevljiviji.

Eto mojih primedbi, pa neka autor članka izvoli da se baci na sređivanje. Poz! loshmi 22:41, 24. децембар 2006. (CET)

---

Ево одговора:

Тачно дванаест приговора односи се на грешке у куцању. То су очигледне грешке које ће свакако бити исправљене и које неће бити тема овог одговора.

Милоше, погледај само кратки разговор између Младог филозофа и Бокице у врху странице. Нагласак је на Бокичином одговору: "Тако је договорено".

А ево и мало логике:

Теза 1. У српском језику лична имена се транскрибују.

Теза 2. Називи музичких група су лична имена.

Закључак: Називи музичких група се транскрибују.

А то што ти не поштујеш договор (под изговором да је то теби "ужасно") више говори о твојој склоности непоштивању договореног него о мојој склоности закерању.

- "те" се може сасвим равноправно користити са "и", али, нека буде "и".

- напросто није истина да може само "гитарски рифови", а не може "гитаристички рифови". Гитарски рифови се изводи не гитари, а гитаристичке рифове свира гитариста. Осим тога, укуцај у претраживач и једну и другу фразу па ми јави одговор. Дакле, приговор отпада.

- "ти би то ставио у фусноту". Па стави. Кад већ тако добро познајеш тематику, стави. Ја не постављам никакве услове никоме ко жели изменити нешто у чланку (за разлику од тебе, који кажеш "може, али само оно што ја кажем"). И још нешто, та реченица је превод реченице из чланка на енглеском језику и њој није ништа дато нити одузето. Приговор се делимично усваја.

- Наведи ми пропис или сугестију из правописа у којој стоји да се код изражавања одушевљења не могу користити три ускличника. Осим тога, ја се нисам "одушевио" што је човек оглувео од громогласних свирки. То није мој стил. Дакле, приговор отпада (нема потврде).

- "Банална реченица" (или њен део) је превод реченице са енглеског. На енглеској Вики нико није рекао да је то банално. Осим тога, ради се о естетском суду, односно само о твом мишљењу. Дакле, приговор отпада.

- Питаш "како кроз жанр"? Очекујем неки твој конструктиван предлог. Приговор делимично прихваћен.

- "Нечији лични став" објашњен је уводном фразом "на основу наведеног ...". Можда је требало додати и "... неки сматрају . . . , али напомиљем да се овде ради о преводу и да ништа није "изгубљено у преводу".

- "Непотребно понављање речи "хеви метал". Није реч већ израз, фраза или синтагма. Кад већ хоћемо да будемо правоверни. А да је непотребно - изгледа да јесте. Приговор се усваја (уз приговор на приговор).

- "Заменити место речима зло и тама ради лакшег читања". Прво, "зло" и "тама" се пишу или са знаковима наводи или италиком, а друго - ти си изгледа одлучио да ме мало крес-крес. Јер по том критеријуму, цео твој чланак "Продиџи" би требало изменити ради лакшег читања. Приговор одбачен због неоснованости.

- Supkultura (ne subk-) - Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, str. 168.

Успут, објашњење приговора је смешно. По томе би требало нпр. "безкућник" да би реч имала смисла.

Дакле, приговор се одбија.

- Погледај ова два чланка на Пројекту Растко (претпостављам да су на том пројекту ангажовани писмени људи) где се фраза "са нагласком на" користи уз датив.

Овде: [1]

и овде: [2]

Наравно, постоје и облици са номинативом, али ти то не даје за право да тврдиш да је само тај облик исправан. Дакле, приговор се одбија.

- Приговор за "Систем ов/оф а дон" се прихваћа. Ако је то неко оправдање, нисам пред собом имао оригинални назив групе и мислио сам да се ради о речи "dawn".

- Укуцај у претраживач "стање ствари" (ћирилицом и са све знаковима навода) и добићеш преко 1 400 погодака. "Стање ствари" је уобичајен и општеприхваћен превод енглеског израза "state of affairs". У питању је социофилозофска (или филозофско-социолошка) категорија а сам израз, ако ти је можда промакло, у чланку је обележен вики-везом а ја сам сигуран да ће се наћи већ неко да напише чланак о "стању ствари". Дакле, приговор се одбија.

-Пасус "чињеница да је група Лед цепелин . . ." стварно заслужује сређивање и реорганизацију (иако, сложићеш се, јасноћа и смисленост пасуса нити у једном тренутку није дошла у питање). Приговор се прихваћа.

- "Тих година (касних шездесетих)" и "тих касних шездесетих година" је само стилско питање, а ако ћемо цепидлачити израз "тих касних шездесетих година" имплицира да постоје и неке друге "касне шездесете". Приговор се прихваћа (уз одређену дозу резерве).

- У чему је проблем са речју "исходиште"? Можда мислиш да није довољно "српска"? Или да се не уклапа у контекст? Очекујем твој предлог.

- "Присли" је све донедавно била уобичајена транскрипција презимена Prisley. Кладим се да ти и дан данас изговараш то презиме као Присли. Али, ето, за своје "дневне политичке потребе" сад си се преобратио у правоверног транскрибџију којему "Присли" звучи ужасно. А пре више од годину дана ја сам на Википедији покушао да објасним чињеницу да није Присли већ Пресли, па су ме брзо ућуткали "традиционалисти" и "правоверници". Али добро, приговор се прихваћа.

- оне игре са цртицом око "електричне гитаре" су мени занимљиве, али ако те то радује - нема проблема. Приговор се усваја.

- По бубњевима се бубња, удара, чука, лупа ... а понајмање свира. Можда је најбоља фраза "бубњарски стилови". Дакле, ја бих приговор одбацио.

- У делу реченице "До краја 1968. године звукови . . ." не треба ни запета!

- Мхм - "прекретница" . . . Нисам успео да нађем део чланак у којем се помиње "међашњи камен", али, верујем ти. Видим да си експерт за буквалне преводе. Приговор се усваја на невиђено.

- Молим доказе за фаворизовање "феминизираног". Или је можда "фаворизирање"? Приговор се одбија.

- "редовито" користи и чак и Исидора Секулић у својим делима! (видети цитат уз "редовит" у Речнику српскохрватског књижевног језика" Матице српске). Приговор се одбија.

- За Посесед-Позест приговор се усваја. Нема оправдања за ту грешку. И, успут, то није превод, већ транскрипција. Тек толико да разјаснимо неке ствари.

- Лингвисти се слажу да је сложеница типа "контранапад" лоше скована пошто се састоји од једног елемента који је преузет из српског језика ("напад") те елемента из страног језика ("контра"). Код прављења сложеница требало би водити рачуна да сви делови сложенице буду или из српског језика, или из неког страног језика, па је боље "противнапад" од "контранапада", а самим тим, боље је "нонконфомистички" од "неконформистички". Приговор се одбацује.

- "Промотор" је реч латинског порекла која, између осталог, значи "организатор неке приредбе или другог јавног догађаја". С друге стране, "промотер" је новија посуђеница у српском, пореклом из енглеског језика која, по Речнику новијих англицизама, значи: "Особа или агенција која рекламира или популарише неки производ, дело, организацију и сл." Ако си уочио разлике у нијансама значења (а верујем да јеси) сложићеш се да се "промотор" много боље уклапа у контекст него "промотер". Али ја ћу милостиво допустити могућност да и "промотер" може стајати уместо "промотора", но не могу се сложити с твојом тврдњом да је "промотер" једино исправно. Приговор се одбија.

- Усваја се приговор за ијекавицу. Ту нема оправдања (иако сам ја ијекавац по рођењу, па је можда и то имало уплива).

- Промакло ти је да су "лагане поп песмице" плеоназам, али, као што ти кажеш у једном свом одговору мени, то није неправилно, већ је питање стила (или тако некако). Приговор се усваја, али нерадо.

- Po Longman Pronunciation Dictionary реч vicious се транскрибује као vɪʃəs, а по Твртку Прћићу ненаглашени самогласник ə у овој позицији транскрибује се као "о" док "s" остаје "с" услед обезвучавања на крају речи. Осим тога, Вишиз има сасвим друго значење. Дакле Вишос и дакле, приговор се одбија.

- Усвајају се задња два приговора везана за падеже.

Дакле, већина усвојених приговора односи се на грешке у куцању. Додуше, оправдан је приговор за две транскрипције (не превода), затим за превид везан за ијекавицу, за несређеност једног пасуса те за неспретну употребу падежа (два пута). Ах да, била је и једна спорна запета.

Сви остали, суштински приговори, који се односе на стил, превод и употребу појединих речи или фразема НИСУ НИ СА ЧИМ документовани нити поткрепљени релевантним изворима, већ се само констатује да "не може тако, већ само овако". Естестке процене и приговори у вези стила се и не могу тако лако поткрепити, али за све друге недоумице и неслагања постоји меродавна литература и меродавни експерти које само треба консултовати и уважавати (да човек не доспе у неугодну ситуацију да са сигурношћу тврди једно, а лингвисти нешто сасвим друго - као што је случај са "супкултуром" или Сидом Вишосом).

Дакле, позиван Милоша (и све остале) да унесу измене у чланак о Хеви металу а да их при том ништа не спутава осим њихове савести и њиховог познавања материје у најширем смислу (уз молбу да сваку измену објасне). Ја не проглашавам чланке својим власништвом (јер они то нису) и нисам заљубљен у њих, па тако и не доводим у себе у ситуацију да роним сузе над сваком изменом коју направи неки (можда и недобронамерни) сарадник.

Исто тако позивам Милоша да мало детаљније прочита "свој" чланак јер сам сигуран да ће, уз мало самокритичности, наћи мноштво штампарских, преводилачких, граматичких и правописних грешака. Што се тиче "технике сређености" - свака част. Ја ионако нити једном речју у својим коментарима нисам помињао слике, википовезнице, спољашње везе итд.

--делија 11:34, 25. децембар 2006. (CET)

Ne mogu više da se raspravljam

Ok. Verovao ti meni ili ne, uopšte nisam imao nameru samo da ti lovim greške, nego sam hteo da dam i neke konstruktivne predloge. Ali vidim da ti želiš da pišeš što arhaičnije moguće pa to ti je. Ukoliko izvoliš da primetiš, "tvoj" članak takođe ima dosta grešaka (više od "mog" koji je uzgred duži, što mnoge navodi na zaključak da je veličina bitna), pa i tipografske greške koje su po tebi nebitne, kao i slike i izgled članka, takođe. Pa sve je to pored dobrog teksta bitno da bi jedan članak bio "sjajan, ali baš sjajan". Lepo sam napisao da, ukoliko su već imena transkribovana, pored prvog pojavljivanja treba da se navede ime u originalu. Ljudi na enciklopediji uglavnom traže što više podataka vezanih za neku oblast, a kako će proširiti svoje istraživanje ukoliko ne znaju kako se neka reč piše? Ma uostalom to je potrebno iz milion različitih razloga. Neću uopšte da se sporim oko toga. Vidim da ne razumeš ni ironiju. Ja kažem Prisli, i namerno sam rekao "ili kako je danas moderno − Presliju". Zbog toga kažem i Sid Višiz a ne Višos. Ukoliko misliš da je engleska Vikipedija Sveto pismo, nadam se da nećeš imati ništa protiv da pored rečenice

Канадска треш метал група Јудоксиз има најдуже (два метра) и најбучније бас бубњеве, што је неке навело на закључак да је величина ипак битна.

stavim ovaj link kao izvor.

Ah da. Ono da je hevi metal najsloženiji umetnički pravac. Prevideo sam da određeni metalci to tako smatraju. Izvinjavam se. Poz! loshmi 01:53, 26. децембар 2006. (CET)

---

Не могу ни ја. Јуче сам цело преподне (с прекидима) писао одговор на твоје приговоре и немам намеру да поново улазим у ту авантуру. Сам закључи колику су твоји приговори основани и аргументовани, а колико моји одговори. Видим да си вешто избегао да коментаришеш моју аргументацију, односно неоснованост већине твојих приговора (изузевши, наравно, очигледне грешке у куцању те типографске грешке). А твоја изјава да ја настојим да пишем што "архаичније" је опет једна весела бесмислица. Мој "архаични" стил је колико-толико усклађен са правописом, док је твој "модерни" стил само збирка неологизама и англицизама који се користе када се нема шта рећи и да би се било "ин".

Вишос је увек био Вишос (и то сам ти аргументовано доказао) и немој се сад вадити на иронију и покушај да будеш духовит. Што се мене тиче, свака духовитост и сваки хумор је добродошао, али какав је то хумор у којем уз сваку духовитост мора стајати напомена "ово је шала"?

Онај линк је добродошао и камо среће да има више таквих конструктивних интервенција.

Ако се слажеш да називе група и имена и презимена треба у почетку, уз транскрибовани облик, навести и у оригиналу (да би их људи могли наћи на другим википедијама), зашто "намерно" на крају чланка наводиш имена и презимена чланова групе у оригиналној графији, то јест етимолошки, када је договорено (и на то сам ти аргументовано указао) да се пишу фонетски, односно транскрибовано? Испада да ти водиш неку своју политику, уз ону прокламовану и договорену на Википедији. Исправи ме ако грешим, али колико сам ја разумео, ти си и администратор, па би би се као администратор требао придржавати договореног и прописаног, а не "радити по свом".

И опет делиш чланке на "твој" и "мој". Ако имаш утисак да ја љубоморно браним "свој" чланак од твојих напада, онда се љуто вараш. Већ сам навео да је чланак плод рада неколико сарадника, навео сам и да је "врло добар" (а не "сјајан, баш сјајан" - нешто слично си ТИ навео за "свој" чланак") што значи да се на њему треба вероватно још порадити да би био изабран а мене је запало да га "браним" зато што могу да урадим аргументовано и сталожено. Твој проблем је у томе што ти "свој" чланак хвалиш на сва уста и причаш около колико си труда и зноја уложио у његово стварање (и да си баш онако емоционално везан за њега) и што нећеш да разумеш да су се моји приговори односили на стил, превод и правопис, а не и на остале елементе чланка који су, слажем се, скоро па беспрекорни. И даље сматрам да сви елементи чланка морају бити барем врло добри и пажљиво избалансирани да би чланак могао понети титулу изабраног. "Мој" чланак то, очигледно није, али ја још увек сматрам да то није ни "твој" чланак, управо због неколико дословних и неспретних превода енглеских фраза, између осталог. У то спада и "твој" оригинални допринос обогаћивању фразеолошког фонда српског језика изразима "ултимативан крај" (уместо "архаичног" израза "коначан крај"), "тренутна популарност" или "снимио је белу етикету . . . на којој се чују . . .".

Што се тиче транскрипције страних личних имена, ти очигледно не правиш разлику између изговорног и транскрибованог облика и увераваш ме да се Purple у Deep Purple "изговара као Прпл"! По IPA-транскрипцији (за твоју информацију) Purple се изговара као pɝːpl, а по Т. Прћићу оно ɝ се у таквој позицији транскрибује као "ер" што даје транскрипцију Перпл (Односно Дип перпл)! Дакле, није ни "прпл", ни "пурпл", већ "перпл", али је "други пар опанака" што се код нас уобичајила транскрипција "парпл", а на лингвистима и осталима је да се тај облик "изобичаји" и да се коначно прихвати варијанта "Дип перпл". Дакле, твоја анализа транскрипције назива Deep Purple је опет "пуцањ у празно" а ти сам види колико би ти користило да се о транскрипционој проблематици мало боље обавестиш код Прћића рецимо (Транскрипциони речник енглеских личних имена) или у правопису.

Да закључим, у целом овом "случају" мени је највише засметала твоја препотентна и неопрезна изјава "Ајде, Делићу, немој да минираш чланак без везе", и надам се да сам ти успео доказати да није било нити "минирања" нита да је било "без везе". О свим осталим спорним питањима можемо се договорити као људи (а мислим да смо се и договорили), али мислим да таквим коментарима не би требало бити места на Википедији.

Поздрав.

--делија 08:39, 26. децембар 2006. (CET)

ПАЖЊА: Ова страница има 38 килобајта.

Ma nisam odgovorio na pitanja jer sam želeo da izbegnem daljnju raspravu. Ali pošto kažeš da si potrošio celo pre podne, neću da budem nepristojan.

• U pravu si za supkulturu. Nisam gledao u rečniku, nego sam pitao drugara lingvistu kako se kaže, a on mi je dao to objašnjenje koje mi je zvučalo logično.
• Oni linkovi za Rastka povodom rečenice

Хеви метал обрађује много "теже" теме неголи типични поп педесетих, шездесетих и седамдесетих година са нагласком на рату, нуклеарном уништењу, загађење животне средине, те политичкој и верској пропаганди.

nisu potrebni. Nije ovde sporan predlog "na" već "загађење животне средине".

• Ništa ti nisam rekao za Deep Purple (odakle sad to?), ali koliko ja znam lingvisti preporučuju da se neka ukorenjena lična imena (Sidnej, Džordž Vašington...) ostave takvima kakva jesu. Opet ponavljam da zbog toga treba barem napisati u zagradi ime u originalu, ali ti uporno odbijaš da kažeš šta ti tu smeta.
• Reč "ishodište" prvi put čujem i zvuči mi kao "novohrvatski".
• Ono za uskličnike ne mogu da ti dokažem, ali obrati pažnju u novinama za koje smatraš da imaju dobar pravopis i lekturu.
• Ostali tvoji odgovori na moje primedbe su ok.

Što se tiče članka Prodigy:

• Zamenio sam "trenutna popularnost" sa "ogromna popularnost".
• I ja sam konsultovao rečnik. Reč "ultimativan" postoji i u srpskom jeziku.
• Bela etiketa. Pročitaj engleski članak, sa sve objašnjenjem bele etikete. Stvarno ne vidim šta je tu sporno. Može "White label record", a može i samo "White label". Ne bi bilo loše napraviti članak "Bela etiketa", al' sad... Takve stvari nisu baš zahvalne za prevod pošto brdo stvari vezanih za muzičku industriju kod nas ne postoji. Kako misliš da treba prevesti? Meni jedino pada napamet "White label ploča", ako smatraš da reč ploča mora biti uključena, ali ne znam koliko je to onda prevedeno.
• Sporni deo na kraju, sa imenima članova benda je izmenjen. Napisao sam transkripciju, ali sam ostavio sva originalna imena u zagradi. U pitanju je listа i svrsishodno je da tako bude.

Što se tiče neoprezne izjave "Ајде, Делићу, немој да минираш чланак без везе". Da te podsetim. Rekao si da prevod šepa ("šepnuo" je dvaput, a za ova druga dva puta me nisi ubedio), da prevod ličnih imena nije dosledan (što je donekle bilo tačno), da sadrži nepotrebne informacije (to nisi objasnio), ali da je personifikacija besmislica — tu si ga stvarno preterao. Nakon toga si postavio članak "Hevi metal" na glasanje. I šta sam ja mogao da pomislim osim "Ovo je neki metalac koji baš mrzi sve drugo"? Moj odgovor jeste bio grub, ali nije bio neosnovan. Ali to nema sad ni veze. Ova rasprava je imala i svojih dobrih strana. Inače, ja nisam administrator i hvala bogu da se oko pisanja imena nisam dogovarao jer verujem da je rasprava bila naporna. Eto. Poz! loshmi

---

Је л'ти видиш шта ми направисмо од странице?

- Као што видиш, ниси био прецизан код "загађења животне средине". А радило се само о измени једног јединог слова. По твом непрецизном приговору испада да је цела реченица лоше и неспретно преведена и да преводилац не позна неке елементарне ствари из граматике и правописа.

- За Deep Purple је у опису измена стајало оно што сам написао у разговору. Извињавам се што сам те оптужио, али, ипак у свему томе има и нешто добро, а то је да је коначно стављена тачка на транскрипцију назива те групе. Или није? Не бих сад о укорењености транскрипција, али ти примери нису добри. Вашингтон и Сиднеј су међу Србима већ више од двеста година, а наречена група тек 40-ак и питање је колико је умесно и оправдано поредити те две категорије.

- У великом Речнику САНУ уз одредницу "исходиште" наведени су цитати из дела неколико српских писаца и из једног српског часописа (Петар С. Петровић, Владимир Ћоровић, О. Бихаљи-Мерин те часопис Време из 1922.). Додуше, дати су цитати и из дела хрватскох писаца, али је јасно да реч "исходиште" није нити "новохрватска" нити само хрватска.

- Узвичнике сам вероватно преписао са енглеског чланка, али сам сигуран да сам такав начин обележавања емоција у реченици већ негде сусретао. Али слажем се да је то можда "прејако" за енциклопедијски стил писања.

- Сада ћу, вероватно, доказати да сам заслужио ону твоју споменицу. Видим да си разумео бит мог приговора око "тренутне популарности", али мислим да епитет "огромна" није баш енциклопедијски. Можда је боље "плоча је одмах постала врло популарна" или тако нешто, пошто би се тако избегао и оно да је "плоча нешто доживела". Дакле, сви ми (па и ја) морамо бити мало еластичнији код превођења, односно, не смемо бити спутани енглеском граматиком, њиховим форсирањем пасива, а понајмање не смемо падати у замку дословног превођења фраза и идиома.

- Можда нисам био јасан код "ултимативан". Енциклопедија се пише за просечног читаоца који не мора знати значење речи "ултимативан", новије посуђенице која је постала врло популарна у задње време. Ајде, искрено ми реци, зар није лепше, разумљивије и српскије "коначан крај" или "коначна пропаст" или "коначан слом" од оног "снобовског" "ултимативна крај"? Не кажем да си ти сноб, него да сви ми често посежемо за речима које су "ин" и "нобл" само да бисмо "засенили простоту".

- Код "беле етикете" сам ти већ рекао како бих ја то превео - као "плоча (ЦД и слично) са белом етикетом на којој . . .". Не може се (бела) етикета издати или објавити (барем не у српском језику). А онда би следила реченица "Њен звук" или "звук на тој плочи" или шта већ која би онда имала смисла, а овако, као што сам рекао, испада да је звук на белој етикете така и такав. Звук може бити на плочи или ЦД-у или издању, а никако на етикети.

- И на крају: ја нигде нисам написао да је чланак "персонификација бесмислица". То си ти тако прочитао и схватио. Прочитај поново мој коментар, па ћеш видети да сам написао "плоча је доживела тренутни успех" је бесмислица". Дакле, издвојио сам само једну реченицу као бесмислену, а ти си, после дуге и подстицајне дискусије ипак одлучио да у ту реченицу унесеш неке измене. Речју "бесмислица" нити у једном тренутку нисам описао чланак нити тебе као аутора истог. А номинацијом "хеви метала" хтео сам само указати на преовлађујући манир на Википедији да се чланци "олако" номинују, и да често и прођу, иако не заслужују епитет "сјајног". Као што видиш, Динић је дао конструктивну критику чланка, ту си био и ти (иако је пуно приговора било неосновано) па ће ми ти ваши приговори омогућити да спроведем свој лукави план: да исправим чланак тако да може с правом понети титулу "сјајног". А да је превод "шепнуо само два пута" - то каже твој "бројач" и то се односи само на прву трећину чланка који сам прегледао. Хеби га, нема се времена.

И опет те питам: зашто си уопште помислио да бих је желео минирати чланак? МИслим, како бих ја то извео? И зашто?

Поздрав.

--делија 09:19, 27. децембар 2006. (CET)

---

О проблему транскрипције:

- Прво, један начелан приговор: кажеш ". . . и хвала богу да се око писања имена нисам договарао . . .". Значи ли то да си ти "слободан стрелац" који нема ништа са договорима око изгледа чланака на Википедији и да можеш да пишеш као ти се прохте и како ти сматраш да је правилно? Колико је мени познато, договореног су се дужни придржавати СВИ, без обзира да ли су учествовали у договарању или не. И ја се нисам договарао око транскрипције назива страних група, и мени је све то у почетку било чудно, али сам прихватио оно што је компетентна већина договорила.

- "шта ми смета?"

Конкретно: договор је да се називи група (музичких) транскрибују, с тим да се великим почетним словом пишу само почетне речи у вишечланом називу, осим ако нека од преосталих речи није лично име, када се и она пише са великим почетним словом (дакле, "Блек сабат", али и "Џими Хендрикс експиријенс".

Затим, наслов чланка мора бити у транскрибованом облику (осим у изузецима типа AC/DC) када се може задржати оригинална графија, али и не мора, а проблем се решава преусмерењем.

Затим, прва, болдована реч у чланку треба да буде транскрибовани назив групе, а у загради се наводи њен изворни облик.

Затим, у целом тексту назив насловне групе треба да се пише у транскрибованом облику, а нема потребе да се у загради наводи изворни облик, пошто је то већ једном урађено на почетку чланка.

Затим, имена и презимена се прво наводе у транскрибованом облику, а у загради се наводи изворни облик, али је довољно да се то уради само код првог навођења имена и презимена, а касније је довољно да се то име и презиме пише само у транскрибованом облику.

И на крају, довољно је да се имена и презимена чланова неке групе (знаш оно, "постава групе") на завршетку чланка пишу фонетски, односно транскрибовано, пошто су већ раније наведени њихови оригинални облици.

Ето, овако сам ја разумео тај договор и ово је моја верзија тих "директива" која и не мора бити у потпуности тачна (а нисам сигуран да су ова "правила" било где на Википедији написана). Било како, било, ако то није случај, нека се ово третира као мој скромни допринос побољшавању изгледа чланака на Википедији.

Поздрав.

--делија 10:21, 27. децембар 2006. (CET)

Ukratko

Umesto trenutna popularnost:

Албум је "преко ноћи" постао врло популаран...

Ultimativan kraj

Ne znam što ti to zvuči snobovki, ali ok. Sviđa mi se izraz "konačan slom".

Bela etiketa

Nisam siguran, ali mislim da "ploča sa belom etiketom" nije baš najbolji prevod. Zato sam rečenicu prepravio u:

Године 1993. Хаулет, под такозваном белом етикетом, издаје анонимну плочу која је носила једино назив Earthbound I.

Napisao sam i članak o famoznoj beloj etiketi. Kako sam ja shvatio ovaj izraz se upotrebljava za izdanja koja su "fiktivno" izdata za belu etiketu. Na engleskoj predlažu da se članak spoji sa člankom "promotivno izdanje", ali mislim da to nije isto. Ne znam ni sam. Ukoliko želiš da se ozbiljnije posvetiš ovom "problemu" nemam ništa protiv. Mene, da budem iskren, mrzi.

Transkripcija

Na kraju su imena ponovo data u originalu zato što je u pitanju lista svih muzičara (od kojih se neka imena prvi put pojavljuju). Ponovo se ponavlja i šta ko svira. Tako je i na engleskoj. Zbog toga da ukoliko neko ko traži podatke o članovima benda i odmah klikne na link odmah ima sve podatke na jednom mestu. Ne znam da li sam "slobodan strelac". I sam si rekao: "Ето, овако сам ја разумео тај договор и ово је моја верзија тих "директива" која и не мора бити у потпуности тачна (а нисам сигуран да су ова "правила" било где на Википедији написана)". U to koliko je većina kompetentna ne bih da ulazim. Svačega sam se ovde nagledao. Kol'ko ljudi tol'ko ćudi. Što se mene tiče, ja se trudim da poštujem pravila srpskog pravopisa kako najbolje znam i (raz)umem.

Miniranje

Pa napisao sam ti što sam mislio da miniraš članak. Iznervirala me je rečenica "плоча је доживела тренутни успех" је бесмислица, пошто нежива ствар не може "нешто доживети" i pomislio šta sam pomislio. Dobro, dobro. Povlačim ono za miniranje. Evo, precrtao sam. Poz! loshmi 03:15, 28. децембар 2006. (CET)

---

Ево и ја ћу на брзину.

Добра ти је идеја да окачиш чланак "Бела етикета". Занимљиво да у том чланку неколико пута помињеш "плочу са белом етикетом", односно "издање са белом етикетом" што заправо потврђује моје мишљење да у српском језику "бела етикета" не значи ништа, али "издање са белом етикетом" значи све! Чак мислим да би наслов чланка требао бити "издања са белом етикетом". Наиме, сви речници дефинишу етикету овако (или слично): етикета - налепљена цедуља на роби, са именом, саставом или ценом производа; налепница. Дакле, етикета је само цедуља, налепница и не може се на њој свирати, снимати звук или слично (додуше, како технологија галопира напред, и то није немогуће). Зато и даље мислим да је "плоча са белом етикетом" (или "издање са белом етикетом") најлепши и најбољи превод енглеског израза "white label". На тај начин преводилац не може упасти у замку да напише "објавио је белу етикету", или "на тој етикети чују се . . .".

И сигуран сам да схваташ да ти те исправке не радиш због мене, већ ради побољшања чланка.

Што се тиче "бесмислице", ја повлачим "бесмислица" и кажем да фраза "плоча је доживела успех" није у духу српског језика пошто . . . ". Недавно сам прочитао чланак неког од наших лингвиста о фрази која се често чује на ТВ када водитељ Дневника пита "дежурног метеоролога" (то су оне фуфице које се једва научиле да кажу "метеорологија", а не "метрологија" или "метерологија"), дакле кад је пита "Какво нас време очекује сутра?". Дакле, тај лингвиста је лепо објасно да време не може никога очекивати, јер се глагол "очекивати" искључиво користи за описивање радње коју врши живо биће, односно човек. Дакле, не може време некога очекивати (у заседи, иза ћошка и сл.).

И да не дужимо, ја имам један предлог: унећу у чланак "Продиџи" све измене које су, по мом мишљењу, неопходне, а ти, наравно, ако ти се не свиђа, можеш то лако и елегантно решити - вратиш измене на старо и прича је завршена. А ја тебе позивам да то исто учиниш у чланку Хеви метал. Измене нећемо образлагати, пошто су у овој маратонској преписци детаљно образложене (осим ако се не појави измена која још није објашњена и образложена).

Поздрав.

--делија 08:04, 28. децембар 2006. (CET)

---

Okej je za belu etiketu. Već sam ti rekao da ne mogu baš da lomim glavu oko toga. Što se tiče predloga za članak "Prodigy" - ok. Pažljivo ću da ga pročitam. Ali apropo svega. Video sam malopre tvoj razgovor sa Tešovićem. Samo ću ti reći da u Klajnovom "Rečniku jezičkih nedoumica" pročitaš stavku "izvorno pisanje". Evo, prenosim je ovde.

U naučnim i stručnim tekstovima, strana imena iz jezika s latiničkim pismom treba navesti u izvornom obliku, jer bez tog oblika nije moguće konsultovanje stručne literature, prevođenje na strane jezike, dopisivanje sa strancima itd. Naši nastavci pri tom se ne odvajaju crticom, npr. Johna Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je tekst ćirilički ili latinički s fonetskim (transkribovanim) prenošenjem imena, izvorni oblik treba dati prilikom prvog navođenja imena, u zagradi, u fusnoti ili u indeksu.

Izvan toga, upotreba izvorne latiničke grafije u ćiriličkom tekstu nije opravdana. P je dopušta (tačka 101a) samo u slučaju da autor teksta nije uspeo da sazna kako se izgovara dotično ime: navodi se primer "Међу именима уписани су и неки Wuyts и Bayzew,а Wuyts-ово име понавља се и касније". U ovom slučaju, kao što se vidi iz primera, sh. nastavak piše se ćirilicom i odvaja crticom.

Višečlane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u originalu, npr. "C' est la vie" (ne "Se la vi"), "Time is money" i sl.

Poz! loshmi

Металци глуваћи

Неко је уклонио следећи текст

Тони Ајоми, гитариста 'пионирске' хевy метал групе Блек сабат, један је од многих раних хеви метал музичара који је претрпео озбиљно оштећење слуха услед бројних и "громогласних" живих свирки! Даље, рокер из Детроита Тед Нуџент (који, успут, не дозвољава да се термином 'хевy метал' описује његова музика) и гитариста групе Ху Пит Таунсенд скоро су потпуно глуви. Канадска треш метал група Јудоксиз има најдуже (два метра) и најбучније бас бубњеве, што је неке навело на закључак да је величина ипак битна.

Овом кориснику је оштећен мозак од прегласне хеви метал музике.

За Ајомија не знам. Зашто је Тед Нуџент довољно важан да буде у општом чланку као што је хеви метал? Пит Таунсенд није никад био глув, већ има зујање у једном уву, које је добио када је бубњар Кит Мун разнио своје Премијер бубњеве при крају једне ТВ емисије. Муну је парче чинеле направило велики ожиљак, имао је среће могло је нерв да му оштети (и паралише руку?). Закључак = хвала овом википедијанцу-новајлији (Diamond73) што је склонио дио овог надуго и нашироко описивања да су сви металци оглувили од бучне музике.

Изабрани чланак? Јој, шта ћу да му радим када га прочитам (ово стално одлажем јер сам свјестан колико ће ту бити рада). --Милан Тешовић (р) 21:23, 13. април 2007. (CEST)

Домаћи хеви метал

Можда би било добро додати информације о српском, односно југословенском хеви металу. Иронично је што на Википедији на енглеском (имајући у виду и то колико је Википедија на енглеском "велика") постоје чланци о Краљевском Апартману, Гордима, Вориорсима, Алогии, Д Стоуну, затим о хард рок бендовима који у својој музици имају доста хеви метал елемената - Гриви, Освајачима, Рок Машини, Каризми, а на Википедији на српском не.

http://en.wikipedia.org/wiki/Category:Serbian_heavy_metal_musical_groups

Ови бендови као представници "тешког звука" код нас заслужују макар помен у чланку о хеви металу. Не треба заборавити ни Кербер, као ни бендове из осталих југословенских република - Дивље Јагоде, Осми Путник, Поморанчу, на крају крајева и Рибљу Чорбу и Бијело Дугме (албуми с почетка каријере). На енглеској Википедији не постоји посебна потреба за овим, али сам уверен да чланци о хеви металу на другим језицима садрже информације о бендовима и музичарима из земље у којој се тај језик користи.

Што се тиче расправе о томе да ли имена бендова треба писати у оригиналу, моје мишљење је: не. Наш правопис захтева транскрипцију и не можемо кршити та правила само зато што нам овако написана имена "нису лепа за око".

Pa izvolite, registrujte se i slobodno sami napišite članke o istim bendovima niko vam ne brani, a kako ovde piše svako prema svojim interesovanjima, a do sada se retko ko pojavio zainteresovan za tu tematiku imate odrešene ruke.:)--Grofazzo (разговор) 14:29, 10. август 2008. (CEST)

Већ сам их написао на Википедији на енглеском...

Oko pisanja imena u originalu ili ne više puta su vođene mučne kilometarske rasprave u kojima sam i sam nažalost učestvovao. Nakon konsultovanja lingvista potvrđeno je da je izvorno pisanje dozvoljeno u srpskom jeziku. Ukoliko se pak odlučiš da pišeš transkribovano neophodno je da u svuda u zagradi navedeš i izvorno pisanje jer je bez toga samo transkribovano ime, pored toga što "nije lepo za oko", enciklopedijski praktično neupotrebljivo. --loshmi (разговор) 21:00, 10. август 2008. (CEST)

Сјајан?

Елем, чланак нема скоро никакве узворе, а износи неке јако озбиљне тврдње (нпр. да тај-и-тај има распон гласа од толико-и-толико октава). Да не говоримо о поетским изливима и недефинисаним тврдњама као што су „многи критичари“, „обожаваоци овог бенда мисле...“ и слично. Дакле, или ово треба некако референцирати или уклонити. --В. Бургић (реци...) 11:09, 19. јул 2011. (CEST)

Слажем се. То „многи критичари“ и „обожаваоци овог бенда мисле“ мора свакако да буде поткрепљено.--Епаминонда (разговор) 18:39, 5. август 2011. (CEST)