Разговор:Хомосексуалност/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Нетачно?

Ovo je ne tačno što se tiče naslednosti,to nema veze sa genima ,homoseksualnost je poremećen odnos hormona estrogena i androgena.E sada možda je gej nasledo lučenje estrogena ali sigurno nije u genetičkom kodu.--Vule91 (разговор) 17:34, 10. фебруар 2008. (CET)

Нетачно или не, тачно :о)----László (talk) 17:36, 10. фебруар 2008. (CET)

Не ваља

Ова реченица не ваља: „Поред већинске хетеросексуалности, то је један од видова сексуалне оријентације код човека, те као таква није предмет индивидуалног избора.“ Или је ова реченица погрешно срочена или је у њој дато само једнострано мишљење. Ово је само једна врста мишљења да је хомосексуализам урођена болест, генска, док друга страна има мишљење да је то ствар личног избора, никакве насљедности. Не може се овдје мишљење једне групе људи поставити као дефиниција. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:01, 23. децембар 2010. (CET) с. р.

реченицу заиста треба променити. јер хомосексуалност није болест, у праву си. обрисаћу део те као таква... --Wlodzimierz (разговор) 23:04, 23. децембар 2010. (CET)

И ово није баш савршено, сада је превага на супротној страни. Треба јасно рећи да једни кажу да је избор, а други урођеност. Није требало брисати прву, него само додати и друго, а не само додати тас на супротну страну. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:14, 23. децембар 2010. (CET) с. р.

Треба додати различите ставове, а не само један и једних. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:22, 23. децембар 2010. (CET)

ма питање да ли је хомосексуалност урођена или стечен (избор) је престало да се у „надлежним“ наукама (у првом реду биологији и антропологији) поставља још половином прошлог века, тако да то не да не треба да се помиње на почетку чланак, него и овај део који имамо о тој дилеми, треба да је само историјски осврт... поправио сам увод, јер хомосексуалност није искључива особина људи, већ је присутна и код других организама (животиња, гљива...) Не треба да се додају различити ставови (о овој теми има став свака црква и свака секта, као и свако племе на свету белом) већ да се изнесу ставови науке. У овом чланку не видим поенту да се види шта рецимо Римокатолици мисле о хомосексуалним кандидама --Wlodzimierz (разговор) 23:25, 23. децембар 2010. (CET)

Сада је много боље. Јасна дефиниција (која не постоји) изостављена је из уводног дијела, а наравно оставља се простор у даљем садржају чланка (уколико је неко жељан да прошири) да се наведу различити ставови о тој појави. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:27, 23. децембар 2010. (CET) с. р.

наравно, све док су то ставови науке, а не догми или размиљања неког савременог уметника :) место томе је на форумима, не на вики --Wlodzimierz (разговор) 23:31, 23. децембар 2010. (CET)

Управо овако како Влада каже. Уз опаску да, логички гледано, се ни варијанта стечености не тиче избора — организам може стећи неку особину и без личног избора. Постоји рецимо феномен „оказионог хомосексуализма“ (у затворима, војсци и сл.) и ни ту није у питању тек „слободан избор“ (шта год то значило) већ специфичан стицај спољашњих услова који делују на организам. И у тој варијанти дакле треба бити опрезан да се не потура ненаучна теза о некаквом слободном избору (која је, узгред, ненаучна уопште, не само што се овог тиче, ал' да не скрећемо са теме...). EOF; [sabate]$ talk; 23:47, 23. децембар 2010. (CET)

а и да не помињемо оказиони хомосексуализам :) који је спорнији термин од тог слободног избора :) хомосексуалност је варијанта особине која се назива „сексуалност“, на њено испољавање утичу генетип и животна средина, а понашајно обухвата наравно свако сексуално понашање између истополних јединки. Хомосексуалност код људи је дуго била предмет псеудонаука и једно је од питања где се морална начела и друштвени оквири мешају у науку, јер нажалост не постоји широко схватање улоге и значаја „девијантног сексуалног понашања“ за еусоцијалне животиње попут људи. --Wlodzimierz (разговор) 00:03, 24. децембар 2010. (CET)

Референце

Референце за то да је хомосексуалност скинута са списка болести налази се на сајту Светске здравствене организације, као и Уједнињених нација. Ако будем имала мало времена, потрудићу се да нађем линк ка њој, ако неко у међувремену не буде већ нашао... --Јагода испеци па реци 18:50, 2. април 2011. (CEST)

Где је истина?

• Од када је геј српска реч, а не педерастија, која се под тим називом примењује и у српској медицинској литератури ?
• Зашто се поремећај односа и нивоа сексуалних хормона сврта у нешто нормално, а девијантно понашање у нормално понашање.
• Какав је то став да се педерастија у затворима, војсци и самостанима објашњава „ситуацијом“ која оправдава циљ?

Ово су само нека питања на која треба трезвено да одговор научна а не политичка јавност. Мислим да је под јаким утицајем западног лобија изгубљен смисао за јасно и свесно научно сагледавање ове појаве која води деградацији опстанка људске врсте па је став корисника кога цитирам;

Хомосексуалност код људи је дуго била предмет псеудонаука и једно је од питања где се морална начела и друштвени оквири мешају у науку...најбољи пример за то су животиње и биљке међу којима има педерастије и лезбејства

да на савим погрешан начин осликавају ову појаву и деградирају науку (бер један део трезвене науке, па ако хоћете и теологије која је званично призната научна дисциплина а не „псеудонаука“)--79.101.220.38 (разговор) 19:59, 2. април 2011. (CEST)

Имаш много ИП адреса корисниче на викиодмору, када се вратиш са викиодмора, потруди се да нађеш референце за то што тврдиш. Дотад, проучи ону литературу коју сам данас додао!--В и к и в и н др е ц и 20:18, 2. април 2011. (CEST)

Колеги на продуженом викиодмору

Од када је геј српска реч,

Није речено да је "српска реч", него да се користи у српском језику.

Клајн, Шипка, Велики речник страних речи и израза, стр. 282. геј, мн. гејови, ген. мн. гејова (енгл. gay, првобитно весео) 1. а. истополно оријентисани мушкарац, хомосексуалац. б. необ. истополно оријентисана жена, лезбијка. --Јагода испеци па реци 12:13, 3. април 2011. (CEST)

Такође постоји и мишљење да је хомосексуалност последица поремећеног односа андрогена и естрогена, тј. да поремећен рад жлезда које луче ове продукте стварају предуслове за хомосексуално понашање.[11].

Зар не постоји неки мало озбиљнији извор за ову тврдњу од уџбеника за средње школе? Осим тога, жалосно је да овако нешто пише у уџбеницима. Сад ми је јасније откуд толика хомофобија у српском друштву... --Јагода испеци па реци 12:21, 3. април 2011. (CEST)

Хомосексуализам и друштво

Отворила сам нови наслов и ту пребацила оно што се тиче односа хомосексуалних особа и друштва. Тај део треба проширити, али прво треба говорити уопштено о проблему, не фокусирајући се ни на једну државу посебно, евентуално направити преглед по регионима, и не расплињавати се много, јер је то велика тема о којој се може написати посебан чланак са више детаља. Заправо, сваки поднаслов може да буде сиже посебног чланка. Не заборавити да је ово чланак који говори уопштено о једној веома великој теми те се не треба превише расплињавати овде, него отварати нове чланке, ако се жели писати о посебној теми детаљније. Иначе ће овај чланак да постане прави вики монструм... --Јагода испеци па реци 11:30, 4. април 2011. (CEST)

Психолошки узроци и социјални аспекти хомосексуалности

Миле, јел може овде мање ових заосталих и превазиђених теорија које одишу хомофобијом и да се убаце нека новија савременија истраживања, на основу којих је хомосексуалност и скинута са листе болести? Пусти Фројда и Јеротића, они су живели у неком другом времену (Јеротић предавао на Богословском факултету, онда мош мислити како је објективан и лишен предрасуда) и те њихове теорије о несрећним детињствима, поремећеним психама и сл. су одавно превазиђене. Осим тога, као што рекох, гледај да не буде претерано обимно јер је медицински део само мали део овог чланка, треба му додати такође и део о односу са друштвом, о геј култури и сл. Можда би се могао написати опширнији чланак о медицинским погледима на овај феномен. --Јагода испеци па реци 20:11, 4. април 2011. (CEST)

Шта је овде неистинито, па ја то срећем у пракси?

Према Владети Јеротићу највећи број латентно или манифестно хомосексуалних жена (за разлику од таквих мушкараца) налазе се у браку, и воде скривени сексуални живот јер је оваква ситуација међу женама последица вековне економске несигурности и необезбеђености која ни данас још није задовољавајуће разрешена

А што се тиче Фројда и других ставова ако ти се не свиђа у овом пасусу пребаци у историју медицине, јер колико год ти се то не свиђа то су ставови који се и данас изучавају на медицинским факултетима.

Не свиђа ми се и твој став ко је где предавао, ја сам као војни лекар забрањивао служење војног рока ЛГБ мањини, па се сада не устручавам да пишем о овој теми, или по тој логици као за Јеротића неби требао то да радим, а да не говорим што мирише на одбојност према цркви. Па и те ставове треба унети у текст и то је наша реалност зар не?

Део о односу са друштвом, о геј култури и сл. није мој фах и то препуштам другим корисницима.--Mile MD (разговор) 21:19, 4. април 2011. (CEST) Поздрав

Немам ништа против ни против Јеротића ни против Фројда, али мислим да им није место у овом делу. Овај део би требало да третира савремене ставове медицине и психологије у свету. Није хомосексуалност скинута с листе психичких поремећаја из чиста мира, него зато што се до тог закључка дошло ваљда неким научним методама, и свакако не на основу проучавања Фројда или Јеротића, који треба да стоје у делу о историјском развоју медицинских схватања, ставова и сл. о хомосексуалности, јер тамо и припадају (некако не могу да верујем у тај цитат који наводиш, па може он да буде сто пута доктор, и ако се то пласира као важећи медицински став на нашим факултетима, морам признати да сам врло разочарана назадношћу истих. Додуше, дајем могућност да је то истина што се наших простора тиче, али нема везе са реалношћу у другим државама ван Србије и Балкана). Иначе, осим овог, немам других примедби на текст који си унео. Од почетка до краја. --Јагода испеци па реци 21:31, 4. април 2011. (CEST)

Ставове цркве и других реакционарних, патријархалних и сл. институција такође треба да стоје, али под посебним насловом, и никако у делу о медицинском аспекту. --Јагода испеци па реци 21:31, 4. април 2011. (CEST)

Ово је сатав из англосаксонске литературе, који сам унео у текст;

Психијатрија је успела да дефинише хомосексуалност, али не и њену етиологију, тј. узроке.

што омогућава да све опције буду у разматрању. Некада су се деца што пре одвајала од дојке а данашљи став је да су што дуже на мајчиној дојци. Као што видиш то још више везује децу за мајку.

А што с тиче твог навода да се;

Ставове цркве и других реакционарних, патријархалних и сл. институција такође треба да стоје, али под посебним насловом, и никако у делу о медицинском аспекту.

изокрећу моје речи јер сам децидно навео; „ Па и те ставове треба унети у текст и то је наша реалност зар не?“ ...и даље навео ...Део о односу са друштвом, о геј култури и сл. није мој фах и то препуштам другим корисницима. --Mile MD (разговор) 21:55, 4. април 2011. (CEST)

Миле, па немој се љутити, нисам ту мислила на тебе, нити сам извртала твоје речи. Само сам рекла да и ону другу, ненаучну страну треба навести, али на за то одговарајућем месту. --Јагода испеци па реци 22:34, 4. април 2011. (CEST)

Треба написати нешто и о истраживањима Evelyn Hooker--В и к и в и н др е ц и 21:46, 4. април 2011. (CEST)

Неутралност

Оспорио сам неутралност дијела који је рађен према књизи/есеју/раду или шта већ Владете Јеронића. Ако се цитира Фројд или неко други, то мора бити из примарних извора, а не на основу Јеронићевог тумачења шта су они рекли. Осим тога, наводи се само шта су писали они које је господин Јеронић пробрао, а вјероватно их је пажљиво бирао. Осим тога, када се зна да Јеронић уплиће религију у многа своја дјела, онда се иста никако не могу назвати непристрасним.--В и к и в и н др е ц и 19:02, 6. април 2011. (CEST)

Jerotić, Viki. Ja sam takođe za izbacivanje Jerotića. Nije njemu mesto ovde. --Јагода испеци па реци 22:25, 6. април 2011. (CEST)

Ех, Јеротић:)) А читао сам онај његов есеј/књигу/збирку филозофско-теолошких мисли/студију/ о хомосексуалностиизму, па му опет нисам добро написао име, извињавам се.--В и к и в и н др е ц и 22:36, 6. април 2011. (CEST)

Беѕобраѕлук ѕбог човека чије име и не умете да изговорите етикетирате и оспоравањете цео чланак. Прекидам даљи рад на овом чланку због увреда и нереалности.--Mile MD 22:53, 6. април 2011. (CEST)

Mile, ne etiketira se i ne osporava ceo članak, nego deo gde se pominje Jerotić. Ja bih te molila da ne preteruješ i da pokušaš da sagledaš primedbe i iz tuđe perspektive. Osim toga, mišljenja sam da je sasvim dovoljno rečeno u ovom članku o homoseksualnosti s medicinske strane gledišta, ne treba sve rastavljati u sitna crevca, jer je ovo opšti članak o fenomenu. Detaljnije se može pisati u članku s naslovom Medicinski aspekti homoseksualnosti. Kao što već rekoh na početku, ovde fale drugi isto tako važni delovi koji uopšte nisu obrađeni. Ako je samo medicinski deo toliko veliki, onda će da se napravi monstrum članak jer će i drugi delovi morati da budu proporcionalno opširni, ili će da bude nesrazmerno veći od ostalih delova članka. --Јагода испеци па реци 10:04, 7. април 2011. (CEST)

Pardon, nisam videla članak danas, pre nego što sam ovde pisala. Juče sam videla da je Viki stavio nalepnicu na deo o Homoseskualnosti i psihologiji, tj. onom delu gde se javlja Jerotić. Svakako da ne treba osporavati CEO članak, ali neki njegovi delovi svakako nisu baš najobjektivniji. Mislim pre svega da taj deo sa psihologijom/psihijatrijom. Uostalom, ovde je to i nepotrebno, jer se ovde govori o homoseksualnosti kao takvoj, a ne o nekim patološkim okvirima gde je homoseksualnost samo deo te slike. Dakle, govorimo o homoseksualnosti koju je SZO skinuo sa liste bolesti, i samo o njoj. Bez razrušenih domova, bez patoloških uzroka i sl. jer to je već neka druga tema. --Јагода испеци па реци 10:43, 7. април 2011. (CEST)

Неутралност 2

Постаје смијешно:

Иако хомосексуалност није у САД призната као ментално обољење, један добар део професионалаца у области менталног здравља и данас се не слаже са тим па већина психијатара у Америци гледа на хомосексуалност као на патологију. И већина психијатара у многим земљама света и даље наставља да гледа на хомосексуалност као облик менталне болести [39]

Референца за ово је сајт NARTH-a, групе за репаративну терапију.

Па иде даље:

Према неким истраживањима ЛГБТ припадници који доживе природну смрт у просеку живе краће 18 година у односу на хетеросексуалце [55

Референца за ово је књига „Homosexuality and the Politics of Truth“ од Џефрија Сатиновера доступна и обилато кориштена на сајту NARTH-a. Занимљиво да се ова књига на једном конгресу англиканске цркве толико свидјела бискупима, па је свима подијељена.

Наставак слиједи…--В и к и в и н др е ц и 23:19, 6. април 2011. (CEST)

Наставак 1:

Жена са лезбејским склоностима често су одрастале у нехармоничним породицама у којима су биле изложене психичком и физичком малтретирању очева или браће алкохоличара или злостављача. Болно детињство у раној младости, може створити код жена несигурност у односима са мушкарцима. И жена које су биле изневерене од мушкарца након дуготрајних веза често се плаше нових са другим мушкарцима и траже излаз у истополним везама. Жене које су биле сексуално злостављане или силоване као деца или адолесценти такође улазе у истополне везе. Недовољно или слабо развијен женски полни идентитет, често исказан у потешкоћама у односима са мајком (емоционално неприступачном или несклоном да афирмише ћеркину женскост), затим одбацивање од стране вршњака и лоше мишљење о сопственом телу такође може имати утицај за улазак у истополну везу. [38]

Референца за ово је књига: Homosexuality and American Public Life, Christopher Wolfe, Spence Publishing Company, Dallas, Texas, 1999, „Origins and Therapy of Same-Seks Attraction Disorder, By Richard Fitzgibbons, MD

Кристофер Волфе, такође аутор повезан са NARTH-om, његова књига један на сајту NARTH-a, и његова књига два на сајту NARTH-a, ускоро опширније....--В и к и в и н др е ц и 00:14, 7. април 2011. (CEST)

Па можеш да тераш опширније, али нема потребе. Доказао си своје. Једноставније је да измениш чланак. Ипак, мораш да оставиш и наводе те организације, јер они јесу релевантна организација. Наравно, при томе Њикипедија би требало да се огради као енциклопедија. Чињеница јесте да је чланак писан најблаже речено једнострано. Посебно је дискутабилна тврдња да већина психијатара мисли... Ја мислим да не мисли, али није битно шта мислим ја - за ту тврдњу је неопходна жестока референца, или боље рећи референце.--Методичар зговор²а 00:37, 7. април 2011. (CEST)

Кад детаљно напишем све о овој организацији и њеним ауторима, онда ћу можда и мијењати нешто.--В и к и в и н др е ц и 00:53, 7. април 2011. (CEST)

[сукоб измјена] Наставак 2:Из предговора књиге кристијана Волфеа:

The purpose of this volume, Wolfe explains, is to "advance an understanding of the truth about homosexuality, so that we may respond intelligently, prudently, and compassionately to current efforts to legitimize homosexual acts."

Више о NARTH-u можете сазнати ако прочитате њихове циљеве или други материјал на њиховом сајту.

Иначе, пошто је неколико последњих одјељака референцирано углавном изворима NARTH-a, морам објаснити о каквој се организацији ради.

Наставак ускоро...--В и к и в и н др е ц и 00:53, 7. април 2011. (CEST)

Наставак 3: Службена изјава о NARTH-u Америчког удружења психијатара, које окупља велику већину психијатара у Америци.--В и к и в и н др е ц и 01:03, 7. април 2011. (CEST)

Viki, zaista je najjednostavnije da popraviš delove koji su najviše jednostrani. Takođe, kao što sam rekla već ranije, mislim da bi mnogo toga moglo i da se skrati, jer nedostraju drugi takođe važni aspekti ovog fenomena. Ne treba ceo članak da bude samo medicinski pregled homoseksualnosti, tu je društveni činilac, progoni, borba za prava, stanje u svetu, istorijski pregled (NE medicinski nego društveni, dakle, kako se u društvu gledalo na homoseksualnost u starom veku,s rednjem veku, pojedinim civilizacijama, i tako sve do danas) i sl. i svaki deo treba da bude sažetak, jer se o svakom delu može napisati poseban članak. Ne rasplinjujte se, ovo može da bude jako dobar članak, samo ga treba vratiti na put na kom je bio kad je Mile počeo da radi. Mile je dosta toga dobrog napisao, ali mislim da ima i delova koji su zaista nepotrebni i koji se mogu preneti u poseban članak. --Јагода испеци па реци 10:11, 7. април 2011. (CEST)

Viki, mislim da si malo preterao s lepljenjem nalepnica na ceo članak. Ja mislim da je jedini deo koji je sporan onaj o psihologiji, koji je nesrazmerno mali u odnosu na ostatak teksta. Lično bih ga uklonila, jer kao što rekoh, ovde rasrpavljamo o homoseksualnosti kao takvoj, a ne o raznim patologijama koje između ostalog, mogu uključiti i homoseksualnost (Almodovar je to lepo prikazao u svom filmu Loše vaspitanje). Takve pojave ovde treba samo napomenuti, ali nikako od njih praviti centralni deo članka, kao što npr. i o homoseksualnosti kod životinja može se pisati nadugačko i naširoko, ali to NIJE tema OVOG članka, pa je taj deo sveden na minimum. Ostali deo medicinskog stanovišta, po meni, nije diskutabilan, mada možda sve treba dovesti na razumnu meru, s obzirom da ima delova koji još uvek nisu napisani, a članak je već podugačak. Ako u ostalom delu vidiš nešto što misliš da nije dobro, molim te da kažeš. Moguće je da mi je promaklo, ne isključujem tu mogućnost. --Јагода испеци па реци 10:52, 7. април 2011. (CEST)

Нема ништа спорно у дијелу прије овог шаблона који си ти поставила. Оспорио сам цијели чланак јер се цијели други дио почео кретати у том правцу.--В и к и в и н др е ц и 11:45, 7. април 2011. (CEST)

Онда ајде да видимо шта ћемо с другим делом, а први да закључимо као добар. Мислим да има један мали део који није референциран, сад журим, не могу да гледам који, не би било лоше да се ту дода понека референца. Део у вези са друштвом мислим да треба поприлично прерадити а ово што сад стоји уклопити у текст, јер ми је мало с-брда-с-дола (како ли се ово пише ), дакле, не налазим замерке самом тексту, али би требало да се направи неки увод, да се погледају сви аспекти, и сл. Онај део о цркви ми се не допада јер се своди на католичку и руску православну цркву. Лично не бих издвајала нити једну веру посебно, тј. не бих обрађивала детаљније ни једну посебно, па чак ни у једном пасусу, него вих ђутуре причала о односу свих религија према хомосексуалности, малкице убацила историјски осврт, и сл. Такође можда у неком од тих делова од руштву треба убацити и тоталитарне режиме, јер знамо да су сви тотралитарни режими, почев од крајње десних до крајње левих прогонили хомосексуалце, почев од Франка (Лорка је убијен зато што је био хомосексуалац), преко Хитлера до Стаљина и Кастра. Али све сажето без расплињавања, јер има доста тога што треба да се помене. --Јагода испеци па реци 11:56, 7. април 2011. (CEST)

Homoseksualac iz pećinskog doba

Mislim da je ovo više nego zanimljiva vest i da bi je trebalo ubaciti u članak. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/246455/Pronadjeni-posmrtni-ostaci-homoseksualca-iz-pecinskog-doba

Možda u delu o istoriji... Početi s ovim, pa onda krenuti na Grčku, Rim, itd... --Јагода испеци па реци 21:48, 7. април 2011. (CEST)

И онда кажу наука. Какве везе има наука са овим. Лични закључци и ништа више. Ипак, научници то тврде и мора да је истина. --Награкажи/лажи 04:35, 22. август 2011. (CEST)

---

Мислим да бисте могли да додате део који се односи на геј културу. Boleyn (разговор) 23:35, 8. април 2011. (CEST)

Замолио бих администраторе да сакрију ову измену.--Епаминонда (разговор) 04:27, 22. август 2011. (CEST)

То важи и за ову измену.--Епаминонда (разговор) 04:30, 22. август 2011. (CEST)