Разговор:Хришћанство у Црној Гори/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Druga strana priče -- Bojan  Razgovor  16:29, 30. децембар 2008. (CET)

• У чланку Митрополија црногорско-приморска не постоји као званично име, али постоји Црногорско-приморска митрополија, која је успостављена 1929. године. У чланку Митрополија црногорско-приморска су убачени догађаји из Зетске митрополије и Цетињске митрополије (треба је прерадити). Слијед догађаја је Зетска митрополија / Цетињска митрополија / Црногорско - приморска митрополија, значи писање треба ускладити са слиједом догађаја, а видим да то траже и остали чланци.

Без навијачке страсти, покушао сам да дам приказ и слијед догађаја како су се издешавали и да се препуцавања по овој теми забораве (бар да ми дамо примјер). А што се тиче "друге стране", нијесам мислио на њу. Која је страна у праву? Чланак је написан у стилу за "обадвије стране", ако постоје, а надам се да не постоје. Хвала.--Gojkomm (разговор) 18:23, 30. децембар 2008. (CET)

Primedbe

Uz svo postavanje gospodina mog zemljaka Gojka Mujicica, moram da iznesem svoje primedbe.

1.Napisano:Cetinjski mitropolit je bio samostalan u svom radu u odnosu na Ohridsku arhiepiskopiju, što znači da Cetinjska mitropolija stiče autokefalnost. U XVI vijeku Crnogorska pravoslavna crkva formalno gubi autokefalnost, jer je ponovo pripojena Pećkoj patrijaršiji kojoj je vraćen stari status...

Naziv Crnogorska pravoslavna crkva se nikad nije pominjao,to bi trebalo da znate, to je bila Mitropolija i ne treba zamenjivati teze, ona od kako postoji uvek je nosila naziv Mitropolija ( Cetinjska, Crnogorska, kako god) a ne CPC. U clanku ste napisali da je Mitropolija bila autokefalna i onda ste uputili na Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu- clanak o Mirasu Dedeicu i njegovoj skupini. Pravilno je da se clanak upucuje na danasnju Mitropoliju Crnogorsku Primorsku koja je kanonski naslednik te Mitropolije. Da li ona bila autokefalna ili ne to je druga tema. Kanonsko pravo, koje je jedino merodavno da kaze da li je neka crkva autokefalna ili ne, kaze da Mitropolija nije imala autokefalnost u crkvenom smislu. Naime, cetinjski mitropoliti nisu prihvatili Ohridsku arhiepiskopiju, pa su u faktickom smislu bili nezavisni, ali ne i autokefalni jer je za to potreban TOMOS, ili ga imate ili ne. Tako da je ova recenica promasaj

2.Napisano:U XVI vijeku Crnogorska pravoslavna crkva formalno gubi autokefalnost, jer je ponovo pripojena Pećkoj patrijaršiji kojoj je vraćen stari status....Tokom XVI i XVII vijeka cetinjski mitropoliti direktno pregovaraju s mletačkim i turskim vlastima....Zaobilazeći Pećku patrijaršiju, cetinjski mitropoliti su direktno pregovarali sa sultanom oko zaštite imovinskih prava crkve u Crnoj Gori.

Prvo, kako sam vec rekao tada zvanican crkveni naziv nije bio CPC vec Cetinjska ili Crnogorska Mitropolija.Drugo, ona fakticki ne gubi autokefalnost, jer je nije ni imala u crkvenom smislu, nije imala TOMOS. Trece, ona nije pripojena vece je Pecka Patrijarsija obnovljena, kad se kaze pripojena asocijacija je na silu i prinudu.Cetvrto, pitanja pregovaranja sa vlastima, i pitanja imovine nijesu crkvena pitanja vec sekularna i time se ne potvrdjuje autokefalnost, kakav je cilj ove recenice. Pa i danas, svaki episkom samostalno pregovara sa opstinskim vlastima bez dozvola Sinoda, i Vrha.

3. NApisano: Hirotonija ne iskazuje hijerarhijski odnos crkvenih velikodostojnika nego je to simbolični čin prizivanja Svetog Duha u trenutku kada se novi episkop uvodi u dužnost.....U ruskom Katalogu autokefalnih pravoslavnih crkava iz 1851. godine upisana je i Crnogorska pravoslavna crkva.....kome je zapisano da se priznaje ujedinjenje samostalnih pravoslavnih crkava (Crnogorske i Karlovačke) sa pravoslavnom crkvom u Kraljevini Srbiji

Napisan stav o Hirotoniji ne stoji, ovo za Sveti Duh je tacno, ali ovo da se ne iskazuje hijerarhijski odnos nema veze sa kanonskim pravom. Autokefalna izmedju ostalog znaci i da sami postavljate poglavara. Dalje, opet ponavljam da li je bila ili ne autokefalna o tome ne odlucuje katalog, spisak, stav Kralja Nikole iliti bilo kog drugog vec cinjenica da li imate ili ne TOMOS. Kanonsko pravo je utvrdilo da ni Mitropolija Crnogorska (a ne CPC kako se uporno u tekstu navodi) ni Mitropolija Karlovacka nijesu bile autokefalne (nijesu dobile TOMOS).

4.Napisano:....Saradnja crkve i države je bila više nego odlična....Po novoj podjeli 1929, koju je sprovela Srpska pravoslavna crkva, osnovana je Crnogorsko - primorska mitropolija i pod tim imenom egzistira i danas. Prvi mitropolit Crnogorsko - primorske mitropolije bio je dr. Gavrilo Dožić.

Prvo, o tome kakav je bio odnos dovoljno govore i navodi ovog clanka: Knjaz Nikola parafira Ustav Svetog Sinoda u Knjaževini Crnoj Gori 12 januara 1904. godine, a dva dana kasnije potpisuje i Ustav pravoslavnih konzistorija u Knjaževini Crnoj Gori. Do 1904. godine, izbor mitropolita je bio posao Gospodara, a kasnije se u izbor uključuje uspostavljeni Sveti Sinod. ....kako smo videli Crkva mora za svoje odluke da dobije saglasnost jednog Gospodara...A ovdje je izbegnuta cinjenica da od Knjaza Danila pocinje jedna vrsta podredjenosti crkve drzavi, posle Danila, nije bilo Mitropolita, a kad je dosao onda se Danilo mesao u sve crkvene stvari, tu praksu je nastavio i Kralj Nikola koji je crkvu zloupotrbljavao u drzavne svrhe. I u Srbiji i u crnoj Gori tada svetovna vlast ima dominantnu ulogu u odnosu na crkvenu i mesa joj se u poslove.O podredjenom odnosu crkve procitajte clanak u knjizi Pravoslavlje u Crnoj Gori i bice Vam sve jasno. Usoatlom to nije tema ovog clanka, a mozemo i o tome da raspravljamo.

Drugo, Podela iz 1929 nije sustinska i crkvena, vec je to administrativna podela koja nema veze sa kontinuitetom Crnogorske Mitropolije, adminitrativna podela je pitanje prakticno, time nije ukinuta Mitropolija vec je to ona ista Mitropolija sa vecim teritorijalnim prosirenjem. Citavo svestensto Mitropolije nije menjano, ono je ostalo isto, nije bilo smenjivanja. Administrativna podela nema veze sa kontinuitetom, a u clanku se imputira da je danasnja Mitropolija ona koja je osnovana te 1929, a ne ona koju je osnovao Sveti Sava(Zetska episkopija), a sa druge strane se na istorijski period koji govori o Mitopoliji za vreme pada Pecke Patrijarsije upucuje link na jednu nevladinu organizaciju i nekanonsku crkvu koja je osnovana 1997. godine??? Mislim da je ovo namjerna nelogicnost!! Ako ovo ne razumete onda je bolje postaviti pitanje, da li je recimo Niksic (Onogost) grad koji je osnovan u 17. vijeku ili nebitno koje godine, ili je osnovan administrativnom podjelom Kraljevine Crne Gore recimo iz 1905.godine (nebitno koje) kojim Niksic dobija status opstine, ili admistrativnom podelom posle Drugog svetskog rata kad je Niksickoj opstini pripojeno jos nekoliko sela. Sledeci vasu logiku iskazanu u ovom tekstu, zakljucili bismo da su to neka dva Niksica koja nemaju veze jedni sa drugim, da su to dva potpuno razlicita grada zbog neke administrativne podele.(Hipoteticki sam naveo godine, samo kao primer).

5.Napisano:Na Lučin dan 1993. godine je obnovljena Crnogorska pravoslavna crkva koja njeguje tradiciju Cetinjske mitropolije i ima svoje organe uprave i zakonodavstvo. Prvi mitropolit bio je Antonije Abramović.

Ova recenica je logicna posledica netacnog teksta. Prvo, opet apelujem na naziv, CPC nije obnovljena jer nije ni postojala, postojala je Crnogorska Mitropolija. Onda, udruzenje pomenutog Abramovica nema nikakve veze sa Crnogorskom Mitropolijom i kanonskom pravoslavnom crkvom koja vjekovima egzistira u Crnoj Gori. On se samo samoproglasio za mitropolita. Da li je Papa onaj koji ima sediste u Rimu, ili je Papa onaj samoproklamovani rascinjeni katolicki svestenik na Siciliji? Svesno se izostavlja cinjenica da je pomenuti Abramovic rascinjen, kao i da za sobom nije imao ni 50 sledbenika. Udruzenje pomenutog Abramovica kao i Mirasa Dedeica danas, nije crkva. Pravoslavna Crkva je samo ona koju priznaju kanonske pravoslavne crkve i to je jedno crkveno pitanje. ...pise da njeguje trdiciju Cetinjske Mitropolije...da je njeguje ne bi joj bila pandan...

6. Izostavljene cinjenice:

Zasto se u tekstu ne pominje da su Cetinjski mitropoliti za vreme dok nije postojalo Pecke Patrijarsije,nosili titulu Egzarha Peckog Trona- Vladika Vasilije. U citavom tekstu provejava misao da je toboz cetinjska Mitropolija bila porobljena od strane Pecke Patrijarsije, a upravo u ovoj cinjenici da su oni nosili taj naziv se vidi da s oni nosili kontinuitet Srpske Crkve i da nisu hteli da pristanu na porobljabanje Pecke Patrijarsije.

Ovdje je mislim svesno isostavljeno i to da prilikom obnavljanja Pecke Patrijarsije nije bilo prisile, nisu puskama terani svestenici Crnogorske Mitropolije da se ujedinjuju, vec naprotiv Mitrofan Ban je bio na celu odbora zaduzenog za ujedinjenje. Njega niko nije smenjivao, nije ga Srpska crkva rascinila niti ijednog svestenika Mitropolije. Kako onda moze neko udruzenje Abramovica da njeguje tradiciju Mitropolije.

Zasto je isostavljeno da je danasnje udruzenje CPC, registrovano u Mupu, jedno kanonski nepriznato udruzenje? U clanku se govori o pravoslavlju a Vi zanemarujete cinjenicu da nijedna kanonska Crkva ne priznaje CPC za crkvu.

Zasto se isostavilo da je za vreme komunizma nekoliko puta Udba pokusala da iscenira raskol sa Crnogorskom Mitropolijom, kao sto je to uradila u raskolu sa Dijasporom i sa Makedoncima.

7. Sustina:

Pravoslavlje u CG je vezano za Svetog Savu, on je osnovao Zetsku episkopiju kasnije podignutu na rang Mitropolije. Pecka Patrijarsija je pala iz ostorijskih razloga, zbog osvajanja Turaka. Crnogorska Mitropolija se nije proglasavala Patrijarsijom, niti autokefalnom (kako se to u clanku indirektno imputira), vec samo nije htela da prihvati da joj na vrhu bude Ohridska Arhijepiskom. Slican motiv je bio i posle drugog pada Pecke Patrijarsije, u drugom slucaju nisu hteli da im na vrhu budu Grci sa Fanara, slicno su postupili i Mitropoliti iz Karlovaca. Sa druge strane, Mitropoliti nose ime Egzarha Peckog Trona i hirotonosu se u Rusiji. Zbog jedne kanonski neresene situacije, oni su fakticki nezavisni i ne priznaju Grke, zasta imaju podrsku Rusije. Ta fakticka nezavisnost se mislim svesno mesa sa autokefalnoscu. Autokefalnost znaci priznanje od strane drugih crkava za sta je potreban TOMOS. Zanimljivo je da nijedan cetinjski mitropolit nije zatrzio TOMOS od maticne crkve.Ono sto lici na autokefalnost to je izbor mitropolita, ali ne svih, od strane Opsteg Crnogorskog Zbora, jedne svetovne institucije, a ne crkvene. Svetovne, jer je tad Crnom Gorom upravljala Crkva, tj. Mitropolit koji je imao i svetovne duznosti.Znaci nije ga biralo svestenstvo(kako je to u pravoslavnim crkvama) vec ga je birao narod. Takodje, to nije bilo ustaljeno pravilo, znamo da su Petrovici imali pravo na to bez izbora.Pa cak i da ga je biralo svestenstvo(a nije), opet je za Autokefalnost potreban TOMOS koga nema.Kada su nestali istorijski i politicki uslovi koji su uticali na to da se ugasi Pecka Patrijarsije, tj. kad dolazi do oslobodjenja...logicna je posledica da dolazi i do obnove Pecke Patrijarsije, a sa tim je i potpuno logicno da oni koji su nosili titulu egzarha Peckog Trona budu i za obnavljanje te crkve, za to je i Mitrofan Ban bio na celu tog Odbora za ujedinjenje.Nasuprot te cinjenice u teksu se kaze da je Mitropolija pripojena, a kroz tekst provejava misao da se ona odupirala Peckoj patrijarsiji.Obnavljanjem crkve 1921. nije Crnogorska Mitropolija prestala da postoji, nijesu smenjivani svestenici, nit su oduzimani manastiri. Naprotiv, to je jedna te ista Mitropolija koja je egzistirala od davnina, a postoji i danas. Potpuno paralelno sa Mitropolijom se osniva jedno udruzenje CPC koje polaze pravo na Mitropoliju, pravo koje zapravo i nema.

Pa i da je bila autokefalna ( a nije), ta Crkva se zvala Mitropolija a ne Crnogorska Pravoslavna crkva, i ona je usla(svojevoljno, ne pod prinudom i cak sa liderskom pozicijom) u obnovljenu Srpsku Crkvu. Ta Mitropolija postoji i danas....i to je to....sada danasnjeg stanovista je nebitno da li je bila utokefalna ili ne, ona je danas u sastavu SPC i to je deo Hriscanstva u CG, mozda ce sutra biti autokefalna, mozda ne, mozda u sastavu Ruske crkve mozda ne...ali to je jedna te ista Mitropolija....

8. Na pocetku je napravljena diferencijacija izmedju Katolicanstva i Pravoslavlje. Prvo, pravilno je usvojiti naziv Romokatolicka a ne Katolicka, jer je i Pravoslavna crkva katolicka (katolikon-znaci sabornost).Drugo, sve do 1054. god. ne treba praviti razliku izmedju pomenutih denominacija. To je tada bila sve Hriscanska crkva koja se nije delila.....iz pomenutog uvoda se kaze..Година оснивања Зетске епископије се узима као година установљења институције православне цркве у Црној Гори.....ovde treba dodati da Sveti Sava nije uveo pravoslavlje u Cg (cini mi se da je to intencija ove recenice), vec da je pravoslavlje postojalo i ranije..tj. hriscanstvo..pa i prvi svetac SPC je Jovan Vladimir koji je vladao Zetom dva veka prije Svetog Save, a manastir Djurdjevi Stupovi su izgradjeni 1213, opet prije 1219. Danasnja Cg obuhvata i ono sto je nekad bila Raska, gde postoje pravoslavni manastiri izgradjeni i pre Svetog Save. A i crkva na Rumiji koja je izgradjena pre sizme je podjednako i pravolsvna i rimokatolicka i jedni i drugi vernici je posjecuju.

Prvo sediste Zetske episkopije je bilo u mestu drpe kod podgorice...to je zapisao Domentijan, ucenik Svetog Save.

11. Zasto se u clanku nigde ne pominje Eparhija budimljansko niksicka, koja je po teritoriji veca od Mitropolije. Ako hocete da pisete o podlovcenskoj Crnoj Gori onda to i naglasite.

10. Kazete da ste bez navijacke strasti i navijanja napisali tekst a u tekstu ste naveli razloge autokefalnosti, a nijedan razlog protiv, evo ja sam ih vec nekoiko naveo. Tekst je neobjektivan (jer se usvaja stanoviste jedne strane po pitanju autokefalnosti), nije napisan uz konsultacije kanonskog prava, izostavljene su odredjene cinjenice, i samim tim ne prestavlja nikakvu sredinu. Clanak se ne pise da zadovolji dve suprostavljene strane, vec se pise istina i samo istina, pa makar ona potpuno odudarala sa predstavom jedne strane.

Predlazem sledece:

1. Pitanju koja su sporna, izostaviti ili uputiti na posebne clanke koji se se baviti tim pitanjem. Tako razlozi autokefalnosti, hirotonija, sintagme i navodjenja izostaviti i napraviti poseban clanak koji ce da obradjuje ovu temu, a ne da se uvrste u clanak cinjenice koje idu u prilog jednoj strani.

2. Kad se govori o Mitropoliji, da se ne upucuje na CPC, vec da se to uputi na danasnju Mitropoliju, a samo da se navede da postoji i CPC osnovana 93, ili 97 koja trazi ono sto trazi...i tu je kraj price, ovim bi se sva sporna pitanja stavila u drugi plan, i uputila na raspravu o drugim clancima, slozicete se da im ovdje mesto nije.

Nadam se da cete imati sluha za primedbe i da cete pisati clanke u skladu sa naucnim pravilima a ne oportunistickim da se zadovolje obe strane od kojih zapravo jedna i ne postoji.--СММ (разговор) 16:16, 2. јануар 2009. (CET)

Naveo san 10 primedbi, niko mi nije odgovorio ni na jednu?I zasto se brise to "Rimo" i Budimljanska eparhija? i Budimljanska eparhija je u Crnoj gori?ZAsto Vam smeta recenica da je CPC kanonski nepriznata crkva?--СММ (разговор) 22:56, 3. јануар 2009. (CET)

Чланак о хришћанству у Црној Гори је замишљен да буде што краћи и концизнији и да главне догађаје у кратким цртама и да буду схватљиви што лакше. Додатак Будљ. еп. није за овдје (она је дио, а није утицала на догађаје и из тог разлога је обриши). Оне мање исправке ми не сметају. Завршио сам.--Gojkomm (разговор)

• Цпц је само споменута од моје стране, а да је групација или слично, ја не знам. Постоји чланак који то обрађује ту тему па се тамо обрати о групацији или томе слично (или је и то дозвољено, само не видим референцу за такву твоју тврдњу)--Gojkomm (разговор) 00:38, 4. јануар 2009. (CET)

Проблем

Ајде да пробам ја мало овде са стране да помогнем да се овај проблем реши. Значи шта ја видим да је спорно:

• Неколико пристрасних реченица; око тога се оба корисника слажу да се измене, решен проблем
• Епархија будимљански никшићка - ако јесте једна од епархија у црној гори треба је споменути. Сад ја не бих писао уопште о епархији и њеној историји (осим можда реченице/две), већ само о епархији док јој је припадао неки део данашње Црне Горе. Значи питање је: да ли је овој епархији увек припадао неки део данашње Црне Горе, и ако није, од када припада. У чланку писати само о стварима које су битне за црну гору (или део који улази у састав епархије), а не целокупну историју епархије.
• Римокатолицизам: слажем се о промени назива. Исправан назив је римокатолик. То што се у народу често употребљава назив католик је скраћеница. У принципу су и православци католици.
• Моја примедба је зашто у чланку не постоји ништа о хришћанству пре саве и дукљанске бискупије. Треба почети од римског доба и ширења хришћанства. Такође требало би раздвојити део на хришћанство до 1054. (и православље и римокатоличанство), и после 1054. Римокатолици на простору ЦГ, се не спомињу, иако их има доста. Ето толико :) --Јован Вуковић (р) 01:07, 4. јануар 2009. (CET)

• Ако ко хоће да обради период прије Дукље и Зете нака то уради.
• Овакав чланак је за мене прихватљив, само имам једну молбу, да неко убаци Фотку цркве Св. Трипуна

из Котора (ја то не умијем) у дијелу чланка који обрађује католицизам. Фотку Пећке патријаршије убацити негдје на почетку текста о православљу (гдје се помиње Св. Сава). Хвала унапријед.--Gojkomm (разговор) 11:33, 4. јануар 2009. (CET)

Господине Гојко, чланак сте замислили да буде кратак и концизан, а писали сте цијелу историју Митрополије са повезницом на данашњу ЦПЦ (толико о томе да сте је само споменули). Јоване, све проблеме које си ти изнео су управо оно што сам и ја рекао. Епархија Будимљанско никшићка је читавом својом целином у Црној Гори, и мислим да је по територији већа од Митрополије. Не видим разлог зашто цео чланак посветити Митрополији а ништа не рећи о Епархији Буд.М. Такође, зашто некоме смета то што је ЦПЦ канонски непризната, то је само констатација, која је општепозната, а имате је и на чланку о ЦПЦ.--СММ (разговор) 12:20, 4. јануар 2009. (CET)

Моји предлози:

1. Мислим да нема разлога цео чланак посветити Митрополији, кад друга половина Црне Горе припада Епархији Буд-Ник. Стога, предлажем да се део о Митрополији скрати најмање за дупло, само кратке црте, а остало да се упути на чланак о Митрополији, тако и урадити са Епархијом Буд-Ник.

2. Napisano:Ширење православља у Зети је текао веома споро све до почетка XIX вијека, када је под притиском власти православље узело маха у континенталном дијелу зетске државе.....zar ovo nije pristrasno napisano.

3. Само кратко поменути да поред Митрополије и епархије Буд-Ник, малим делом у Црној Гори су и Епархија Милешевска-Пљевља, и Епархија Захумско херцеговачка.

4. У чланку Фали статистика, попис становништва , тј. колико има Хришћана.--СММ (разговор) 12:31, 4. јануар 2009. (CET)

• Циљ чланка није детаљисање (молим те да то схватиш). Што се тиче Црногорске прав. цркве (удружење, скупина, или како их већ ти крстиш), то у мом чланку неће ићи (то обрађује дрруги чланак),шта ће нам понављање). Концепцију чланка остави на миру тако ти бога.--Gojkomm (разговор) 12:51, 4. јануар 2009. (CET)

Господине Гојко, па управо ВИ детаљишете, о Митрополији сте написали цијелу страну а о Епархији Буд Ник, ништа?Треба управо о Митрополији скратити, предлажем да о Митрополији скратите за две трећине, а све што сте написали да пребаците на чланка о Митрополији. Много је детаља.а не знам ово о ЦПЦ, то је само једна констатацији, не знам зашто Вам то смета.--СММ (разговор) 12:59, 4. јануар 2009. (CET)

У поподневним сатима ћу чланак обрисати јер видим да није у реду. Сматрајте да чланка више нема. Извињавам се за одузето вријеме--Gojkomm (разговор) 13:11, 4. јануар 2009. (CET)

Ne mogu da se stavljaju poluinformacije, ili se stavlja i Mitropolija i Eparhija Bud Nik, ili nijedna. Moje dosadasnje izmene su isle u tom pravcu.--СММ (разговор) 13:26, 4. јануар 2009. (CET)

Ево опет пар мојих предлога:

• • Ок Гојко можетели да објасните зашто онда не треба да иде ништа о Епархији будимљански никшићкој? Ваљда и она има утицај на хришћанство на простору црне горње. Ако је планирано да се пише чланак само о хришћанству на територији ЦГ, кроз историју, навести то. Мада ја мислим да је много боље писати о хришћанству на простору данашње државе. Али ако хоћете, може се одрадити из 2 дела, на простору данашње државе, и хришћанство на простору ЦГ кроз историју. Наравно кад се пише о хр. на територији ЦГ споменути и те друге две епархије
  • СММ: скраћивање чланка не треба радити. Ово није предугачко нити предетаљно. Све што је битно за чланак треба да стоји овде. Пошто су овде заступљене обе стране (и ти и Гојко), ако будете радили заједно можете направити и сјајан чланак.
  • Слажем се за статистику. Ако има података о бројкама кроз историју, онда навести и то.
  • Гојко, нема потреба за брисањем чланака. Чланци објављени на википедији нису приватно власништво. А и мислим да би било даобро да наставите обоје са радом на овоме. Тема је занимљива, и од ње се може направити сјајан чланак, пошто видим да обојца имате довољно материјала и воље за радом --Јован Вуковић (р) 13:33, 4. јануар 2009. (CET)

MIslim da Gojko nije kriv, najveci problem je literatyra koju je koristio....postmontenegrinska literatura koja ide da falsifikuje istoriju u cilju politicke propagande sto se osjetilo u prvopostavljenom clanku npr.: Pravoslavlje je uveo Sveti Sava, pod prinudom vlasti, a inace su svi bili rimokatolici; uspostavljanje kontinuiteta danasnje CPC sa Mitropolijom koja je postojala u 18 vijeku, a danasnju Mitropoliju predstaviti kao da je osnovana 1929; predstaviti da je Pecka Patrijarsija, a kasnije SPC okupirala Mitropoliju.......zbog ovih teza sam se ja i ukljucio u ovo...a pogledajte moje pocetne primedbe.

Jovane, za hriscanstvo u Cg je podjednako vazna i Eparhija kao i Mitropolija....ako se daje prostor Mitropoliji, onda mora isto toliki prostor, nista manji da se da i Eparhiji, bez obzira sto danasnja CG nije obuhvatala predele Eparhije pre Berlinskog kongresa.--СММ (разговор) 17:11, 4. јануар 2009. (CET)

Ок, допуни онда. Наравно ако имаш жеље и времена --Јован Вуковић (р) 16:48, 5. јануар 2009. (CET)

Gospodine Gojko, imam nekoliko primedbi na vase nove izmjene sa kojima sa ne slazem, pa bih voleo da mi to objasnite.

1. Zasto ste napravilo opveznicu Cetinjska mitropolija, i taj deo clanka odvojili od Crnogorske-mitropolije? Da li smatrate da postoji diskontinuitet i da se one sustinski razlikuju? Ja smatram da ne i zbog toba smatram da to ne treba odvajati? Pritom ste razdvojili period izmedju Cetinjske mitropolije i Mitropolije crnogorsko primorske, a nijeste razdvojili period izmedju Zetske episkopije i Cetinjske mitropolije? Zasto?

• Зетска митрополија до пресељења на Цетиње (краће је постојала и сељакала се са сједиштем). Скрасила се на Цетињу и егзистирала под именом Цетињска митрополија. Најважнији догађаји су везани за Пећ и Цетиње. Раздвојићу и Зетску и Цетињску. Претходно сам урадио ради рационалности. У чланку Митрополија црногорско-приморска обрађене су Зетска и Цетињска митрополија (она није тада постојала). Црквени догађаји послије 1918. треба да се ставе под наслов "Митрополија црногорско - приморска".--Gojkomm (разговор) 21:31, 7. јануар 2009. (CET)

2. Zasto ste izbrisali recenice kod CPC. Osnivanje CPC je pokusano nekoliko puta, jednom za vrijeme Tita, jednom 1993, a treci put 97 (ili 99). Samo ovaj treci put je uspesno to odradjeno, udruzenje je zavedeno u registar MUP-a. Kad je CPC osnovana 93, ne znam da li je ona negde zavedena? Poslije smrti pomenutog Abramovica, udruzenje zamire, tj. nepostoji, da bi onda dosao Miras i ponovo osnovao.

• У чланку "Црногорска православна црква" је, чини ми се, доста тога речено и за мене је важна само констатација да је основана (а друго је небитно за текст). Ако бих тврдио да је призната или не, како је призната, итд, поставља се питање да ли су и другима уредни папири. Ја бих ту П. кутију оставио затворену. Упућује се на чланк о тој теми.--Gojkomm (разговор) 21:31, 7. јануар 2009. (CET)

3. Napisano:Развој хришћанства у областима које обухвата данашња Црна Гора је већином везано за Дукљанско-барску бискупију (римокатоличанство) и за Цетињску митрополију (православље). Територијалним проширењем Црне Горе, у каснијем периоду, на развој хришћанства имају и друге епархије.

Posto ste Cetinjsku mitropoliju odvojili, zasto smatrate da je za razvoj pravoslavlja vaznija Cetinjska mitropolija od Zetske episkopije i Mitropolije crnogorsko primorske? Takodje Eparhija budimljansko niksicka ima na razvoj hriscanstva u tom delu Crne Gore isto veliki znacaja kao i Mitropolija u oblastima Stare Crne Gore. Mislim da ova poslednja recenica ne stoji, jer sa aspekta danasnje Crne Gore Eparhija je zasluzna isto toliko za taj deo Crne Gore kao i Mitropolja za drugio deo? Znaci podjednako su zasluzne.

• Зетску ћу одмах одвојити од Цетињске (послије овог разговора). Колико ја видим све су набројане (и то од првог дана - основане од Савине стране). О Буд. Нк. епар. сте Ви писали госп. Стојане (то није нико дирао). Шта је проблем. Упућује се на чланак.--Gojkomm (разговор) 21:31, 7. јануар 2009. (CET)

--СММ (разговор) 18:37, 7. јануар 2009. (CET)

• На крају су све постављене под наслов "Види још", опет с ваше стране гос. Мићовићу, чак ни категорије нијесам мијењао, а које нијесу баш све написане мојом руком. Ја ти отписах из куртоазије, а не што је требало да ти појасним, јер то Вама није потребно колико ја видим. Границе духовности се поклапају са државним границама.--Gojkomm (разговор) 21:31, 7. јануар 2009. (CET)

Opet niste odgovorili na pitanje, zaobilazite to?Dakle, zasto to odvajate? To je kljuc mog pitanja, po cemu se razlikuju Zetska Episkopija, Cetinjska Mitropolija i Mitropolija Crnogorsko-primorska, sem po nazivu i kanonskom rangu? Vi kazete da se "seljakala", mislim da to nije argument za odvajanje.Uostalom, clanak se ne zove "Istorija Hriscanstva u CG", vec Hriscanstvo u Cg.--СММ (разговор) 12:07, 8. јануар 2009. (CET)

• Циљ ми је био да прикажем веома трновити пут православља у Црној Гори и да се види свачији допринос.

П.С. Преко 50% чланка је прерађено од стране колега (највише са твоје стране). Да Вас замолим да не будете толико искључиви. Ове задње измјене сам урадио на Јованову препоруку. Када Вам чланак не одговара молим дајте глас да се брише (што мени одговара). Да сам на Вашем мјесту размислио бих о свом наступу. Извињавам се. Збогом.--Gojkomm (разговор) 13:01, 8. јануар 2009. (CET)

Ako se ne slazem sa clankom ja dam svoje primedbe, pa ako nema odgovora ja ispravim. Ne vidim da sam nekog uvredio, vec samo dajem argumente. To nije iskljucivost, vec snaga argumenata. Iz vaseg izlaganja shvatio sam da nemate odgovor na moje pitanje, a da je cilj razdvajanja kako vi kazete predstavljanje trnovitog puta. Ne vidim u cemu se taj put manje predstavlja ako se ne razdvoje Zetska episkopija, Mitropolija Cetinjska i Mitropolija Crnogorsko-primorska. Ako se nesto odvaja, mora da postoji razlog? Vi razlog nemate, a uporno izbegavate da date odgovor po pitanjima koja su sporna?--СММ (разговор) 13:23, 8. јануар 2009. (CET)

ЦПЦ

• Господине Тодоровићу, без спомена Црногорске православне цркве, чланак остаје незавршен и ако се слажете вратите како је било или некако другачије јер овако чланак је изгубио смисао о хришћанству поменутих простораGojkomm (разговор) 12:27, 6. новембар 2010. (CET)

Црногорска православна црква уопште није релевантна за спомен у овом чланку. Ту се ради о удружењу грађана, који се облаче у мантије и изводе некакве „православне“ обреде. Зна се како се постаје православном црквом, такво право ти дају канонске цркве, односно Православна црква. Ако их и има, вјерници ЦПЦ нису православне или хришћанске вјере, јер то није нити православна нити римокатоличка црква. Ако ће отпочети приче о аутокефалности црногорске цркве, мора се знати да је „аутокефалност“ имала садашња митрополија црногорско-приморска, на челу које стоји митрополит Амфилохије. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:20, 6. новембар 2010. (CET) с. р.