Разговор:Ploča velikog sudije Gradeše
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
  | Српски језик се говори и ван Србије. Овај чланак је писан ијекавским изговором српског језика (нпр. вријеме, сјећање, дио). Ијекавица се традиционално говори и у Србији, али чешће ван територије Србије. На Википедији је ијекавица потпуно равноправна се екавицом. Немојте пребацивати текст на екавски изговор уколико не чините значајну допуну чланка. Проста пребацивања у други изговор биће поништена. |
 | Овај чланак је у потпуности или делимично преведен и прилагођен са Википедије на бошњачком језику. Ако мислите да превод није добар, можете оставити коментар на овој страници. |
Ulica; DE, DJE, ĐE + DI уреди
Pošto se na slici iz članka ne može sa sigurnošću utvrditi da li je na zvaničnoj tabli Đ ili D (s tim da ima neka bjelina iznad crtice i desno od desne linije trećeg A te u samom krugu D/Đ pa se može pretpostaviti da je to od crtice slova Đ), i pošto Gugl Mape imaju unos sa D a i neki drugi sajtovi (geosajtovi, sajtovi za nabavke, akta.ba i sl., ne toliko pouzdani po pitanju pravopisa) pišu sa D, otiću sutra na ovu lokaciju da provjerim i uslikam tablu da se zna sigurno je li Đ ili D u nazivu ulice.
Ali mislim da do tada može stajati informacija u članku da je Đ u nazivu ulice jer su sami ti iz zenicainfo.ba slikali tablu [zahvatili je barem u fotki] tada kad su bili radovi i valjda su vidjeli šta piše pa tako pravilno i stavili u naslov svog članka (a i sinoć sam upravo kad sam gledao TVZE vidio reklamu u kojoj piše sa đ a ne d pa me to i potaklo da provjerim kakvo je stanje i da li je ulica pomenuta uopšte u ovom članku).
Pošto je za nacionalni spomenik proglašena kao Gradešina tako i treba naslov ovog članka da ostane, a prvi alternativni je valjda Građešina (jer je i naziv jedne ulice nešto zvanično i visokorelevantno), a na kraju tek kao najmanje relevantan Gradješina (koji se takođe može susresti ne baš tako rijetko, čak su i ovi što imaju dokument o proglašenju na kons.gov.ba nedosljedni pa pišu i Gradješina, ali onaj dokument sa proglašenjem Gradešine ploče iz članka iste organizacije trebalo bi da je važniji od pukog pomena [još jedan primjer sa Gradešom sa istog sajta]; Gradješina se osim u drugom* slučaju sajta Grada, primjer ili slučaja Kantona, primjer susreće i kod BHRT-a / Foruma građana Zenice, FTV-a, Avaza, Zenita, Rajfajzena i dr. u BiH, ali često i kod Hrvata jer njima je najpogodniji [nije ni najviše srpska ekavica ni sa srpskom svojstvenim slovom đ]).
Priču komplikuje, i to ne malo, još jedan — četvrti — dobro zastupljen način pisanja, ikavski Gradiša sa I (Oslobođenje, Al Džazira, Kliks, BHRT, Depo, pravosudje.ba, fmks.gov.ba, pa i zvanična istorija Grada na zenica.ba, prvi* slučaj; Gradiša pišu i neki Hrvati**, to je njima najsvojstvenije pored Gradješa). Kako god, mislim da je Gradiša možda i drugi*** alternativni način pisanja (moguće i relevantniji od Gradješa<Građeša<Gradeša, drugi*** ako se ova tri broje zasebno a ne kao dvije izvedenice od Gradeša) jer ikavica je zastupljena po Zenici i Bosni generalno, „... te u ono doba po hrvatskim zemljama znatno raširenije štokavske ikavice (koju Kašić zove "bosanskim" govorom)”.
Sada je i zaboravljena ikavica uvrštena među alternativne oblike, a sutra ću samo dodati foto-referencu za ulicu.
Ako neko (npr. @Ivan VA:) ima nekih istorijskih izvora vezano za ovo koji bi pomogli, neka doda na SZR ili u članak. --5.43.82.5 (разговор) 21:14, 22. март 2020. (CET)
I imati na umu da to što je natpis bio na ćirilici ili što je sudija bio ktitor crkve ili što se koristi i naziv Gradeša koji vuče na ekavicu — ne mora uslovljavati da sudija nije mogao biti Bošnjak jer možda je bio bogumil ili pripadnik Crkve bosanske a ne pravoslavac i/ili Srbin i jer i bošnjački, istina rijetko, koristi i ekavicu (ćirilicu svakako). Govorim ovo jer se pominje Gradišina ploča u članku Istorija Srba u ranom srednjem veku, uz samo jednu referencu novijeg datuma sa djelom naslova Istorija srpske književnosti (a revizionizam je uvijek sumnja, to ne kažem samo ja nego i relevantni i srpski i hrvatski i bošnjački naučnici današnjice). Malo je vjerovatno da je Hrvat jer u transkripciji se daje da je uklesano sudija i Jurij (što bi bilo svojstveno bošnjačkom jeziku jer hrvatski koristi samo oblik sudac i Juraj, a srpski Đurađ>Đurđe>Đorđe>Georgije).
Sada sam upravo bolje pogledao tu sliku ploče i transkripcije i očigledno bi bilo kako je najispravnije i koje je porijeklo ako su neke transkripcije (prepoznatljive i u originalnom tekstu na bosančici, neke djelimično na samoj ploči) bješe, Gradješa, sudija, Jurij, Draže Ohmučanin, zapisah. --5.43.82.5 (разговор) 22:30, 22. март 2020. (CET)
- @5.43.82.5:Тренутно сам танак са средњим веком. Тј. том литературом. Можеш се држати гледе имена слободно Одлуке КОмисије за нац. споменике БиХ, собзиром да су одлуке скорије писане. Ал и не нужно. Тако рецимо у литератури има и Ферхад пашине џамије и Ферхат пашине џамије. Ал са њима си свакако на сигурном. Од литературе, ако те интересује ово, мој је савет да узмеш прво литературу која се спомиње у Одлуци Комисије па да копаш даље ако те ово интересује. И гугл академик је веома корисна алатка. --ANTI_PRO (разговор) 17:11, 23. март 2020. (CET)