Разговор о Википедији:Навођење извора/Архива 1

Архива 1 Архива 2

Норме

Гледајући чланак о Чаславу, па овде се доста одступа од типичних норми у случају литературе на српском језику. Надам се да није проблем, ја сам за сада уклонио знак запета између места издавања и године, али још има спорних сегмената. Између више аутора фали запета - не знам како то да додам - чему заграда код Ферјанчића?

Такође, у српским издањима не постоји пракса да се наводи ISBN. Тај обичај ми је потпуно стран; да ли постоје нека општевикипедијанска правила која обавезују и ову да се држи истога?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Полковник (разговордоприноси)

Нико те не тера да наводиш све податке. Ако ти је конвенционалан начин цитирања прекомпликован, ти цитирај по нашки. Што се Ферјанчића тиче, можда ти је познато да човек по струци није историчар, него правник. Треба га под хитно избацити из свих чланака који се односе на средњи век. Превише се ослања на српски превод Мавра Орбинија. А Мавро Орбини је поуздан за средњи век колико Плутарх (који је по струци био нека врста античког психолога) за уређење Спарте у најстарија времена. --Нимча (разговор) 19:51, 28. јул 2013. (CEST)Одговори
Па безвезе испада јер онда тај који је правио те шаблоне као да је узалуд; треба да се користи.
Ако је неко дипломирани правник то не значи нужно да није квалификован; имамо доста правних историчара - нпр. Александар Соловјев. Али први пут чујем да Ферјанчић није историчар већ правник. Као и да се он нешто ослањао на Орбинија. Нешто се мени чини да ти мислиш на Фајфрића..? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Полковник (разговордоприноси)
Moja greška. Mislio sam na Fajfrića.--Нимча (разговор) 15:15, 29. јул 2013. (CEST)Одговори
U tom slučaju se slažem. No, gdje onda povući granicu? Zašto i da li samo da se na profesionalne ljude ograničimo? Šta ćemo sa pojedinim knjigama koje se ne smatraju od veće naučne vrednosti? Tako se recimo gleda na srpsku istoriju od Vladimira Ćorovića, koja je najpopularnija od svih ikada napisanih - ali se u stručnoj literaturi nikada ne koristi. Da li onda zavređuje da se navede u spisak Релевантне литературе - ili ne?

Ову смерницу треба превести до краја, и дорадити према потребама српског језика. Такође, треба продискутовати подробно и навести закључке о превођењу стилова — мислим на оно изд., стр., датуме и сл. (тренутно су преведени, кад сам ја пребацио шаблоне на модуле, при чему је стил у суштини остао исти; мислим да треба да стилови буду преведени, јер ако се у једном чланку наводе руски, енглески, немачки, француски и др. извори, у референцама на Википедији на српском, нема смисла да свака од ових буде на стилу који користи руски, енглески, немачки, француски језик — него на једном стилу који важи за српски, дакле са преводима; ех сад, да ли ће то бити овај стил који се тренутно користи, који је преузет са енгл. Вики [то су ванкуверски, чикашки, MLA итд.], о томе треба расправити неко стручан).   Обсусер 07:22, 30. септембар 2017. (CEST)Одговори

Врати ме на страницу пројекта „Навођење извора/Архива 1”.