Разговор о Википедији:Транскрипција са турског језика/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Транскрипција са турског језика
Ни Правопис 2013 још увек не познаје транскрипцију са турског језика, вероватно зато што се ниједан турколог још није јавио „правописној мафији”. Овај текст, тренутно, плод је оригиналног истраживања, а и практично (фонетски) је делимично нетачан. Ğ Турци не изговарају већ обично служи да нагласи самогласник (Ердоан се чита Ер-до-Ан!), а ı (i без тачке) је немушти глас који више вуче на е, а најбоље га је некад ни не писати (Sırbistan → Србистан, звучи боље и приближније него „Сербистан”). Такође, c јесте некад џ, али и ћ. --Крушевљанин Иван (разговор) 00:53, 26. јун 2014. (CEST)
- Ништа из текста није измишљено. Додао сам релевантне изворе у вези са турском фонетиком. За ğ је одувек и писало како се изговара, а ı je затворен задњи нелабијализован самогласник, глас који фонетски одговара нашем у, од којег се разликује само по одлици лабијализованости. Што се тиче транскрипционих правила, истина је да у Правопису не постоје правила, што је стварно чудно, али је на страници и назначено. Међутим, ни она нису плод нечије маште, што је, опет, сада назначено на страници. Кад већ нема у Правопису, добра су и факултетска правила, мада стоји да их треба узимати са резервом. --Lakisan97 (разговор) 12:08, 26. јун 2014. (CEST)
- Референце си додао након овог мог коментара, а тренутно ова последња Предочен је транскрипциони систем... није референца него напомена. Каква факултетска правила? Ко је то одобрио?
- Ти се нигде не позиваш на књигу о правопису, а не можеш да се позиваш јер, рекох, ни П13 нема одељак о транскрипцији са турског. Дакле, све садашње референце су слабе.
- За разлику од тебе, ја сам до сада 3 пута боравио у Турској, и намеравам још. А имам турске телевизије и на сателиту, дакле, знам како им се шта изговара. Да ме не би погрешно схватио, немам ништа против тебе, па ни против ове „радне странице”, али ово сам све напоменуо због евентуалних будућих сукоба, да Википедијанци знају да овај текст, у садашњем стању, није исправан (као генерално ни одељци о транскрипцијама које Правопис даје — знамо на шта то личи). --Крушевљанин Иван (разговор) 16:34, 26. јун 2014. (CEST)
- Иване, Иване, да ли си добро прочитао мој одговор? Горе рекох да сам додао релевантне изворе у вези са турском фонетиком (значи, није скривено да су додати накнадно, јер за то и нема разлога). Да је ı ближе у, а не е, како ти кажеш, наводи чак и доктор турског језика. Исто и чињенице у вези са ğ (мада ми није јасно шта је ту спорно; ти кажеш исто што и ја пишем). У питању су правила која користи Група за турски језик и књижевност при Катедри за оријенталну филологију Филолошког факултета Универзитета у Београду — дакле, правила која признају и одобравају стручњаци за турски језик на срспком говорном подручју. То што се нико од њих још увек није јавио да их овековечи у Правопису само значи да их треба узимати са резервом, никако да их треба сматрати погрешним. На крају свега, којим конкретно чињеницама оспораваш тачност? Све су уредно референциране. --Lakisan97 (разговор) 17:14, 26. јун 2014. (CEST)
- Ако смо (погрешно) навикли Википедијанце (а јесмо, нажалост) да се служе „транскрипцијама” које даје Правопис (и Прћићеве две „ингениозне” књиге, знамо које су), оспоравам онда цео текст (овако како га видим на Википедији, за факултетске скрипте не знам) зато што не потиче из ума неког београдског турколога (па да тај турколог објави књигу или бар чланак у часопису Језик данас, и да се онда позивамо на њега, не овако „из треће руке”). Самим тим, ово још није добило Пижурицин „амин”. (А знамо да је чика Мато још увек главни за Правопис, нажалост, до смрти изгледа.) А љубоморци „којима се диже на Клајна, Прћића и сл.” (како рече један наш Википедијанац, не ја) могу само да ми завиде што имам и практична искуства, са Турцима у њиховој матичној земљи, хе хе хе… --Крушевљанин Иван (разговор) 18:00, 26. јун 2014. (CEST)
- Заправо, главно и потиче из ума неког београдског турколога. Оваква правила предаје проф. др Ксенија Ајкут. А у Правопису као општу напомену имаш да се за језике за које не постоје правила ослања на традицију и створен обичај, које сигурно да угледно представља Београдски универзитет, тако да овде нема шта да се оспори. Дакле, када не постоје правила, сам Правопис намеће тражење алтернативе. На крају, ово и није чланак, тако да не мора бити савршен. --Lakisan97 (разговор) 18:27, 26. јун 2014. (CEST)
- А како ти са 17 година (значи још ниси пошао ни на један факултет) знаш шта тачно неки професор предаје својим студентима? И какве су реакције студената? На хипервези коју си дао нико то не може да сазна, него би неки Википедијанац морао да упише турски језик на Филолошком и да му дотична професорка испредаје баш тако како си ти рекао, или, да се јави неко ко је већ тамо, па да овде прокоментарише. А нешто сумњам да ће Sırbistan било ко, иоле упућен, да транскрибује/изговори као „Сурбистан” (куку мајко!) или „Сирбистан”…
- Даље, ако традицију стварају неуки, а аминују је они којима се диже… јел’ те… каква је то традиција? Ружна Лаки, ружна. Него, да баталимо више? Ценим ја заиста то што копираш одељке из П10 (а није се много мењало ни у П13), лепо је то, али, као неко ко путује по свету, хе хе, у инат љубоморцима, не могу да издржим а да не дам и своје мишљење…
--Крушевљанин Иван (разговор) 19:02, 26. јун 2014. (CEST)
- Лав сам, тако да ми је још увек 16. Међутим, имам приступ белешкама једне студенткиње турског, тако да знам како им се предаје. Постоји још и план/програм предмета. П.С. Био сам и ја у Турској. --Lakisan97 (разговор) 22:21, 26. јун 2014. (CEST)
- Заправо, главно и потиче из ума неког београдског турколога. Оваква правила предаје проф. др Ксенија Ајкут. А у Правопису као општу напомену имаш да се за језике за које не постоје правила ослања на традицију и створен обичај, које сигурно да угледно представља Београдски универзитет, тако да овде нема шта да се оспори. Дакле, када не постоје правила, сам Правопис намеће тражење алтернативе. На крају, ово и није чланак, тако да не мора бити савршен. --Lakisan97 (разговор) 18:27, 26. јун 2014. (CEST)
- Ако смо (погрешно) навикли Википедијанце (а јесмо, нажалост) да се служе „транскрипцијама” које даје Правопис (и Прћићеве две „ингениозне” књиге, знамо које су), оспоравам онда цео текст (овако како га видим на Википедији, за факултетске скрипте не знам) зато што не потиче из ума неког београдског турколога (па да тај турколог објави књигу или бар чланак у часопису Језик данас, и да се онда позивамо на њега, не овако „из треће руке”). Самим тим, ово још није добило Пижурицин „амин”. (А знамо да је чика Мато још увек главни за Правопис, нажалост, до смрти изгледа.) А љубоморци „којима се диже на Клајна, Прћића и сл.” (како рече један наш Википедијанац, не ја) могу само да ми завиде што имам и практична искуства, са Турцима у њиховој матичној земљи, хе хе хе… --Крушевљанин Иван (разговор) 18:00, 26. јун 2014. (CEST)
- Иване, Иване, да ли си добро прочитао мој одговор? Горе рекох да сам додао релевантне изворе у вези са турском фонетиком (значи, није скривено да су додати накнадно, јер за то и нема разлога). Да је ı ближе у, а не е, како ти кажеш, наводи чак и доктор турског језика. Исто и чињенице у вези са ğ (мада ми није јасно шта је ту спорно; ти кажеш исто што и ја пишем). У питању су правила која користи Група за турски језик и књижевност при Катедри за оријенталну филологију Филолошког факултета Универзитета у Београду — дакле, правила која признају и одобравају стручњаци за турски језик на срспком говорном подручју. То што се нико од њих још увек није јавио да их овековечи у Правопису само значи да их треба узимати са резервом, никако да их треба сматрати погрешним. На крају свега, којим конкретно чињеницама оспораваш тачност? Све су уредно референциране. --Lakisan97 (разговор) 17:14, 26. јун 2014. (CEST)
Лакисан, руку на срце, Крушевљанин Иван има далеко јаче референце: три пута је боравио у Турској (а намерава још да иде, ваљда да би утврдио градиво), гледа пуно турску телевизију на сателиту и, last but not least, он ЗНА да овај текст није исправан. Твоје референце су јадне: тамо неки факултет, тамо неки професори турколози (неки од њих и доктори наука) - све је то ситна боранија према нашем ерудити Крушевљанин Ивану. Не знам само како ти је уопште пало на памет да пишеш чланак о транскрипцији са турског, а да се пре тога ниси консултовао са нашим познатим и угледним туркологом, англистом и србистом К. И.
--Sly-ah (разговор) 16:40, 26. јун 2014. (CEST)
E Ivane počinješ da smaraš i to žešće. Čuj tri puta bio u Turskoj i imaš turske kanale haha! Inšalah šta sve čovek ovde neće čuti. Ivane srećo ja sam u Turskoj bio duplo više puta nego ti. U Grčkoj sam proveo više vremena nego ti u Beogradu za sav život. Bejah i u Egiptu, Tunisu... dakle ekspert sam za arapski. Evropu da ne nabrajam...... pfffffff. Svaka čast Laki. Samo napred, jer ovakve stranice su nam nasušno potrebne da bi nam i članci bili ujednačeni. P.S. Ivane: dobra drugarica mi radi za TRT, hoćeš da je pitam da te angažuje za dopisnog člana pošto im trebaju eksperti za turski jezik? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:53, 26. јун 2014. (CEST)