Расничка река
Расничка река једна од најважнијих левих притока Нишаве, дужине 22,9 km, и речног слива површине 218,94 km².[1] Она у ширем смислу припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, па самим тим и црноморском сливу. Административно припада граду Пироту у Пиротском округу.
| Расничка река | |
|---|---|
 Расничка река у селу Расница | |
| Опште информације | |
| Дужина | 22,9 km |
| Басен | 218,94 km2 |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| В. извора | 937 m |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
| Притоке | Присјанска река и Рогоз |
Називи реке уреди
На свом току река има више назива, у зависности од села кроз које протиче.
На око 1,4 км пре уливања у Нишаву спаја се са реком Рогоз и чини реку Бистрицу која се низводно улива у Нишаву.
Географске одлике уреди
Извориште уреди
Расничка река извире на северним падинама Тумбе, на развођу са Кусовранском реком у сливу Јерме на 937 метара надморске висине. Изворишну челенку формира већи број периодичних токова, чијим спајањем настаје Камичка река која се може рачунати као изворишни крак Расничке реке.[2]
Извори се јављају у девонском флишу, док источно од Камичке реке Церевска река свој ток формира углавном у пермским пешчарима. Речни токови одликују се знатним падом, а долинске стране су стрме и нарочито у сливу Камичке реке обрасле шумском вегетацијом. У горњем току долина Церевске реке је проширена и нарочито на десној долинској страни искоришћена за пољопривредну производњу.[2]
Северно од кречњачког узвишења Градишта, Камичка и Церевска река се спајају и пробијају уском клисурастом долином кроз титонске лапоровите кречњаке. У клисури нагиб речног корита је велики, а бројни су слапови и брзаци. Код села Камика река излази из клисуре и у конгломератима и пешчарима кредне старости шири своју долину. Изнад села издиже се литица гребена изграђеног од баремских спрудних кречњака. Више кратких токова који извиру у подножју литице образовало је амфитеатрално удубљење у коме је смештено село Камик. Најјачи је извор Корита.[2]
Слив уреди
Периодични токови чине око 60% укупне дужине речних токова. Слив Расничке реке има јако изражен амфитеатралан облик, а коефицијент пуноће слива је после Топлодолске реке највећи у сливу Нишаве.
Две највеће притоке које одводњавају значајну површину слива Расничке реке су:[2]
Присјанска река (са леве стране) — која извире западно од села Пасјача и не треба је мешати са истоименом реком која извире источно од села и притока је Присјанске реке.
Рогоз (са десне долинске стране) — која извире код села Петровца на граници са сливом Јерме одакле има правац тока готово паралелан са Нишавом од чије је долине одвојен јако ниским развођем.
Спајање у Бистрицу уреди
Спаја се са реком Рогоз у Бистрицу, на територији Пирота. Бистрица се улива у Нишаву на 105. речном километру, на надморској висини од 360 m. Густина речне мреже од 1,04 km/km³ је испод просека за слив Нишаве и јако се разликује у појединим деловима слива.[2]
Расничка врела уреди
У најужем делу клисуре Расничке реке лоцирана су прва два извора. Хладна вода „кључајући” избија из стена и након само неколико метара улива се у ток реке.
Укупна издашност свих крашких врела у долини Расничке реке износи око 30 л/сек. Извори упијају воду која понире у долинама Присјанске реке и Сињеглавског потока, односно Ропотске реке. Споја ових речних долина налази се на неких 1,5 km од села.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Петровић Ј., Станковић Стеван М., Поповић М. (2000): Извори, врела и површинске воде горњег Понишавља. Јавно предузеће „Водовод и канализација - Пирот”, Пирот
- ^ а б в г д Расничка река У:Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017), Ниш, 2015 стр. 141-145
Литература уреди
- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.