Рајнхолд Ф. Глај
Рајнхолд Ф. Глај (нем. Reinhold F. Glei; 11. јун 1959, Ремшајд) немачки је класични филолог.
Рајнхолд Ф. Глај | |
|---|---|
| Датум рођења | 11. јун 1959. |
| Место рођења | Ремшајд |
Биографија уреди
Након завршетка Гимназије Лајбниц у Ремшајду 1977, започео је студије класичне филологије, средњолатинске филологије, византинистике и филозофије на Универзитету у Келну. Још за време својих студија радио је као наставник на замени у гимназији у Роденкирхену (Келн) (1979/80) и предавао старогрчки у својој некадашњој гимназији у Ремшајду. Године 1982. положио је први државни испит из грчког и латинског и почео да ради као wissenschaftliche Hilfskraft на семинару за класичну филологију Рурског универзитета у Бохуму. Докторирао је 1983. у Келну дисертацијом „Батрахомахија. Синоптично издање и коментар“ (Die Batrachomyomachie. Synoptische Edition und Kommentar). Године 1984. постао је Hochschulassistent на Универзитету у Бохуму.
Након хабилитације 1989. на Рурском универзитету Бохум постављен је 1990. за приватног доцента. У зимском семестру 1990/1991. мењао је професора Рајнхарда Хојслера на Универзитету Хајнрих Хајне у Диселдорфу. Од летњег семестра 1991. до зимског семестра 1991/1992. радио је место Карла Јоахима Класена на Универзитету Георг Аугуст у Гетингену. Затим је до летњег семестра 1993. држао катедру за класичну филологију на Универзитету у Билефелду место Рајнхарда Херцога, пре него што је постављен за његовог наследника 18. јуна 1993.
Године 1996. прешао је на место професора латинске филологије (латинске књижевности класичне епохе и позне антике, као и хуманизма) и извршног директора Семинара за класичну филологију на Универзитету у Бохуму. Одбио је места на универзитетима Рупрехт Карл у Хајделбергу 1999. и Фридрих Вилхелм у Бону 2004.
Од 2001. до 2003. био је декан факултета за филологију Универзитета Бохум, а 2002-2003. председник деканске конференције. Од 2003. до 2007. био је председник Немачког новолатинског друштва.
Учествовао је у пројекту Anti-Lucretius Немачке истраживачке заједнице. Један је од издавача збирке извора Corpus Islamo-Christianum.
Библиографија уреди
- Die Batrachomyomachie. Synoptische Edition und Kommentar (1984);
- Petrus Venerabilis, Schrifien zum Islam (Edition, Übersetzung und Kommentar, 1985);
- Thomas von Aquin, De rationibus fidei (kommentierte lat.-dt. Textausgabe, zusammen mit L. Hagemann, 1987);
- Nikolaus von Kues, Sichtung des Korans (Übersetzung, Einleitung und Anmerkungen, zusammen mit L. Hagemann, 3 Bände, 1989, 1990 und 1993);
- Der Vater der Dinge. Interpretationen zur politischen, literarischen und kulturellen Dimension des Krieges bei Vergil (1991, 1997);
- Literaturparodie in Antike und Mittelalter (zusammen mit W. Ax, 1993);
- Genie und Wahnsinn. Konzepte psychischer >Normalität< und >Abnormität< im Altertum (zusammen mit B. Effe, 2000);
- Die Sieben Freien Künste in Antike und Gegenwart (2006);
- Ciceros verlorene Götterlehre: Das vierte Buch >De natura deorum< (Einleitung, Edition, Übersetzung mit Erläuterungen, 2008);
- Das lateinische Drama der Frühen Neuzeit. Exemplarische Einsichten in Praxis und Theorie (zusammen mit R. Seidel, 2008).
Спољашње везе уреди
- Профил Рајхолда Ф. Глаја на сајту Рурског универзитета у Бохуму Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2016)