Револвер је назив за врсту брзометног ручног ватреног оружја за самоодбрану и блиску борбу. Од пиштоља се разликује по томе што има метке у добошу који се окреће запињањем ороза (ударача) или повлачењем окидача и доводи метак према цеви.[2]

Колт морнарички модел 1851
Смит и Весон - руски модел бр. 3 М1874. Један од корисника СВ бр. 3 М1874 било је Османско царство.
Нагант М1894. Нагант модел М1891 био је службени револвер у Краљевини Србији крајем 19. и почетком 20. века.[1] У исто време, у Аустроугарској службени револвер је био Раст и Гасер М1898. Крајем 19. века Србија, Аустроугарска и Русија су се пренаоружале модернијим револверима мањег калибра.
Први домаћи револвер Застава М83 у калибру .357 магнум, односно .38 специјал.

У правилу је гломазнији од већине пиштоља, али једноставније конструкције, па ради готово без застоја. Брзина гађања и домет су му мањи од стандардног полуаутоматског пиштоља, пошто се опаљење врши у добошу, па је искоришћење барутних гасова слабије.[2] Међутим, добош ограничава број метака на 6-8, а и спорије га је пунити. Због тога га данас углавном користе полицијске снаге.

Први модерни револвер је произвео Самујел Колт 1835. године, који су касније усавршени те стекли велику популарност у ратовима 19. века.[2]

Карактеристике

уреди

Према намени, разликују се војни (калибра 7,62-11,56 мм), цивилни (калибра 6,35-7,65 мм) и спортски револвери.[2]

Главни делови револвера су тело (рукохват, цев и механизам за извлачење чахуре), добош са 5-8 лежишта за метке и механизмом за окретање и забрављивање, и делови за запињање и окидање.[2]

Из револвера се гађа (нишањењем или инстиктивно) јединачном паљбом, на даљини до 50 м, из места или лежећег става.[2]

Типови револвера

уреди

Револвери капислари

уреди

Добош револвера капислара пунио се спреда (барутом и куглом, који су набијани шипком), а свака барутна комора имала је на задњој страни добоша сопствену шупљу брадавицу (сисак), на коју се монтирала каписла, која је активирана ударцем ороза. Једном напуњени, ови револвери могли су да испале све метке у добошу (5-8) за један минут (за разлику од дотадашњих пиштоља капислара, који су испаљивали 1-2 метка у минуту), али је пуњење добоша трајало неколико минута.[3] Најпознатији револвери капислари били су:

Револвери који се пуне сједињеним метком

уреди

Револвери капислари масовно су коришћени од 1836. до 1865, када су их постепено (од 1854) заменили револвери са пробушеним добошем, који се пуне од назад сједињеним метком у металној чахури.[3] Најпознатији модели ових револвера били су:

Извори

уреди
  1. ^ Serbian Nagant 1891
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Никола Гажевић, Војна енциклопедија 8, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 146-147
  3. ^ а б Byam, Michele (1990). Oružje i oklopi. Mladinska knjiga) (1. izd изд.). Zagreb: Mladost. стр. 56—61. ISBN 86-307-0312-1. OCLC 441740655. 

Спољашње везе

уреди