Регионализам (политика)
Регионализам је политичка идеологија која настоји да повећа политичку моћ, утицај и/или самоопредељење народа једне или више поднационалних регија. Фокусира се на „развој политичког или друштвеног система темељеног на једној или више” регија[1][2] и/или националним, нормативним или економским интересима одређене регије, групе регија или другог поднационалног ентитета,[3] који добија снагу од или има за циљ јачање „свест и лојалност посебном региону са хомогеним становништвом”,[1] слично национализму. Тачније, „регионализам се односи на три различита елемента: покрете који захтевају територијалну аутономију унутар унитарних држава; организацију централне државе на регионалној основи за спровођење њених политика укључујући политике регионалног развоја; политичку децентрализацију и регионалну аутономију”.[4]
Напомене
уреди- ^ а б „Definition of REGIONALISM”. www.merriam-webster.com.
- ^ Meadwell, Hudson (1991). „A Rational Choice Approach to Political Regionalism”. Comparative Politics. 23 (4): 401—421. JSTOR 422257. doi:10.2307/422257.
- ^ „Regionalism in Politics: Definition, Characteristics & Types - Video & Lesson Transcript”. Study.com.
- ^ „The Princeton Encyclopedia of Self-Determination”. pesd.princeton.edu.
Референце
уреди- Smith-Peter, Susan (2018). Imagining Russian Regions: Subnational Identity and Civil Society in Nineteenth-Century Russia. Leiden: Brill. ISBN 9789004353497
- Smith-Peter, Susan (2018) "The Six Waves of Russian Regionalism in European Context, 1830-2000," in Russia's Regional Identities: The Power of the Provinces, ed. Edith W. Clowes, Gisela Erbsloh and Ani Kokobobo. New York: Routledge, 15-43.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Регионализам на Викимедијиној остави
