Википедија

Резбарење костију

Резбарење костију је стварање уметничких дела, алата и других добара резбарењем животињских костију и рогова. Може резултирати орнаментацијом костију гравирањем, сликањем или другом техником, или стварањем посебног обликованог предмета. Резбарење костију се практикује у разним светским културама, понекад као јефтинија, а однедавно и као легална замена за резбарење слоноваче. [2] Као материјал, кости су инфериорне је у односу на слоновачу по тврдоћи а недостаје им и "сјајна" површина слоноваче. Унутрашњост костију је мекша и још мање погодна за фину завршну обраду, тако да се углавном користе као танке површине, а не као скулптуре. [3] Али увек је било много лакше набавити кости у регионима без популација слонова, моржева или других извора слоноваче.

Викиншка резбарена китова кост из Лилеберга, Норвешка, 9. век. [1]
Пливајући ирваси

Резбарење је било важно у праисторијској уметности, са значајним фигурама као што су Пливајући ирваси, направљени од кљова мамута, и касније, многе фигурице Венере. Англосаксонски Франксов ковчег је ковчег од китове кости који имитира раније ковчеге од слоноваче. [4] Средњовековне ковчеге од костију израђивала је радионица Ембријачи из северне Италије (око 1375-1425) и други, углавном користећи низове танких плоча исклесаних у рељефу. [5]И китове рожнате плоче и нормалне скелетне кости китова су често биле резбарене, и у средњем веку.

Лице исклесано на комаду закривљене кости - Коптска уметност

Историја уреди

Судећи по археолошким налазима, чак су и палеолитски људи, пре око 40 хиљада година, показивали тежњу ка резбарењу костију, израђујући уметничке производе, накит и разне употребне предмете у свакодневном животу. Уз помоћ накита наши преци су се изражавали и показивали свој друштвени статус. Међу украсима је било амајлија и талисмана, по украсима је било могуће одредити вођу. По огрлици од очњака грабљиваца могао се препознати најуспјешнији и најхрабрији ловац. Неки налази на територији савремене Русије датирају из 6. века пре нове ере. У та давна времена кост је људима у великој мери надоместила недостатак гвожђа, од ње су се израђивали многи алати, попут игала и шила. Временом се резбарење кости појавило као самостална уметничка форма, распрострањена у уметности и занатству Истока, Грчке, Рима, Византије.

Кости које су се користиле су: рогови копитара (јелен, лос, крава), цеваста тибија великих копитара - тарсус (камила, крава, коњ), кљове мамута, слона, моржа, рог нарвала. Вађење и продаја одређених врста костију је ограничена или забрањена, на пример, рогова нарвала, носорога, зуба кита.

Русија уреди

 
Руско резбарење костију

Како Европа није имала значајнија сопствена налазишта мамутових кљова, ни слонови тамо нису живели, развој уметности резбарења костију у потпуности је зависио од прилива страних материјала. 95% свих костију увезених у Европу чинила је афричка слоновача, 5% је фосилна мамутова кљова увезена из Русије. Уметнички центри Холмогори, Тоболск и Чукчи пажљиво чувају и развијају традицију древне уметности резбарених костију. Године 1960. створена је Тоболска фабрика уметничких производа насталих резбарењем костију. Фабрика поседује јединствену колекцију радова од кости мамута, зуба кита, моржевих кљова: ковчези, шах, прибор за писање. Рад костију резбара награђиван је златним медаљама на изложбама у Паризу и Бриселу.[6] Од друге половине XIX века долази до наглог пада у пословању резбарења костију, које није могло да конкурира брзо растућој фабричкој производњи, која је на тржиште избацила много лепих и много јефтинијих производа од костију.

За рад резбарења костију користе се многобројни и различити алати као што су: тестере, струг, длета, турпије, бушилице, заковице, резачи, брусни папир и др.[7]

Кина уреди

 
Резбарена кљова, Хонхот музеј, Кина

Водећи центри за резбарење слоноваче и других врста костију у Кини су у градовима Пекинг, Гуангџоу и Шангај а сваки град има свој препознатљив стил израде. Пекинг је чувен по људским фигурама од слоноваче почеђаним у круг и по другим деликатним бојеним предметима. У Гуангџоу праве изузетне шупље концентричне лопте, чамце и биљне куле од слоноваче. Шангај је чувен по јединствено деликатним фигурама од слоноваче које представљају рибе и друга водена створења. Уметност минијатурног резбарења слоноваче је концентрисана у Пекингу и Шангају, као и предивних предела од слоноваче и текстова на минијатурним комадима слоноваче величине зрна пиринча.[8]

У јулу 2021. године научници су пријавили откриће резбарења костију, једног од најстаријих уметничких дела на свету, које су направили неандерталци пре око 51.000 година. [9] [10]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „plaque / food-tray / culinary equipment / chopping-board”. British Museum. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2018. 
  2. ^ Sims, Margaret E.; Baker, Barry W.; Hoesch, Robert M. (2011). „Tusk or Bone? An Example of Ivory Substitute in the Wildlife Trade”. Ethnobiology Letters. 2: 40—45. JSTOR 26419931. doi:10.14237/ebl.2.2011.27  . 
  3. ^ Osborne 1970, стр. 145
  4. ^ Osborne 1970, стр. 145
  5. ^ "Casket", Art Institute of Chicago
  6. ^ „Rusko rezbarenje kostiju”. eurodomik.ru. Приступљено 7. 3. 2023. 
  7. ^ „Rezbarenje kostiju je savremeni život zanata”. mbdou42.ru. Приступљено 7. 3. 2023. 
  8. ^ „Kultura”. znanje.org. Приступљено 7. 3. 2023. 
  9. ^ Feehly, Conor (6. 7. 2021). „Beautiful Bone Carving From 51,000 Years Ago Is Changing Our View of Neanderthals”. ScienceAlert. Приступљено 6. 7. 2021. 
  10. ^ Leder, Dirk; et al. (5. 7. 2021). „A 51,000-year-old engraved bone reveals Neanderthals' capacity for symbolic behaviour”. Nature Ecology & Evolution. 594 (9): 1273—1282. PMID 34226702. doi:10.1038/s41559-021-01487-z. Приступљено 6. 7. 2021. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Резбарење_костију&oldid=26988821”