Отворите главни мени
Принцип рада релеја. У горњем дијелу слике, релеј је искључен. Контакти даље од електромагнета (жути цилиндар) су отворени. У доњем дијелу слике релеј је укључен, котва помјера средњи контакт који сад успоставља везу са десним. Десни пар контаката је дакле нормално отворен. Дијелови: 1) Електромагнет, 2) Котва, 3) Контакти.

Релеј (понекад реле) је направа која се користи за прекидање или успостављање струјног кола путем електромагнета који отвара и затвара струјне контакте. Оваква врста релеја се назива електромагнетски релеј.

Уз ову врсту, постоји и електронски релеј (енгл. solid state relay) код којега прекапчање струјног кола врше полупроводнички елементи. Код оваквог типа релеја, такође је обезбијеђено физичко раздвајање два дијела кола, дакле између њих нема електричних веза.

Електромагнетни релеји користе механички помјерај котве како би обезбиједили промјену стања у колу (улога прекидача), а код електронских релеја најчешће се користе фотоосјетљиви елементи, често ЛЕД као давач сигнала у примарном колу, а фототранзистор као примач сигнала у секундарном колу.

Садржај

ИсторијаУреди

Године 1809 Самуел Томас фон Семеринг је дизајнирао релеј као део његовог електрохемијског телеграфа.[1]

 
Контакти и опруга телеграфског релеја

Амерички научник Џозеф Хенри се често наводи као изумитељ релеја из 1835. Он је то учинио да би побољшао своју верзију електричног телеграфа, који је био развио 1831. године.[2][3][4][5] Према другим изворима енглески изумитељ Едвард Дејвизасигурно је изумио електрични релеј[6] за свој електрични телеграф око 1835. године.

Једноставни уређај, који се сада назива релеј, укључен је у оригинални телеграфски патент из 1840. године Самјуела Морзеа.[7] Описани механизам је функционисао као дигитално појачало, понављајући телеграфски сигнал, и тако омогућавајући сигналима да се шире колико је пожељно.[7] Реч релеј појављује се и у контексту електромагнетних операција из 1860. године.[8]

Принцип радаУреди

Електромагнет се обично састоји од многобројних намотаја изоловане бакарне жице на гвозденом језгру. Када струја тече кроз жицу (примарно струјно коло), око електромагнета се ствара магнетско поље које привлачи гвоздену котву. Котва носи на себи електричне контакте, који онда отварају или затварају секундарно струјно коло (струјни круг).

Када се прекине струја кроз електромагнет, он више не привлачи гвоздену котву, и она са враћа у полазни положај, обично уз помоћ опруге. Тиме електрични контакти прекидају или успостављају струјно коло.

Дијелови релејаУреди

 
Дијелови типичног релеја: котва (енгл. armature), опруга (spring), јарам или рам (yoke), контакти (contacts), електромагнет (coil).

Јарам или рам на себи држи електромагнет, који привлачи гвоздену котву.

Котва успоставља или прекида низ електричних контаката, а враћа се у полазни положај уз помоћ опруге, кад кроз електромагнет више не тече струја.

ВрстеУреди

Постоје обични (неутрални) и поларизовани електромагнетски релеји.

Код обичних, котва од гвожђа ће бити привучена независно од смјера струје, дакле раде и на наизмјеничну и на једносмјерну струју.

Поларизовани релеји користе стални (перманентни) магнет, па су осјетљиви само на један смјер струје.

Подјела по функцијиУреди

Могу бити:

  • опште употребе,
  • аутомобилски,
  • телефонски,
  • телеграфски,
  • фреквентни,
  • индукциони,
  • струјни,
  • струјно-напонски и други.

КонтактиУреди

Нормално отворени и нормално затворени контактиУреди

Већина релеја има више парова контаката.

Да би се разјаснила операција истих, узима се да је нормално стање када струја не тече кроз електромагнет (релеј је искључен).

Тако ако је наведено да је одређени пар контаката нормално отворен, то значи да су ти контакти отворени кад је релеј искључен (нема струје кроз електромагнет), а затворени кад је релеј укључен.

Обрнут случај вриједи за нормално затворене контакте.

Струја контакатаУреди

Прекопчавање једносмјерних струја је теже јер при сваком раздвајању контаката долази до искрења.

Код наизмјеничне струје, долази до минимума струје 100 или 120 пута у секунди па контакти имају дужи вијек трајања.

Контакти су метални, често пресвучени слојем платине или сребра ради боље проводности.

Радни напон и струјаУреди

Обично су дати подаци слични овима: 12 Vdc, 120 Vac, 3 A.

То значи да је радни напон електромагнета 12 V једносмјерног напона, а контакти су предвиђени за прекопчавање наизмјеничног напона 120 V, највеће струје не веће од 3 А.

Чести радни напони електромагнета (завојнице, примарног кола) релеја су 5, 12, 24 V.

Чести радни напони контаката су 12 и 24 V истосмјерног напона, и 120 и 220 V измјеничног напона.

РеференцеУреди

  1. ^ https://mysite.du.edu/~jcalvert/tel/morse/morse.htm#H1
  2. ^ Icons of Invention: The Makers of the Modern World from Gutenberg to Gates. ABC-CLIO. 2009. стр. 153. ISBN 9780313347436. 
  3. ^ „The electromechanical relay of Joseph Henry”. Georgi Dalakov. 
  4. ^ Scientific American Inventions and Discoveries: All the Milestones in Ingenuity--From the Discovery of Fire to the Invention of the Microwave Oven. John Wiley & Sons. 2005-01-28. стр. 311. ISBN 9780471660248. 
  5. ^ Thomas Coulson (1950). Joseph Henry: His Life and Work. Princeton: Princeton University Press. 
  6. ^ Gibberd, William (1966). „Edward Davy”. Australian Dictionary of Biography. Canberra: Australian National University. Приступљено 7. 6. 2012. 
  7. 7,0 7,1 US 1647, Morse, Samuel E.B., "Improvement in the Mode of Communicating Information by Signals by the Application of Electromagnetism", published June 20, 1840 
  8. ^ „Relay”. EtymOnline.com. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди