Википедија

Репродуктивна права

Репродуктивна права су законска права и слободе у вези са репродукцијом и репродуктивним здрављем која се разликују у различитим земљама широм света.[1][2][3] Светска здравствена организација дефинише репродуктивна права на следећи начин:[4]

Репродуктивна права почивају на признавању основног права свих парова и појединаца да слободно и одговорно одлучују о броју, размаку и времену своје деце и да имају информације и средства за то, као и право на постизање највишег стандарда сексуалности. и репродуктивно здравље. Они такође укључују право свих да доносе одлуке у вези са репродукцијом без дискриминације, принуде и насиља.

Репродуктивна права могу укључивати неке или све од следећег: право на абортус; контрола рађања; слобода од принудне стерилизације и контрацепције; право на приступ квалитетној репродуктивној здравственој заштити; и право на образовање и приступ ради слободног и информисаног репродуктивног избора. Репродуктивна права могу такође укључивати право на образовање о сексуално преносивим инфекцијама и другим аспектима сексуалности, право на здравље менструације и заштиту од пракси као што је сакаћење женских гениталија.[5][6]

Репродуктивна права су почела да се развијају као подскуп људских права на Међународној конференцији Уједињених нација о људским правима 1968. године.[7] Настала необавезујућа Прокламација Техерана била је први међународни документ који је признао једно од ових права када је наведено да: „Родитељи имају основно људско право да слободно и одговорно одређују број и размак своје деце.[7][8] Питања сексуалног, гинеколошког и менталног здравља жена нису била приоритет Уједињених нација све док их Декада жена (1975–1985) није довела у први план.[9] Државе су, међутим, споре у инкорпорирању ових права у међународно правно обавезујуће инструменте. Дакле, док су нека од ових права већ призната у тврдом праву, односно у правно обавезујућим међународним инструментима о људским правима, друга су поменута само у необавезујућим препорукама и стога имају у најбољем случају статус меког права у међународном праву, док друга група тек треба да буде прихваћена од стране међународне заједнице и стога остаје на нивоу заступања.[10]

Питања која се односе на репродуктивна права су нека од најжешће оспораваних питања права широм света, без обзира на социоекономски ниво становништва, религију или културу.[11]

Питање репродуктивних права се често представља као од виталног значаја у дискусијама и чланцима организација које се тичу становништва као што је Population Matters.[12]

Репродуктивна права су подскуп сексуалног и репродуктивног здравља и права.

Референце

уреди
  1. ^ Cook, Rebecca J.; Fathalla, Mahmoud F. (1996). „Advancing Reproductive Rights Beyond Cairo and Beijing”. International Family Planning Perspectives. 22 (3): 115—21. JSTOR 2950752. doi:10.2307/2950752. 
  2. ^ Parker, Willie J. (2020). „The moral imperative of reproductive rights, health, and justice”. Best Practice & Research Clinical Obstetrics & Gynaecology. 62: 3—10. doi:10.1016/j.bpobgyn.2019.07.006. 
  3. ^ Adami, Valentina (2012). „Women's Reproductive Rights: A literary perspective”. Pólemos. 6 (1): 101—123. doi:10.1515/pol-2012-0007. 
  4. ^ „Gender and reproductive rights”. WHO. Архивирано из оригинала 2009-07-26. г. Приступљено 2010-08-29. 
  5. ^ „Tackling the taboo of menstrual hygiene in the European Region”. WHO. 8. 11. 2018. Архивирано из оригинала 28. 7. 2019. г. 
  6. ^ Singh, Susheela (2018). „Inclusion of menstrual health in sexual and reproductive health and rights — Authors' reply” . The Lancet Child & Adolescent Health. 2 (8): e19. PMID 30119725. S2CID 52031096. doi:10.1016/S2352-4642(18)30219-0. 
  7. ^ а б Freedman, Lynn P.; Isaacs, Stephen L. (1993). „Human Rights and Reproductive Choice”. Studies in Family Planning. 24 (1): 18—30. JSTOR 2939211. PMID 8475521. doi:10.2307/2939211. 
  8. ^ „Proclamation of Teheran”. International Conference on Human Rights. 1968. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 8. 11. 2007. 
  9. ^ Dorkenoo, Efua. (1995). Cutting the rose : female genital mutilation : the practice and its prevention. Minority Rights Publications. ISBN 1873194609. OCLC 905780971. 
  10. ^ Center for Reproductive Rights, International Legal Program, Establishing International Reproductive Rights Norms: Theory for Change Архивирано 30 август 2015 на сајту Wayback Machine, US CONG. REC. 108th CONG. 1 Sess. E2534 E2547 (Rep. Smith) (8 December 2003):

    We have been leaders in bringing arguments for a woman's right to choose abortion within the rubric of international human rights. However, there is no binding hard norm that recognizes women's right to terminate a pregnancy. (...) While there are hard norms prohibiting sex discrimination that apply to girl adolescents, these are problematic since they must be applied to a substantive right (i.e., the right to health) and the substantive reproductive rights of adolescents are not `hard' (yet!). There are no hard norms on age discrimination that would protect adolescents' ability to exercise their rights to reproductive health, sexual education, or reproductive decisionmaking. In addition, there are no hard norms prohibiting discrimination based on marital status, which is often an issue with respect to unmarried adolescents' access to reproductive health services and information. The soft norms support the idea that the hard norms apply to adolescents under 18. They also fill in the substantive gaps in the hard norms with respect to reproductive health services and information as well as adolescents' reproductive autonomy. (...) There are no hard norms in international human rights law that directly address HIV/AIDS directly. At the same time, a number of human rights bodies have developed soft norms to secure rights that are rendered vulnerable by the HIV/AIDS epidemic. (...) Practices with implications for women's reproductive rights in relation to HIV/AIDS are still not fully covered under existing international law, although soft norms have addressed them to some extent. (...) There is a lack of explicit prohibition of mandatory testing of HIV-positive pregnant women under international law. (...) None of the global human rights treaties explicitly prohibit child marriage and no treaty prescribes an appropriate minimum age for marriage. The onus of specifying a minimum age at marriage rests with the states' parties to these treaties. (...) We have to rely extensively on soft norms that have evolved from the TMBs and that are contained in conference documents to assert that child marriage is a violation of fundamental human rights.
  11. ^ Knudsen, Lara (2006). Reproductive Rights in a Global Context . Vanderbilt University Press. стр. 1. ISBN 978-0-8265-1528-5. „reproductive rights.” 
  12. ^ „Population Matters search on "reproductive rights"”. Populationmatters.org/. Приступљено 19. 8. 2017. [мртва веза]

Додатна литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Репродуктивна_права&oldid=27841404”