Савад
Савад је назив који се у раном исламском периоду (7-12 веку) користио за јужни Ирак. Он у преводи значи "црна земља" или "обрадиво земљиште"[1] и односи се на изразит контраст између алувијалне равнице Месопотамије и Арабијске пустиње. За време владавине Омејада и Абасида то је био званични политички израз за покрајину која је обухватала већину савременог Ирака, осим Сиријске пустиње и Горње Месопотамије на северу.
Као општи термин на арапском и персијском језику, савад (سواد) се користио за означавање наводњаваних и обрађиваних површина у било ком округу. Непромењен, увек се односио на јужни Ирак, багдадски савад. Заменио га је ужи термин познат као Радан.
Референце уреди
- ^ Wehr, Hans (1979). A Dictionary of Modern Written Arabic. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 513. ISBN 978-3-447-02002-2.
Литература уреди
- Schaeder, H.H. (1997). "Sawād". In Bosworth, C. E.; van Donzel, E.; Heinrichs, W. P. & Lecomte, G. (eds.). The Encyclopaedia of Islam, New Edition, Volume IX: San–Sze. Leiden: E. J. Brill. p. 87. ISBN 90-04-10422-4.
- Michele Campopiano, “Land Tax Alā l-misāḥa and muqāsama: Legal Theory and Balance of Social Forces in Early Medieval Iraq (Sixth to Eighth Centuries)”, in Journal of the Economic and Social History of the Orient, 54/2, 2011, 239-269 [1]