Савићевац је задужбина доктора Алексе Савића, министра здравља у Влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на брду Хисар код Прокупља.[1]

Доктор Алекса Савић је десетак дана пре своје смрти, тестаментом (16. јануар 1928.) изразио жељу и оставио свој капитал од укупно 400.000 динара са каматом „за подизање једног лепог и модерног замка на општинском зељишту у Прокупљу, на месту Хисар и то на врху, како би се из тог замка могла погледом обухватити цела околина Прокупља.“ [2]

Овај замак је остављен као задужбина Прокупљу, у коме је доктор Савић „провео своје најбоље дане, радећи савесно и највећом преданошћу на културном, економском, политичком и хигијенском подизању ове вароши и целог топличког округа“.

По његовој жељи, замак је назван Савићевац и тај назив је морао бити постављен на најистакнутијем делу замка са натписом „Ову задужбину подиже и остави Др Алекса Савић, лекар и Министар народног здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, болнима за опорављење, а младима и здравима на уживање“.[2]

Тестаментом је одређено да се о подизању замка стара општина по упутствима г. Драгутина Маслаћа, архитекте и инспектора у Министарству грађевина, а градски кафеџија Риста Велић и лекар из Ниша Др. Тихомир Ракић да надгледају и дају потребна естетска упутства. Назначено је и до када радови треба да буду започети и у ком року завршени.[2]

Такође, затражено је да се за пењање на Хисар и одлазак до замка подигну степенице и добар пут.

Објекат је изграђен 1931. године.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ Марјановић, Петко Д. (2008). Топлица кроз векове. Пирот: Скупштина општине Прокупље, Народни музеј Топлице. стр. 218—219. ISBN 978-86-86585-96-7. 
  2. ^ а б в Шаулић, Новица (1936). Лекар у служби свога народа Др Алекса Савић Министар Народног здравља. Београд: Привредни преглед. стр. 124—126. 

Види још уреди

Споменици културе: Савићевац Прокупље

Лекар који је изменио Прокупље