Сан Леуцо (итал. San Leucio) област је у општини Казерта, у јужној италијанској регији Кампанија; најпознатија као подручје око старе фабрике свиле која је заједно са Дворацем у Казерти и Ванвителијем аквадуктом 1997. године уврштен на УНЕСКОсписак Светске баштине у Европи.[1] Налази се 3,5 км² северозападно од Казерте, на 145 м² надморске висине.

Палата у Казерти с парком, Ванвителијев аквадукт и комплекс Сан Леуцо
San leucio.jpg
Светска баштина Унеска
Место Италија
Координате41°06′04″ СГШ; 14°18′59″ ИГД / 41.100975° СГШ; 14.316407° ИГД / 41.100975; 14.316407
Укључује
  • Belvedere di San Leucio Edit this on Wikidata
КритеријумиКултурно добро: i, ii, iii, iv
Референца549
Упис1997 (Грешка у изразу: неочекивани оператор „>“ седница)
Угроженостне
Веб-сајтwww.sanleucionline.it
Сан Леуцо на мапи Италије
Сан Леуцо
Сан Леуцо
Сан Леуцо на карти Италије

ИсторијаУреди

 
Палата Белверде

1750. године, Карлос III Напуљски је по савету министра Бернарда Тануција одабрао ово место, изворно место краљевског ловачког дома породице Аквавива (сада обновљен, и познат као Palazzo del Belvedere), за необичан друштвени и технолошки експеримент. Наиме, желео је да примени различите моделе производње свиле на темељу техничких иновација и упозорити на потребе радника. Комплекс је изграђен на остацима цркве Светог Леуца, одакле је Ванвителијев водовод доводио воду за дворац у Казерти. Архитекта Франческо Колецини је обликовао индустријске зграде, где су бучне разбојне машине инсталиране уз краљевске апартмане, а дневна соба је постала капелица за раднике, што је прилично јединствено у Европи касног 18. века. Изграђено је ново насеље за раднике и велика заједница разбоја свиле је прерасла у индустријски град, који је 1789. године назван ”Колонијом Краљевских разбоја свиле“ (Real Colonia dei Setaioli).

 
Куће у Сан Леуцу

У својим раним данима, Сан Леуцо је било место ужитка и краљевско ловиште Карловог сина Фердинанда I, који није волео градску гужву и више је уживао у лову. У Сан Леуцу су коришћене најнапредније технологије у процесу добијања готовог производа, тада познате у Европи. Чланови колонија имали су повлашћени статус с модерним системом социјалног осигурања. Краљ је планирано да прошири колонију на прави нови град, Фердинандополис, али је пројекат заустављен француском инвазијом 1799. године. Сан Леуцо се и даље развијао за време француске управе од 18061815. године, а заоставштина краља Карлоса је у томе што у граду и данас делује више фабрика свиле које раде за најзахтевније светске произвођаче свиле.

Данас се у комплексу налази ”Живи музеј свиле“ који приказује све фазе производње свиле, а у дворишту дворца Белверде се чувају изворни разбоји за ткање. Од 1999. године у летњим месецима се у комплексу одржава ”Festival Leuciana“ који промовише дворац Белверде и његов парк.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди