Сашо Филиповски
Сашо Филиповски (Љубљана, 6. септембар 1974) је словеначки кошаркашки тренер.
| Сашо Филиповски | |||
|---|---|---|---|
 Филиповски у октобру 2007. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Сашо Филиповски | ||
| Датум рођења | 6. септембар 1974. | ||
| Место рођења | Љубљана, СФРЈ | ||
| Држављанство |
 Словенија | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | тренер | ||
| Тренерска каријера | |||
| Године | Клубови | ||
| 1996—2003 2003—2005 2005—2006 2006—2009 2009 2010 2011 2011—2013 2014—2016 2016—2018 2018—2019 2020—2021 |
Олимпија Љубљана (пом.) Олимпија Љубљана Олимпија Љубљана (пом.) Туров Згожелец Локомотива Ростов ЦСКА Москва (пом.) Виртус Рома Олимпија Љубљана Зјелона Гора Банвит Монако Партизан | ||
Биографија
уредиСашо Филиповски је рођен у Љубљани а пореклом је из Северне Македоније. Његов отац Филип Филиповски је био голман ФК Вардар,[1] а мајка му је била одбојкашица.[2] Сашо је тренирао кошарку у млађим селекцијама али је због повреде одустао од активног бављења кошарком. Похађао је Факултет за спорт у Љубљани.[2]
Тренерску каријеру почиње 1996. године као помоћник Змагу Сагадину у љубљанској Олимпији, и њих двојица заједно сарађују наредних шест сезона. Након преласка Сагадина у Црвену звезду 2002. године, Филиповски остаје у Олимпији али овога пута као помоћник новог тренера Томе Махорича.[2] После једне сезоне Махорич добија отказ, након чега је тада 29–годишњи Филиповски постављен за главног тренера Олимпије.[3] За две сезоне на клупи Олимпије, освојио је две титуле првака Словеније, један Куп као и два Суперкупа. Поред тога је одвео Олимпију у ТОП 16 фазу Евролиге у сезони 2003/04. Након две сезоне на функцији главног тренера, Филиповски је напустио Олимпију. Ипак, крајем новембра 2005. се вратио у клуб, али овога пута опет као помоћник Змагу Сагадину.[4]
Током лета 2006. године преузима пољски Туров Згожелец. Са овим клубом је два пута био вицешампион Пољске (2007, 2008) а поред тога их је одвео и на фајнал-ејт УЛЕБ купа у сезони 2007/08. Такође је два пута добио награду за најбољег тренера у Пољској.[5][6] Водио је Туров до марта 2009. када је преузео Локомотиву Ростов.[7] Завршио је сезону 2008/09. у Локомотиви, почео је и наредну 2009/10, (када се клуб преселио у Краснодар и понео име Локомотива Кубањ) али је поднео оставку у децембру 2009, превасходно због слабих резултата у ФИБА Еврочеленџу.[8]
Током лета 2010. године почиње да ради као помоћник Душку Вујошевићу у московском ЦСКА.[9] Крајем новембра исте године, Вујошевић је добио отказ а са њим је клуб напустио и Филиповски.[10] У јануару 2011, Филиповски поново постаје главни тренер и преузима италијанску Виртус Рому (тада под спонзорским именом Лотоматика), са којом потписује уговор до краја сезоне 2011/12.[11] Водио је Рому у ТОП 16 фази Евролиге 2010/11, и остварио је учинак од две победе и четири пораза. Иако је имао уговор и за наредну сезону, Филиповски је 17. јуна 2011. споразумно раскинуо сарадњу са Ромом како би се вратио у љубљанску Олимпију.[12]
Дана 18. јуна 2011. је по други пут у каријери постављен за тренера Олимпије, потписавши трогодишњи уговор са клубом.[13] Током свог другог боравка у Олимпији, Филиповски је списку освојених трофеја додао још два словеначка Купа. Ипак, клуб је бележио слабе резултате у Евролиги а поред тога није освојена ни титула првака Словеније. Крајем априла 2013. године, Филиповски је добио отказ.[14]
У новембру 2014. је преузео пољску Зјелона Гору.[15] За две сезоне у екипи Зјелоне Горе је освојио две титуле првака Пољске, уз још по један национални Куп и Суперкуп. У јулу 2016. преузима турски Банвит.[16] Филиповски је у фебруару 2017. водио Банвит до освајања Купа Турске, што је иначе први трофеј у клупској историји.[17] Банвит је до трофеја Купа стигао након што је прво у четврфиналу елиминисао Бешикташ, а затим су савладана два Евролигаша, Галатасарај у полуфиналу а потом и Анадолу Ефес у финалној утакмици.[18] Поред овога, Филиповски је водио Банвит до финала ФИБА Лиге шампиона у сезони 2016/17, али је тамо поражен од шпанског Тенерифеа.[19] Након две сезоне на клупи Банвита, Филиповски је јуна 2018. преузео екипу Монака.[20] Ипак, није успео да проведе целу сезону на клупи Монака, јер је већ у фебруару 2019. смењен а на његово место је доведен Саша Обрадовић. Филиповски је одвео Монако до ТОП 16 фазе Еврокупа, али је у одлучујућем сусрету за пласман у четвртфинале изгубио од Лијетувос ритаса. У првенству Француске је био на средини табеле са скором 11-9.[21][22]
Дана 5. новембра 2020. године је постављен за тренера Партизана.[23]
Тренерски успеси
уреди
Клупски
уреди- Олимпија Љубљана:
- Првенство Словеније (2): 2003/04, 2004/05.
- Куп Словеније (3): 2005, 2012, 2013.
- Суперкуп Словеније (2): 2003, 2004.
- Зјелона Гора:
- Првенство Пољске (2): 2014/15, 2015/16.
- Куп Пољске (1): 2015.
- Суперкуп Пољске (1): 2015.
- Банвит:
- Куп Турске (1): 2017.
Појединачни
уреди- Најбољи тренер Првенства Пољске (3): 2006/07, 2007/08, 2015/16.
Референце
уреди- ^ „Филип Филиповски открио синову „тајну везу” са Партизаном: Сашо заволео спорт уз Бобека”. zurnal.rs. 11. 11. 2020. Приступљено 18. 11. 2020.
- ^ а б в „Filipovski:Nema veze što sam najmladji”. b92.net. 15. 10. 2004. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Novi trener Union Olimpije - Sašo Filipovski”. b92.net. 3. 7. 2003. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Filipovski i Sagadin se vratili u Olimpiju”. sportnet.rtl.hr. 30. 11. 2005. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2006/07”. plk.pl (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 23. 06. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2015.
- ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2007/08”. plk.pl (на језику: пољски). Архивирано из оригинала 22. 09. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2015.
- ^ „Сашо Филиповски - главный тренер БК "Локомотив-Ростов"”. sport.ru (на језику: руски). 6. 3. 2009. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Филиповски покинул пост главного тренера «Локомотива-Кубани»”. sports.ru (на језику: руски). 18. 12. 2009. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Saso Filipovski is on CSKA coaching staff”. cskabasket.com (на језику: енглески). 28. 6. 2010. Приступљено 6. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ „CSKA otpustio Vujoševića!”. vesti-online.com. 25. 11. 2011. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Lottomatica hires Filipovski as head coach”. euroleague.net (на језику: енглески). 12. 1. 2011. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Roma e Filipovski risolvono il contratto”. basketinside.com (на језику: италијански). 17. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Union Olimpija brings back Filipovski”. euroleague.net (на језику: енглески). 18. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Saso Filipovski fired by Union Olimpija”. latestbasketballnews.com (на језику: енглески). 18. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Saso Filipovski to coach Stelmet ZG”. latestbasketballnews.com (на језику: енглески). 12. 11. 2014. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Filipovski takes the reins of ambitious Banvit”. championsleague.basketball (на језику: енглески). 28. 7. 2016. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Sašo Filipovski, trener Banvita, za Blicsport: Do prvog trofeja u istoriji kluba vodila nas je Duletova filozofija”. sport.blic.rs. 28. 2. 2017. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Senzacija u Turskoj: Ni Fener, ni Efes, ni Galata!”. mondo.rs. 19. 2. 2017. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Slovenski trojček za las prekratek, da bi osvojil ligo prvakov”. siol.net (на језику: словеначки). 30. 4. 2017. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „AS Monaco makes Filipovski new coach”. Eurocupbasketball.com (на језику: енглески). 28. 6. 2018. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Monaco to reportedly replace Filipovski with Obradovic”. Eurohoops.net (на језику: енглески). 15. 2. 2019. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Saša menja Sašu u Monaku (FOTO)”. Eurohoops.net. 25. 2. 2019. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Sašo Filipovski je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. 5. 11. 2020. Приступљено 6. 11. 2020.
Спољашње везе
уреди
- Профил на сајту Евролиге (језик: енглески)