Сашо Филиповски

Сашо Филиповски (Љубљана, 6. септембар 1974) је словеначки кошаркашки тренер.

Сашо Филиповски

Филиповски у октобру 2007. године
Филиповски у октобру 2007. године

Личне информације
Пуно име Сашо Филиповски
Датум рођења (1974-09-06)6. септембар 1974.(47 год.)
Место рођења Љубљана, СФРЈ
Држављанство  Словенија
Позиција тренер
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1996—2003
2003—2005
2005—2006
2006—2009
2009
2010
2011
2011—2013
2014—2016
2016—2018
2018—2019
2020—2021
Олимпија Љубљана (пом.)
Олимпија Љубљана
Олимпија Љубљана (пом.)
Туров Згожелец
Локомотива Ростов
ЦСКА Москва (пом.)
Виртус Рома
Олимпија Љубљана
Зјелона Гора
Банвит
Монако
Партизан

БиографијаУреди

Сашо Филиповски је рођен у Љубљани а пореклом је из Северне Македоније. Његов отац Филип Филиповски је био голман ФК Вардар,[1] а мајка му је била одбојкашица.[2] Сашо је тренирао кошарку у млађим селекцијама али је због повреде одустао од активног бављења кошарком. Похађао је Факултет за спорт у Љубљани.[2]

Тренерску каријеру почиње 1996. године као помоћник Змагу Сагадину у љубљанској Олимпији, и њих двојица заједно сарађују наредних шест сезона. Након преласка Сагадина у Црвену звезду 2002. године, Филиповски остаје у Олимпији али овога пута као помоћник новог тренера Томе Махорича.[2] После једне сезоне Махорич добија отказ, након чега је тада 29–годишњи Филиповски постављен за главног тренера Олимпије.[3] За две сезоне на клупи Олимпије, освојио је две титуле првака Словеније, један Куп као и два Суперкупа. Поред тога је одвео Олимпију у ТОП 16 фазу Евролиге у сезони 2003/04. Након две сезоне на функцији главног тренера, Филиповски је напустио Олимпију. Ипак, крајем новембра 2005. се вратио у клуб, али овога пута опет као помоћник Змагу Сагадину.[4]

Током лета 2006. године преузима пољски Туров Згожелец. Са овим клубом је два пута био вицешампион Пољске (2007, 2008) а поред тога их је одвео и на фајнал-ејт УЛЕБ купа у сезони 2007/08. Такође је два пута добио награду за најбољег тренера у Пољској.[5][6] Водио је Туров до марта 2009. када је преузео Локомотиву Ростов.[7] Завршио је сезону 2008/09. у Локомотиви, почео је и наредну 2009/10, (када се клуб преселио у Краснодар и понео име Локомотива Кубањ) али је поднео оставку у децембру 2009, превасходно због слабих резултата у ФИБА Еврочеленџу.[8]

Током лета 2010. године почиње да ради као помоћник Душку Вујошевићу у московском ЦСКА.[9] Крајем новембра исте године, Вујошевић је добио отказ а са њим је клуб напустио и Филиповски.[10] У јануару 2011, Филиповски поново постаје главни тренер и преузима италијанску Виртус Рому (тада под спонзорским именом Лотоматика), са којом потписује уговор до краја сезоне 2011/12.[11] Водио је Рому у ТОП 16 фази Евролиге 2010/11, и остварио је учинак од две победе и четири пораза. Иако је имао уговор и за наредну сезону, Филиповски је 17. јуна 2011. споразумно раскинуо сарадњу са Ромом како би се вратио у љубљанску Олимпију.[12]

Дана 18. јуна 2011. је по други пут у каријери постављен за тренера Олимпије, потписавши трогодишњи уговор са клубом.[13] Током свог другог боравка у Олимпији, Филиповски је списку освојених трофеја додао још два словеначка Купа. Ипак, клуб је бележио слабе резултате у Евролиги а поред тога није освојена ни титула првака Словеније. Крајем априла 2013. године, Филиповски је добио отказ.[14]

У новембру 2014. је преузео пољску Зјелона Гору.[15] За две сезоне у екипи Зјелоне Горе је освојио две титуле првака Пољске, уз још по један национални Куп и Суперкуп. У јулу 2016. преузима турски Банвит.[16] Филиповски је у фебруару 2017. водио Банвит до освајања Купа Турске, што је иначе први трофеј у клупској историји.[17] Банвит је до трофеја Купа стигао након што је прво у четврфиналу елиминисао Бешикташ, а затим су савладана два Евролигаша, Галатасарај у полуфиналу а потом и Анадолу Ефес у финалној утакмици.[18] Поред овога, Филиповски је водио Банвит до финала ФИБА Лиге шампиона у сезони 2016/17, али је тамо поражен од шпанског Тенерифеа.[19] Након две сезоне на клупи Банвита, Филиповски је јуна 2018. преузео екипу Монака.[20] Ипак, није успео да проведе целу сезону на клупи Монака, јер је већ у фебруару 2019. смењен а на његово место је доведен Саша Обрадовић. Филиповски је одвео Монако до ТОП 16 фазе Еврокупа, али је у одлучујућем сусрету за пласман у четврфинале изгубио од Лијетувос ритаса. У првенству Француске је био на средини табеле са скором 11-9.[21][22]

Дана 5. новембра 2020. године је постављен за тренера Партизана.[23]

Тренерски успесиУреди

 
Филиповски 2017. године као тренер Банвита

КлупскиУреди

ПојединачниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Филип Филиповски открио синову „тајну везу” са Партизаном: Сашо заволео спорт уз Бобека”. zurnal.rs. 11. 11. 2020. Приступљено 18. 11. 2020. 
  2. ^ а б в „Filipovski:Nema veze što sam najmladji”. b92.net. 15. 10. 2004. Приступљено 6. 11. 2020. 
  3. ^ „Novi trener Union Olimpije - Sašo Filipovski”. b92.net. 3. 7. 2003. Приступљено 6. 11. 2020. 
  4. ^ „Filipovski i Sagadin se vratili u Olimpiju”. sportnet.rtl.hr. 30. 11. 2005. Приступљено 6. 11. 2020. 
  5. ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2006/07”. plk.pl (на језику: пољски). Приступљено 25. 5. 2015. 
  6. ^ „Oficjalne nagrody Dominet Bank Ekstraligi za sezon 2007/08”. plk.pl (на језику: пољски). Приступљено 25. 5. 2015. 
  7. ^ „Сашо Филиповски - главный тренер БК "Локомотив-Ростов". sport.ru (на језику: руски). 6. 3. 2009. Приступљено 6. 11. 2020. 
  8. ^ „Филиповски покинул пост главного тренера «Локомотива-Кубани»”. sports.ru (на језику: руски). 18. 12. 2009. Приступљено 6. 11. 2020. 
  9. ^ „Saso Filipovski is on CSKA coaching staff”. cskabasket.com (на језику: енглески). 28. 6. 2010. Приступљено 6. 11. 2020. [мртва веза]
  10. ^ „CSKA otpustio Vujoševića!”. vesti-online.com. 25. 11. 2011. Приступљено 6. 11. 2020. 
  11. ^ „Lottomatica hires Filipovski as head coach”. euroleague.net (на језику: енглески). 12. 1. 2011. Приступљено 6. 11. 2020. 
  12. ^ „Roma e Filipovski risolvono il contratto”. basketinside.com (на језику: италијански). 17. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020. 
  13. ^ „Union Olimpija brings back Filipovski”. euroleague.net (на језику: енглески). 18. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020. 
  14. ^ „Saso Filipovski fired by Union Olimpija”. latestbasketballnews.com (на језику: енглески). 18. 6. 2011. Приступљено 6. 11. 2020. 
  15. ^ „Saso Filipovski to coach Stelmet ZG”. latestbasketballnews.com (на језику: енглески). 12. 11. 2014. Приступљено 6. 11. 2020. 
  16. ^ „Filipovski takes the reins of ambitious Banvit”. championsleague.basketball (на језику: енглески). 28. 7. 2016. Приступљено 6. 11. 2020. 
  17. ^ „Sašo Filipovski, trener Banvita, za Blicsport: Do prvog trofeja u istoriji kluba vodila nas je Duletova filozofija”. sport.blic.rs. 28. 2. 2017. Приступљено 6. 11. 2020. 
  18. ^ „Senzacija u Turskoj: Ni Fener, ni Efes, ni Galata!”. mondo.rs. 19. 2. 2017. Приступљено 6. 11. 2020. 
  19. ^ „Slovenski trojček za las prekratek, da bi osvojil ligo prvakov”. siol.net (на језику: словеначки). 30. 4. 2017. Приступљено 6. 11. 2020. 
  20. ^ „AS Monaco makes Filipovski new coach”. Eurocupbasketball.com (на језику: енглески). 28. 6. 2018. Приступљено 6. 11. 2020. 
  21. ^ „Monaco to reportedly replace Filipovski with Obradovic”. Eurohoops.net (на језику: енглески). 15. 2. 2019. Приступљено 6. 11. 2020. 
  22. ^ „Saša menja Sašu u Monaku (FOTO)”. Eurohoops.net. 25. 2. 2019. Приступљено 6. 11. 2020. 
  23. ^ „Sašo Filipovski je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. 5. 11. 2020. Приступљено 6. 11. 2020. 

Спољашње везеУреди


Претходник:
Владо Шћепановић
тренери Партизана
Наследник:
Александар Матовић