Сејед Хасан Хосеини

Сејед Хасан Хосеини (персијски: سید حسن حسینی) је савремени ирански песник, преводилац, писац и научни радник.[1] Рођен је 1956/57. године у старом делу Техерана који се зове Салсабил.

Сејед Хасан Хосеини (سید حسن حسینی)
Датум рођења1956. године
Место рођењаТехеран, Иран
Датум смрти28. март 2004.(2004-03-28) (47/48 год.)
Место смртиТехеран, Иран
ДржављанствоИраснко
НационалностИраснка
РелигијаИслам
Занимањепесник, преводилац, писац и научни радник
Језик стварањаперсијски

БиографијаУреди

Након завршетка средње школе похађао је студије нутриционизма на Универзитету у Машхаду. Магистарске и докторске студије је завршио из области персијске књижевности. Добро је познавао арапски језик, а користио се још и турским и енглеским. Од 1973/74. године почео је да пише текстове и песме за предреволуционарну штампу, нарочито за часопис Фирдуси. Заједно са Мохамедрезом Хакимијем, Рохсефатом Техранијем и ајатолахом Имамијем Кашанијем 1958/59. године је покренуо Одсек за исламску мисао и уметност, на којем је био управник Одељења за књижевност и поезију заједно са Кејсаром Аминпуром.

Био је на војној обуци када је септембра 1980. године почео рат са Ираком. По завршетку обуке, с обзирим да је био у ешалону здравства, преузео је место уредника Војног радија. На Војном радију је остао неколико година након ослобођења Хорамшахра, али како се рат одужио вратио се у Одсек за уметност. Због несугласица са тадашњим директором Одсека 1987. године подноси оставку заједно са групом пријатеља међу којима је био и Кејисар Аминпур. Након тога се запослио као предавач на Универзитету ал-Захра и на Исламском универзитету Азад. Доктор Сејид Хасан Хосеини је од 1999/2000. године до краја свог живота радио у уредништву Радио Техерана.

Године 2010/11. снимио је аудио запис рецитовања комплетне збирке газела Бидела Дехлавија која садржи близу три хиљаде газела. Био је ангажован у разним областима укључујући поезију, истраживачки рад, превођење и писање. Последње године живота је провео бавећи де стилистиком Курана и лингвистиком Хафизове поезије. Преминуо је након срчаног удара 28. марта 2004. године. Недавно је један трг у Техерану назван по њему.

ДелаУреди

  • У исти глас са Исмаиловим грлом – (једна од збирки поезије објављена 1984/85. године)[2]
  • Опиљци – (збирка размишљања о друштву и књижевности, објављена 1986/87. године)
  • Бидел, Сепехри и индијски стил – (истраживање из области стилистике, 1988/89. године)
  • Врабац и Џибраил – (поезија, 1991/92. године)
  • Песница грубог изгледа – (семантичко и стилска компарација књижевности и кинематографије, 1992/93. године)
  • Избор песама о рату и светој одбрани – (избор, коментар и критика, 2008/09. године)
  • Генеричан противотров – (хумористичка поезија, 2006/07. године)
  • Камен амајлија – (проза за Ашуру, 2006/07. године)
  • У грандиозности тишине – (поезија, 2009/10. године)
  • Из реса мараме моје мајке – (поезија)
  • Путопис вихора – (поезија)
  • Једина осунчана страна – (поезија, 2010/11. године)
  • Памћења архива – (збирка необјављене поезија Сејида Хасана Хосеинија коју су постхумно приредили Саед Бакери и Сохеил Махмуди, 2012/13. године)[3]
  • Секвенца речи – (чланци, приче и сећања, 2013/14. године)

ПреводиУреди

  • Хамам душе – (превод избора из дела Џубрана Халила Џубрана, 1985/86. године)
  • Поглед у себе – (интервјуи са савременим арапским песницима и писцима, приредио са Мусом Бидџом)
  • Поезија и огледало - (теорија поезије и школе поезије, превод књиге Уметност поезије Ихсана Абаса, 2009/08. године)[4]

РеференцеУреди