Силвана Станковић
Силвана Станковић (Београд, 28. децембар 1972) српска је новинарка, менаџерка и списатељица.[1]
Силвана Станковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. децембар 1972. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Занимање |
|
| Активни период | 1991—данас |
Биографија
уредиСилвана Станковић је рођена 28. децембра 1972. године у Београду, где је завршила средњу школу и факултет.
Од октобра 1991. до јануара 2008. године је радила као новинар репортер за новине Вечерње новости, где је писала ексклузивне репортаже из разних области, претежно се бавећи социолошком сфером, криминалом, наркоманијом и слично. Од јануара 2008. године ради као менаџер за односе с јавношћу предузећа Инвеј. Прву књигу песама Молба за живот објавила јој је Народна библиотека „Вук Караџић”, у Београду. Књигу песама Мислим да волим, Станковићева је објавила у издању Даме принт.
Уследила су дела Кад чаршави проговоре, ауторска публикација о српским агенцијама за пословну пратњу, после фељтона објављеног у новинама Вечерње новости, као и еротске приче Француско пециво, које је издала кућа Триптих. Крими роман Убица је познавао Марију, објавила је Радионица душе.
Силвана Станковић се окушала и као издавач, па је из њене издавачке куће Кабинет изашло дело Душа на споредном колосеку и Робијашка посла. Добила је добре критике за књигу Живот у шпилу, која је промовисана у казину „Колосеум”, на Бановом брду, у којој се бави коцком као пороком, стилом живота, начином губљења личности. Дело Кувар за очајне домаћице је наменила искључиво женама. Године 2012. издаје књигу Срце у анестезији.[2]
Референце
уреди- ^ „SILVANA STANKOVIĆ: KUVAR ZA OČAJNE DOMAĆICE”. vesti.rs (на језику: српски). 1. 2. 2011. Приступљено 5. 8. 2020.
- ^ „Silvana Stanković izdaje knjigu „Srce u anesteziji“”. novosti.rs (на језику: српски). 29. 2. 2012. Приступљено 5. 8. 2020.