Симплегма
Код Плинија Старијег,[1] појам симплегма (од грчког σύμπλεγμα, »сплет«, »преплитање«) је употребљен приликом коментарисања Кефисодотовог сплета фигура ухваћених у руке из Пергама, за које је исти рекао да остављају утисак прстију који су се приљубили пре уз тело него уз мрамор.[2]
Код Марцијала је симплегма употребљена у следећем контексту:
Facundos mihi de libidionosis |
О’ Сабинче, о разузданима си ми одвећ |
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ Plin. N. H. xxxvi. 24: Praxitelis filius Cephisodotus et artis heres fuit. cuius laudatum est Pergami symplegma nobile digitis corpori verius quam marmori inpressis, у преводу: Кефисодот, син Праксителов и наследник умећа (истог). Нарочито је хваљена његова симплегма из Пергама, која је пре остављала утисак прстију уз тело, него на мрамор.
- ^ Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, 5. izd., Beograd 1991, pp. 255.