Снежана Јаковљевић
Снежана Јаковљевић, новинарка из Крушевца је списатељица, феминисткиња и антиратна активисткиња, председница Удружења жена "Пешчаник"[1]. Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду 1984. године а масер је завршила на London Metropolitan University.[2]
Протест у Крушевцу маја 1999. године уреди
Године 1999. НАТО снаге су бомбардовале Србију и буктео је рат на Косову. У Расинском округу су спровођене мобилизације и по незваничним информацијама између шест и десет хиљада људи из крушевачког краја је послато на Косово[3]. Вести о стању војске на Косову су долазиле углавном од страних медија који су преносили приче и слике са ратишта. Војници су слали узнемирујућа писма својим породицама. Многи су дезертирали у пуној ратној опреми, њих између 1000 и 1500.
16. маја 1999. године, испред Команде Војног одсека у Крушевцу, спонтано се окупило педесетак људи захтевајући од надлежних да апелују да се рат заврши[4]. Снежана Јаковљевић се придружила протесту иако нико њен није био мобилисан. Већину присутних на протесту су чиниле жене које је примио генерал Павковић. У наредним данима се окупљало све више људи око којих се стварао кордон полиције. Полиција је приводила протестанте на информативне разговоре.[4] Окупљени су захтевали и одговор на питање дезертерсва. Генерал Павковић им је рекао да ће дезертери бити демобилисани и да неће бити хапшени, што је и испуњено. Ипак, стигли су им нови позиви за мобилизацију.[3]
Протести у Крушевцу су били усмерени и кад ратој политици владајућег режима Слободана Милошевића са слоганима "Вратите нам децу", "Бандо црвена", Доле режим", "Пошаљите своју децу, а не нашу".[5]
Након десетак дана протест се завршио. Са територије крушевачке општине током рата на Косову и НАТО бомбардовања погинуло је 56 припадника Војске Југославије и МУП-а.
2000. године, годину дана након завршетка протеста у Крушевцу, Снежана Јаковљевић не написала репортажу "Како је Крушевац од црвеног постао издајнички град"[6] у којој описује атмосферу међу грађанима и догађаје који су пратили протест.
Сећање на овај протест је потиснуто из политичког дискурса.[6] Удружење жена "Пешчаник" и Мрежа жена у црном су подносила захтеве градским властима иницијативу да се 25 мај прогласи за Дан сећања на побуну против присилне мобилизације у Крушевцу и Расинком округу. [3]Ова иницијатива је допуњена захтевом да се Трг косовских јунака преименује у Трг храбрих мајки Расинког округа. Званичан одговор никада није стигао.
Удружење жена "Пешчаник" уреди
Почетком 2000 годиине основана је женска невладина организација "Пешчаник" [1]чија је председница Снежана Јаковљевић. Кроз пројекте, удружење ради на оснаживању жена, заштити жена и деце од насиља, заговарању родне равноправности, органзовању и повезивање жена у Расинском округу као и на помирењу у региону.
Удружење "Пешчаник" је основало у Расинском огругу први СОС телефон и Правно саветовалиште за злостављане жене и децу.[1]
Удружење такође ставља фокус и на оснаживању младих жена кроз радионице у средњим школама о родној равноправности и насиљу у партнерским везама.
Удружење "Пешчаник" је до мреже Жене у црном и Мреже жена против насиља према женама. Више од две деценије сарађују са Фондацијом за мир и родну равноправност Kvinna till Kvinna.[7]
Објављени романи уреди
- Ева од кавеза (Просвета, 1995)
- Ипал (Просвета, 1997)
- Ен, ден, дину (Филип Вишњић, 2000)
- Најбоља од 10 у бару, збирка кратких прича, (Стубови културе, 2001.)
Референце уреди
- ^ а б в „Udruženje žena Peščanik | Ženska nevladina organizacija”. udruzenjepescanik.org. Приступљено 2022-12-19.
- ^ „London Metropolitan University - London Metropolitan University”. www.londonmet.ac.uk. Приступљено 2022-12-19.
- ^ а б в „CPI”. www.cpi.rs. Приступљено 2022-12-20.
- ^ а б „Kako je Kruševac tokom bombardovanja od "crvenog" postao izdajnički: Mediji nisu izveštavali o protestu majki - "Vratite nam decu"”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2019-04-14. Приступљено 2022-12-20.
- ^ „Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja”. www.republika.co.rs. Приступљено 2022-12-20.
- ^ а б „"Republika"”. www.yurope.com. Приступљено 2022-12-20.
- ^ „Kvinna till Kvinna | För kvinnors rättigheter sen 1993”. Kvinna till Kvinna (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-20.