Софија Николајевић

Софија Николајевић (Дубровник, 1836 — Дубровник, 30. мај 1850) била је српска песникиња која је стварала своје песме у првој половини 19. века.[1]

Софија Николајевић
Лични подаци
Датум рођења1836.
Место рођењаДубровник, Аустријско царство
Датум смрти30. мај 1850.(1850-05-30) (13/14 год.)
Место смртиДубровник, Аустријско царство

Живот и каријера уреди

Рођена је у Дубровнику 1836. године, од оца Ђорђа свештеника и књижевника. Основну школу и Девојачку школу завршила је у Дубровнику.

Софијин старији брат Чедомиљ након школовања (захваљујући Вуку Караџићу), добио је место у Бечу. Међутим, због болести вратио се у Дубровник 1849. године, па је о његовом здрављу морала да брине, тада трнаестогодишња софија, све до његове смрти 2. фебруара 1850. године. Четири месеца након братовљеве смрти (30. маја 1850) изненада је преминула и Софија, у четрнаестој години живота. Није познато да ли је умрла од последица неке епидемије, које су у Дубровнику као трговачкој луци повремено владале, или од туге за братом.

Дело уреди

Софија Николајевић ће остати запамћена по песми „Надгробни венац“, написаној на српском језику, коју је посветила свом рано преминулом брату Чедомиљу. Поред њених песма у песмарици су објављени и стихови, Чедомиљевих пријатеља.[2]

Библиографија уреди

  • Чедомилю Николаєвићу надгробный вѣнацъ / одъ нѣгове сестре Софіе Николаєвића... у Дубровнику 1850. - У Задру : У Србской Кньигопечатньи Браће Баттара, [1850]. - 16 стр. : илустр. ; 22 cm. КНБС 1729; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 2921.

Извори уреди

  1. ^ Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића, сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969); Седма свеска: слово Н
  2. ^ Јоаникије Памучина, Епитафон Софији Николајевића, умревшој у Дубровнику 30. маја 1850. Љубитељ просвећенија или Србско-далматински магазин, 1850; 93

Спољашње везе уреди