Софија Спиц
Софија Спиц (енг. Sophie Spitz, Нешвил, Тенеси, 4. фебруар 1910 – Њујорк, 11. август 1956) била је америчка докторица и патолог која је објавио прву серију случајева „јувенилног меланома“ (посебног облика бенигних меланоцитних невуса), кожних лезија које су постале познате по њој као Сиц невуси.[2][1] Због свог доприноса патологији, а посебно због своје далековидности у заговарању употребе Папаниколау теста када је његова примена била у развоју, призната је као истакнути патолог свог времена.[3]
| Софија Спиц | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. фебруар 1910. |
| Место рођења | Нешвил, Тенеси, САД |
| Датум смрти | 11. август 1956. (46 год.) |
| Место смрти | Њујорк, САД |
| Научни рад | |
| Поље | патологија |
| Институција | Memorial Sloan Kettering Cancer Center |
| Познат по | епониму Спиц невус[1] |
Живот и каријера уреди
Рођена је у Нешвилу у Тенесију.[4] У младости је имала страст за музиком и посебно је волела виолину.[5]
Њен ујак, Херман Спиц, који је по струци био патолог инспирисао је Софију да настави каријеру у медицини. Дипломирала је медицину на Универзитету Вандербилт 1932. године а специјализацију је обавила у њујоршкој амбуланти за жене и децу, у историјском периоду када је у САД било само 6% жена лекара, и постала познато име у области медицине.[6]
Удала се 1942. године за Артура Алена, такође патолога. Непосредно након удаје почела је са радом у Институту за војну патологију у коме је остала до краја Другог светског рата (1945). Радећи у овом институту показала је интересовање за тропске болести и постала један од коаутор књиге Патологија тропских болести (Атласа који је уредила са Џејмсом Ерлом Ешом).[7]
Након Другог светског рата, вратила се на посао у њујоршку амбуланту, на дужнсот директора одељења патологије , и паралелно радила у центру за рак (Memorial Sloan Kettering Cancer Center), у коме је након истраживања описала дванаест случајева онога што је тада било познато као јувенилни меланом. Она је у овом меланому препознала доброћудно (бенигно) понашање упркос његоовој микроскопској сличности са меланомом.[8] Ову клинички важну информација објавила је у Америчком журналу за патологију 1948. године. Њој у част ова лезија данас оба болест носи њено име - Спиц невус.[9]
Преминула је у 46. години живота од рака дебелог црева, пре него што је популаризовала своја медицинска открића.[10] У моменту смрти била на позицији директора патологије у болници у Њујорку.
Извори уреди
- ^ а б „Sophie Spitz”.
- ^ Crotty, K. Spitz Naevus: Histological Features and Distinction from Malignant Melanoma. Australasian Journal of Dermatology. 38 (suppl): S49-S53. 1997.
- ^ P. E. Shapiro: Who was Sophie Spitz? The American Journal of Dermatopathology, New York, 1992, 14: 442-446.
- ^ Shapiro, PE. Who Was Sophie Spitz? Am J Dermatopath. 1992;14(5):442-446.
- ^ Gianluca, N. (2014). "The Men or Women Behind Nevi: Sophie Spitz". JAMA Dermatol. 150 (1): 24.
- ^ Ash J.E. In memoriam: Sophie Spitz; an appreciation; 1910-1956. Am J Clin Pathol. 1958;30(6):553–554.
- ^ Ash, JE, Spitz, S (1945) Pathology of Tropical Diseases: An Atlas. Philadelphia: Saunders.
- ^ Allen A.C. Introduction to “Melanomas of Childhood” by Spitz. CA Cancer J Clin. 1991;41(1):37–39.
- ^ Spitz S. Melanomas of Childhood. Am. J. Pathol. 1948;24:591-609.
- ^ „Dr. Sophie Spitz, Pathologist, Dies of 46; Department Head at New York Infirmary”. The New York Times (на језику: енглески). 1956-08-11. ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-01-16.