Социјална флуентност

Социјална флуентност је концепт демонстрирања умешности у друштвеним ситуацијама и/или међуљудским односима. Социјална течност се често говори у академским областима социјалне интеракције, психолошке антропологије и друштвеног развоја. Различите школе филозофије, пре свега етика врлине, упоређују друштвену течност са духовитошћу и јасно је илуструју као пожељну особину личности.[1]

Социјална флуентност је такође проглашена синонимом за брзину обраде друштвених процеса.[2]

Амерички академик М. Ј. Пакер илустровао је важност друштвене течности у свом раду из 1987. Социјална интеракција као практична активност: Импликације за проучавање друштвеног и моралног развоја.[3] Он је изјавио: „Желим да предложим да је социјална флуентност барем једнако важан телос за друштвени развој као и формирање експлицитних теорија, принципа и хипотеза о друштвеном свету... Експлицитније речено, друштвени развој се састоји у све широј флуентности: постајањем друштвено флуентнијим у све већем распону ситуација и подсветова...”

Референце уреди

Литература уреди

  • Cottingham, John (1998). Philosophy and the good life: reason and the passions in Greek, Cartesian, and psychoanalytic ethics. (pp. 154) Cambridge University Press
  • Bellini, Scott (2006). Building Social Relationships: A Systematic Approach to Teaching Social Interaction Skills to Children and Adolescents with Autism Spectrum Disorders and Other Social Difficulties. (pp. 46) Autism Asperger Publishing Company
  • Packer, M.J. (1987). Moral Development Through Social Interaction (Wiley Series on Personality Processes). (pp. 267) Wiley Interscience