Српско војно утврђење у Стрижевцу

утврђење и непокретно културно добро у Пиротском управном округу, Србија

Српско војно утврђење у Стрижевцу је споменик културе у општини Бабушница, непосредно изнад села Доњи Стрижевац које је градио краљ Александар Обреновић у периоду од 1892–1893. године. Градња је коначно завршена 1893. године. На самом улазу у утврђење се виде уклесане године изградње.

Српско војно утврђење у Стрижевцу
Улаз у утврђење
Опште информације
МестоДоњи Стрижевац
ОпштинаБабушница
Држава Србија
Координате43°05'45.8"N 22°24'20.9"E
Врста споменикатврђава
Време настанка1892.
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Крајем 19. и почетком 20. века, Шанац је представљао издвојени објекат касарне Трећег пука српске војске из Пирота, који је превасходно коришћен као магацински простор за смештај муниције, опреме и војног материјала.

Утврђење је познато у околним насељима под називом „Шанац” и јединствено је на овим просторима и представља један од најзначајнијих архитектонских струкутура војних грађевина у Пиротском округу. [1]

Локација

уреди

Српско војно утврђење Шанац у Стрижевцу, како га називају мештани, је смештено на тромеђи катастарских општина Доњи Стрижевац, Извор и Доње Крњино на брду Јеремија на надморској висини од преко 663 m. Налази се поред старог пута ПиротБабушница.

Изглед

уреди

Објекат је грађен је по пројекту Војног министарства грађевине у Београду. За изградњу је коришћен камен компактне структуре уједначеног квалитета са простора званог „Модра Стена” који је коњима пребачен на брдо Јеремија. Клесање камена и сама градња објекта је завршена уз помоћ француских мајстора.

Сам објекат се састоји из 15 просторија од којих су 11 чеоне и распоређене у низу и чине једну целину а остале четири су у позадини и нису повезане.

Саставни део тврђаве чини двоструки обруч земљаних радова односно ровова.

Занимљивости

уреди

Старији мештани околних села причају да су од својих предака чули да је камен за изградњу довожен воловским и коњским колима.

Становници околних насеља се сећају да су на отворима некада била дрвена масивна врата, која су током времена пропала.

Утврђење је релативно добро сачувано и ако технички скоро нико о њему не брине.

До утврђења воде сеоски путеви и стазе са више страна а једино је пут (делимично туцаник) од Бабушнице проходан за аутомобиле. За мештане околних насеља ово је популарно излетиште.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Књига:Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9. . Издавач Народна библиотека Бабушница, страница 74

Литература

уреди
  • Пејчић В, лист Слобода, јануар 1993
  • Тодоровић Н, Лужница, 2016