Отворите главни мени

Старост Земље је процењена на 4,55 милијарде (4.55 × 109) година.[1][2][3] Ова старост је заснована на доказима из радиометријског датирања старости метеоритског материјала и у складу је са старошћу најстаријих познатих узорака са земље и месеца. Након научне револуције и развоја радиометријског датирања старости, мерења олова у минералима богатих уранијумом су показала да су неки узорци били старији од милијарду година.[4]

Ова процена представља компромис између најстаријих земаљских минерала - малих кристала циркона на подручју Џек хилз-а (Jack hills) Западне Аустралије - и астрономских и планетолошких процена старости Сунчевог система. Докази на основу радиометриског одређивања старорсти циркона даље потврђују да је Земља стара најмање 4,404 милијарде година.[5][6][7]

Упоређујући масу и луминозитет Сунца с бројним другим звездама, може се закључити да је Сунчев систем много старији од тих стена. Ца-Ал-богате инклузије - најстарији познати тврди састојци унутар метеорита који су се формирали заједно са Сунчевим системом - су стари 4,567 милијарде година,[8][9] давши тако најстарију границу за старост Сунчевог система, а заједно с њим и границу старости Земље.

Претпоставља се да је сажимање Земље започело убрзо након стварања Ца-Ал-богатих инклузија и метеорита. С обзиром на то да се не зна тачно колико дуго је трајало сажимање Земље, а различити теоретски модели варирају од неколико милиона до неколико стотина милиона година, савршено тачну старост Земље је тешко одредити.

РеференцеУреди

  1. ^ „Age of the Earth”. U.S. Geological Survey. 1997. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2005. Приступљено 10. 1. 2006. 
  2. ^ Dalrymple, G. Brent (2001). „The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved”. Special Publications, Geological Society of London. 190 (1): 205—221. Bibcode:2001GSLSP.190..205D. doi:10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14. 
  3. ^ Manhesa, Gérard; Allègre, Claude J.; Dupréa, Bernard & Hamelin, Bruno (1980). „Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics”. Earth and Planetary Science Letters. 47 (3): 370—382. Bibcode:1980E&PSL..47..370M. doi:10.1016/0012-821X(80)90024-2.  Пронађени су сувишни параметри: |lastauthoramp= и |last-author-amp= (помоћ)
  4. ^ Boltwood, B. B. (1907). „On the ultimate disintegration products of the radio-active elements. Part II. The disintegration products of uranium”. American Journal of Science. 23 (134): 77—88. doi:10.2475/ajs.s4-23.134.78. 
    For the abstract, see: Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817. Приступљено 19. 12. 2008. 
  5. ^ Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham C. M. (11. 1. 2001). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago”. Nature. 409 (6817): 175—178. PMID 11196637. doi:10.1038/35051550. 
  6. ^ Valley, John W.; Peck, William H.; Kin, Elizabeth M. (1999). „Zircons Are Forever” (PDF). The Outcrop, Geology Alumni Newsletter. University of Wisconsin-Madison. стр. 34—35. Приступљено 22. 12. 2008. 
  7. ^ Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton”. Australian Journal of Earth Sciences. 51 (1): 31—45. doi:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x. 
  8. ^ Amelin, Y; Krot, An; Hutcheon, Id; Ulyanov, Aa (2002). „Lead isotopic ages of chondrules and calcium-aluminum-rich inclusions”. Science. 297 (5587): 1678—83. Bibcode:2002Sci...297.1678A. ISSN 0036-8075. PMID 12215641. doi:10.1126/science.1073950.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  9. ^ Baker, J.; Bizzarro, M.; Wittig, N.; Connelly, J.; Haack, H. (25. 8. 2005). „Early planetesimal melting from an age of 4.5662 Gyr for differentiated meteorites”. Nature. 436 (7054): 1127—1131. Bibcode:2005Natur.436.1127B. PMID 16121173. doi:10.1038/nature03882. 

ЛитератураУреди

  • Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817. Приступљено 19. 12. 2008.