Старо градско језгро у Крагујевцу

Старо градско језгро у Крагујевцу представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина од великог значаја, решењем Завода за заштиту споменика културе Крагујевац број 258/1 од 16. јуна 1970. године. Категорисано је за културно добро-просторно културно-историјску целину од великог значаја Одлуком скупштине СРС 7. априла 1979. године, Службени гласник СРС бр 14/79.[1]

ИсторијаУреди

Крагујевац је био престоница Србије од 1818. до 1841. године, када су постављени темељи новог града. Велику улогу у томе имао је кнез Милош Обреновић. У том периоду улице се исправљају и калдрмишу, ток реке Лепенице је регулисан, а многе површине се озелењавају.[2]

Први регулациони план града изграђен је 1891. године, чиме Крагујевац постаје нови трговачки, културни и јавни центар. До развоја индустрије, а самим тим и увећања капитала, дошло је након отварања Тополивнице. Имућнији грађани су стекли могућност да граде нове зграде. Уместо приземних кућа градиле су се зграде од тврдог материјала, по европским узорима. Беч и Пешта су имали велики утицај на изглед објеката. Уличне фасаде су биле украшене по класицистичким и сецесионистичким узорима, што уједно представља раскид са дотадашњим источњачким стилом.[3] Питање централног градског ткива и капиталних објеката решено је урбанистичким планом из 1931. године. [4][5][6]

ИзгледУреди

Трг код „Крста” је био место одакле су се даље налазиле продавнице, занатске радње, хотели, гостионице.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Старо градско језгро у Крагујевцу”. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. Приступљено 13. 1. 2019. 
  2. ^ Грковић, Марко (2017). Преглед наслеђа. Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. ISBN 978-86-907841-9-6. 
  3. ^ Aleksić, Aleksandar. „Staro gradsko jezgro u Kragujevcu | Ritam Grada - vesti Kragujevac” (на језику: енглески). Приступљено 17. 12. 2018. [мртва веза]
  4. ^ „Staro gradsko jezgro”. www.kulturnonasledje.com. Приступљено 17. 12. 2018. 
  5. ^ „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 17. 12. 2018. 
  6. ^ „Архивирана копија”. gradovi.protego.rs. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2018. Приступљено 17. 12. 2018.