Стенли куп плејоф 2015.

Стенли куп плејоф Националне хокејашке лиге (НХЛ) који је одигран 2015. године почео је 15. априла а завршио се 15. јуна победом Чикаго блекхокса над Тампа Беј лајтнингсима резултатом 4-2 у финалној серији.

Стенли куп плејоф 2015.
Званични лого такмичења
Званични лого такмичења
Лига: Национална хокејашка лига (НХЛ)
Такмичење: Стенли куп плејоф
Период одигравања: 15. април - 15. јун 2015.
Број тимова: 16
Резултати
Шампион: Чикаго блекхокси
Финалиста: Тампа Беј лајтнингси
Финалисти конференција: Анахајм дакси
Њујорк ренџерси
Статистика играча
МВП: Данкан Кит
Поени: Тајлер Џонсон (23)
Голови: Тајлер Џонсон (13)
Асистенције: Рајан Гецлаф (18)
Голмани: Бен Бишоп (616 одбрана)
Кори Крофорд (13 победа)
← Стенли куп плејоф 2014. Стенли куп плејоф 2016. →

Њујорк ренџерси стигли су у плејоф са Президентс трофејом као тим са највише освојених бодова у лигашком делу сезоне. Такође су и другу годину за редом успели да преокрену и победе у серији коју су губили са 3-1 (против Вашингтона 2015. и против Питсбурга у 2014. - оба пута у другом кругу Истока). Детроит ред вингси су продужили низ узастопних учешћа у плејофу на 24 што је најдужи активни низ и четврти најдужи у историји НХЛ лиге.[1] Винипег џетси су играли свој први плејоф од када су се преселили у Манитобу 2011. и престали да се зову Атланта трешерси. Једини пут када је ова франшиза играла у плејофу било је 2007. године, а последњи пут када је град Винипег угостио плејоф сусрет било је 1996., годину пре селидбе некадашње франшизе џетса у Аризону, где су постали којотси.[2] Отава сенаторси су постали први тим након сезоне 1943/44. који су сустигли заостатак од 14 бодова на лигашкој табели и успели да се домогну плејофа.[3] Калгари флејмси су се вратили у плејоф након шест сезона одсуства. Укупно пет канадских тимова се домогло завршне фазе, што је највећи број још од плејофа 2004. године.[4]

Лос Анђелес кингси су постали први бранилац титуле још од Каролина харикенса у 2007. који се нису пласирали у плејоф у сезони након освајања трофеја.[5] Бостон Бруинси су пропустили свој први плејоф након 2007. године и постали тек трећи клуб у историји НХЛ лиге који је пропустио плејоф након што је у претходној сезони освојио Президентс трофеј (и први након Бафала 2008).[6] Сан Хозе шаркси су пропустили да се пласирају у плејоф први пут од 2003. године чиме су прекинули најдужи активни низ узастопних пласмана у завршницу такмичења.[7]

Први пут од 2000. године, оба конференцијска финала су играна у седам мечева.

Тампа Беј лајтнингси су постали први тим у историји НХЛ лиге који се састао са неким од тимова оригиналне шесторке у све четири рунде плејофа у истој сезони, пошто су редом играли против Детроит ред вингса, Монтреал канадијанса, Њујорк ренџерса и Чикаго блекхокса.[8]

Лајтнингси су такође изједначили рекорд Филаделфија флајерса из плејофа 1987. године, Калгари флејмса из 2004. и Лос Анђелес кингса из 2014. са одиграних 26 утакмица, највише у једном плејофу.

Учесници плејофа уреди

Ово је била друга сезона у којој се примењивао формат да по три најбоља тима из сваке дивизије и још додатно по два из сваке конференције на основу пласмана учествују у плејофу (укупно 16 тимова, по 8 из сваке конференције.

Монтреал канадијанси (Атлантик), Њујорк ренџерси (Метрополитен), Сент Луис блуз (Централ) и Анахајм дакси (Пацифик) били су шампиони својих дивизија у сезони 2014/15. Њујорк ренџерси су освојили и трофеј Президентс као најбоље пласирани тим лигашког дела такмичења (113 бодова).

Тимови који су се квалификовали за Стенли куп плејоф 2015. следе испод.

Легенда:

  • А1, А2 и А3 су позиције тимова на табели Атлантик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
  • М1, М2 и М3 су позиције тимова на табели Метрополитен дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
  • Ц1, Ц2 и Ц3 су позиције тимова на табели Централне дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
  • П1, П2 и П3 су позиције тимова на табели Пацифик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
  • ВК1 и ВК2 су тимови са вајлд кард позицијом, односно по два најбоље пласирана тима из Источне и Западне конференције изузев тимова који су се квалификовали на основу пласмана у својим дивизијама (А1-А3, М1-М3, Ц1-Ц3, П1-П3).

Распоред и резултати серија уреди

Четвртфинала конференција уреди

Полуфинала конференција уреди

Финале источне конференције уреди

Финале западне конференције уреди

Стенли куп финале уреди

Статистика уреди

Тимови уреди

Клуб ОУ П И ГД ГП ГДУ ГПУ ИВ ИМ
 Чикаго блекхокси 23 16 7 69 60 3.00 2.61 17.9 79.0
 Тампа Беј лајтнингси 26 14 12 65 62 2.50 2.38 20.0 82.3
 Њујорк ренџерси 19 11 8 45 41 2.37 2.16 21.0 80.0
 Анахајм дакси 16 11 5 57 42 3.56 2.63 26.7 84.2
 Вашингтон капиталси 14 7 7 28 28 2.00 2.00 10.7 90.6
 Монтреал канадијанси 12 6 6 25 29 2.08 2.42 5.5 70.0
 Калгари флејмси 11 5 6 27 33 2.45 3.00 19.4 73.5
 Минесота вајлдси 10 4 6 24 27 2.40 2.70 26.1 76.5
 Њујорк ајлендерси 7 3 4 15 16 2.14 2.29 0.0 84.6
 Детроит ред вингси 7 3 4 15 17 2.14 2.43 17.2 93.3
 Ванкувер канакси 6 2 4 14 18 2.33 3.00 18.8 72.2
 Сент Луис блуз 6 2 4 14 17 2.33 2.83 18.2 66.7
 Нешвил предаторси 6 2 4 21 19 3.50 3.17 22.7 84.2
 Отава сенаторси 6 2 4 12 12 2.00 2.00 25.0 95.0
 Питсбург пенгвинси 5 1 4 8 11 1.60 2.20 15.4 85.0
 Винипег џетси 4 0 4 9 16 2.25 4.00 15.4 72.7

Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[9]

(Легенда: ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)

Референце уреди