Стефано Бени (Stefano Benni) (Болоња, 12. авуст 1947) је италијански писац, новинар, песник, драматург, сценариста и хумориста.

Стефано Бени
Датум рођења(1947-08-12)12. август 1947.
Место рођењаБолоња
Веб-сајтwww.stefanobenni.it

Биографија уреди

Бени је аутор многобројних романа и антологија од великог значаја, међу којима се налазе: Bar Sport, Elianto, Terra!, La compagnia dei celestini, Baol, Comici spaventati guerrieri, Saltatempo, Margherita Dolcevita, Spiriti, Il bar sotto il mare e Pane e tempesta. Његове књиге преведене су на више од тридесет језика. Учествовао је у изради недељних часописа L'Espresso и Panorama, месечника Il Mago и Linus, и дневних листова La Repubblica и Il manifesto. Последњих година бави се прикупљањем необјављених прича, које се преводе на арапски и објављују у часопису Al Doha.Године 1989. са Умбертом Анђелучијем режирао је филм Музика за старе животиње према роману Comici spaventati guerrieri са Дариом Фоом, Паолом Росијем и Виолом Симонћони у главним улогама. Две године раније био је сценариста још једног филма, Topo Galileo Франческа Лаудадија, у интерпретацији његовог пријатеља Бепеа Грила.

Поред имагинарних светова и ситуација, његова дела одликује и изузетно сатиричан тон и опис италијанског друштва последњих деценија.

Поред тога, у његовим делима препознатљиви су и неологизми, игре речима пародије на друге књижевне стилове.

У октобру 2009. наступио је са аустралијским кантаутором Ником Кејвом, на концерту у Dal Verme позоришту у Милану. Том приликом читао је на италијанском неке одломке из Кејвове књиге La Morte di Bunny Munro.

У септембру 2015. године на свом Фејсбук профилу објавио је писмо у којем је навео разлоге због којих је одбио награду Vittorio de Sica, која се додељује на годишњем нивоу италијанским и страним личностима које су се истакле на пољу уметности (које обично уручује председник Републике или министар).

Од 2018. руководи школом глуме и академије позоришта у Риму. Дана 21. октобра 2018. на Филмском фестивалу у Риму представљен је биографски документарни филм Le avventure del Lupo - готово истинита животна прича Стефана Бенија, у режији Е. Негронија

Дела уреди

Романи уреди

 

Збирке уреди

  •        Bar Sport, Milano, Mondadori, 1976; Feltrinelli, 1997. ISBN 88-07-81434-X.
  •        La tribù di Moro Seduto, Milano, Mondadori, 1977.
  •        Non siamo stato noi. Corsivi e racconti, Roma, Savelli, 1978.
  •        Il bar sotto il mare, Milano, Feltrinelli, 1987. ISBN 88-07-01346-0.
  •        L'ultima lacrima, Milano, Feltrinelli, 1994. ISBN 88-07-01479-3.
  •        Bar Sport Duemila, Milano, Feltrinelli, 1997. ISBN 88-07-01529-3.
  •        La grammatica di Dio. Storie di solitudine e allegria, Milano, Feltrinelli, 2007. ISBN 978-88-07-01733-9.
  •        Miss Galassia, illustrazioni di Luci Gutiérrez, Roma, Orecchio acerbo, 2008. ISBN 978-88-89025-70-3.
  •        Fen il fenomeno, Milano, Feltrinelli, 2011. ISBN 978-88-07-49114-6.
  •        Le Beatrici, Milano, Feltrinelli, 2011. ISBN 978-88-07-01831-2.
  •        Pantera, Milano, Feltrinelli, 2014. ISBN 978-88-07-03073-4.
  •        Cari mostri, Milano, Feltrinelli, 2015. ISBN 978-88-07-03137-3

Поезија уреди

Збирке уреди

  •        Prima o poi l'amore arriva, Milano, Feltrinelli, 1981. ISBN 88-07-80928-1.
  •        Ballate, Milano, Feltrinelli, 1991. ISBN 88-07-70019-0.
  •        Blues in sedici. Ballata della città dolente, Milano, Feltrinelli, 1998. ISBN 88-07-81463-3.

       Појединачна дела уреди

      El Señor Fulci, in Comitato Bir Zeit, Kufia. Matite italiane per la Palestina, Napoli, L'alfabeto urbano-Cuen, 1988.

Драматургија уреди

Разно уреди

  •      L'uomo che incontrò il piccolo drago, con Danilo Maramotti in Corto Maltese, nn. 3, 4, 5, 6, 1986, ora in L'uomo che incontrò il piccolo drago, Roma, Mompracem, 2013. ISBN 978-88-68-26089-7.
  •        Asino chi non legge, Milano, Feltrinelli, 1999. ISBN 88-07-33072-5.
  •       Leggere, scrivere, disobbedire, conversazione con Goffredo Fofi, Roma, Minimum fax, 1999. ISBN 88-86568-77-0.
  •        Sull'arte del servire, in Quinto Navarra, Memorie del cameriere di Mussolini, Napoli, L'ancora del Mediterraneo, 2004. ISBN 88-8325-124-5.
  •       Mondo Babonzo. Museo delle creature immaginarie. Catalogo, con Altan e Piero Perotti, Roma, Gallucci, 2006. ISBN 88-88716-87-4.
  •       Vecchio come un libro, Bologna, Biblioteca Sala Borsa, 2006.

Филмографија уреди

Дугометражни уреди

  •       Topo Galileo, regia di Francesco Laudadio (1987)
  •       Musica per vecchi animali( Музика за старе животиње) у режији Стефана Бенија и Роберта Анђелучија (1989)
  •       Bar Sport, у режији Масима Мартелија (2011)

Краткометражни уреди

  •       Arturo perplesso di fronte alla casa abbandonata sul mare, regia di Marilisa Calò (1991)
  •       Coincidenze, regia di Gabriele Paoli (2010)
  •       The 15th Time, regia di Jeymi Martballis (2010)
  •       Bloody Mary, regia di Yasmina Aidi (2011)

Режија уреди

  •        Musica per vecchi animali (Музика за старе животиње), са Робертом Ђанлучијем

Дискографија уреди

Читањe       уреди

  • Sconcerto, Са Паолом Дамианијем, Рим, Манифест, 1999. CD снимљен уживо на фестивалу "Медитеранске гласине", Роћела Јоника, 28. август 1998, на основу текстова из књихе С. Бенија Blues in sedici.

Аудиокњиге

  • Балдандерс, Рим, Full Color Sound, 2004. ISBN 88-7846-000-1. [уз пратњу музике за коју су се побринули Паоло Дамјани, Роберто Дани, Паоло Фрезу, Умберто Петрин и Ђанлуиђи Тровези]
  •       La terra desolata,Рим, Full Color Sound, 2010. ISBN 88-7846-041-9.[ аудиокњига на ЦД-у са поемом Т.С. Елиота, чита- Стефано Бени, уз пратњу музике Умберта Петрина]

Референце уреди

  1. ·        ^ AA.VV., Teatro in Italia 2000, Roma, Società Italiana degli Autori ed Edit
  2. ·        ^ Beppe grillo battuta su Longo e loggia massonica p2 - YouTube
  3. ·        ^ Brunella Torresin, Benni racconta Pennac e Bologna Quando gli cantai la Marsigliese, са сајта La Repubblica, 26 marzo 2013.приступљено 19.12.2021.
  4. ·        ^ Luigi Bolognini, Nick Cave, performance tra reading e canzoni, in La Repubblica, 22 ottobre 2009. приступљено 19.12.2021.        
  5. ^ Stefano Benni rifiuta il premio del ministro Franceschini: "Vorrei più rispetto per la cultura, non decreti che la distruggono", in Huffington Post, 29 settembre 2015. приступљено 19.12.2021.

Спољашње везе уреди