Стефан Раваничанин

Стефан Раваничанин (умро пре 1733), даскал, српски летописац из времена Велике сеобе Срба.

Живот и радУреди

Један од раваничких калуђера који су преносили мошти кнеза Лазара из Раванице у Сентандреју и после четири године из Сентандреје у Врдник на Фрушкој гори. Вратио се у србску Раваницу 1718. године и тамо описао ову своју одисеју у летопису Показаније когда принешен св. Лазар велики књаз сербски из Сербије в цесаријску державу и в монастир Вердник (после 1718). „Многи из све земље српске, мушко и женско, [...] даде се у бекство горе уз Дунав, једни на лађама, други на коњима и колима, а неки пешке као и ја сиромах“, описивао је своје путовање, описујући запустеле српске градове, вароши, села и манастире под турском најездом и придружујући се сличним описима даскала Атанасија Србина и Арсенија III Црнојевића снагом непосредног доживљаја и живим, упечатљивим сликама сеобе и преноса моштију.

ЛитератураУреди

  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 142-143.