Википедија

Стрес и атеросклероза

Хронични стрес и атеросклероза су међусобно повезани фактори кардиоваскуларних ризика који доводе до болест великих и средњих мишићних артерија. Карактерише се дисфункцијом ендотела крвног суда, васкулитисом, и накуплањем липида, холестерола, калцијума и ћелијских елемената унутар зида крвног суда. Овај процес за последицу има формирање плака, васкуларно ремоделовање, акутну и хроничну опструкцију лумена крвног суда, поремећен проток крви, и смањену оксигенацију циљаних ткива и васкуларни догађај. Особе које претерано реагују на свакодневне емоционални стресове (попут изражених манифестација и фрустрација, беса или непријатељства), стално су изложене дејству поремећаја васкуларних функција, преко хормонских промена и повећања нивоа адреналина у нашем крвотоку. Зато су особе у хроничном стрессу у великом ризику од убрзаног развоја атеросклерозе, што може имати за последицу погоршање укупних срчаних функција и ризик од смрти због болести срца.[1]

Стрес и атеросклероза
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностПатологија
МКБ-10I25.0,I25.1,I70
DiseasesDB1039
MeSHD001161

Патофизиологија уреди

Иако није доказано како стрес може да убрза атеросклерозу, постоји знатан број истраживања која сугеришу да је он битан чинилац за развоју атеросклерозе. Људи који реагују на свакодневне (хроничне) емоционалне стресове у највећој су опасности јер су изложени дејству сталних „таласа” адреналина. Под утицајем повишених вредности адреналина и других хормона, у стресу, директно настају промене на крвним судовима. Чак и нормална психичка напетости која се доживљава у свакодневном животу може да изазове привремено погоршање васкуларних функција, преко хормонских промена, а пре свега повећања нивоа адреналина у крвотоку.[2]

Код особе у хроничном емоционалном стресу, у њиховом крвотоку депонује се адреналин на најмању провокацију, што може да резултује и повећаном запаљењском реакцијом (понекад са повишеним нивоом Ц реактивног протеина (ЦРП)), која је директно повезан са повишеним ризиком од атеросклерозе. Осим тога, хронични емоционални стрес често је праћен погоршањем још неколико других кардиоваскуларних фактора ризика.

На пример:

  • пушачи под стресом обично повећавају потрошњу дувана, што је такође један од фактора ризика за настанак атеросклерозе,
  • особе под стресом посежу за великим количинама хране, и тиме не само да увећавају телесну тежину већ и ниво холестерола (једног од фактора ризика за атеросклерозу) у периоду повећаног стреса.

Из напред изнетог може се закључити да хронични стрес потенцијално убрзава атеросклерозу и тиме директно утиче на крвне судове, доприносећи развоју и умножавању укупних срчаних фактора ризика. Тиме се може обијаснити зашто особе са хроничним стресом имају знатно израженије симптоме - нарочито ангине пекторис - која може да пређе у срчани удар.[3]

Спречавање стресом изазване атериосклерозе и срчаних болести уреди

Превенција интензивног стреса је јако важна, зато што је ниво реакција на стрес један од најважнији фактор у одређивању да ли ће током хроничног стрес повећати срчани ризик.

Иако није увек огуће, па чак ни пожељно да се спрече сви облици емоционалног стреса, и даље постоје многи начини којима се може смањити вероватноћа да ће хронични стрес изазвати атериосклерузи и последично кардиоваскуларне проблеме. Многи програми за управљање стресом су показали су мерљив успех у остваривању тог циља.[5]

Редослед радњи у превенцији стреса
  • Прво, што особа под стресом мора да уради је да идентификују специфичне ситуације у свом животу које узрокују, посебно тежак, облик стреса и да кад год је или колико год је то могуће избегава или ограничи број стресних ситуација.
  • Друго, науче неке ефикасне технике управљања стресом, нпр. мењањем сопствене перцепцију заједничких стресних ситуација, или смањењем физичке реакције на стресни догађај. Ови програми за управљање стресом укључују вежбе дисања, вежбе истезања, аеробне вежбе, технике визуализације, јогу, медитацију, и/или масажу. Суштина ових програма је да воде ка истом циљу — смањењу адреналинског одговора, мањим нивоом - интензитетом стреса.
  • Треће, треба обратите пажњу на све срчане факторе ризика, и урадите све што се може, да они буду стављени под контролу лекара.
  • Четврто, особа под хроничним стресом треба користи услуге лекара који ће јој дати не само сугестије о начинима управљања стресом већ и обезбедити укупне контроле фактора ризика.
  • Пето, у договору са лекаром, понекад је корисна и пофилактичка примена аспирина (у дновној дози од 81-100 mg), који може да смањи ризик од руптуре атеросклеротског плака код особа са израженијим хроничним емотивним стресом.[6][7]

Компликације уреди

Код особа са хроничним стресом после коронарног артеријског бајпаса постоји тенденција претераног кардиоваскуларног ризика (срчаног удара) у односу на пацијенате који немају претерано изражен одговор на стрес.[8][9][10]

Укупан ризик од смрти код особа са хроничним стресом, које болују од атеросклероза са кардиоваскуларним болестима срца је већи од особа које нису под стресом или немају претерано изражен одговор на стрес.[11]

Извори уреди

  1. ^ Sesso, HD, Kawachi, I, Vokonas, PS, Sparrow, D. Depression and the risk of coronary heart disease in the Normative Aging Study. Am J Cardiol 1998; 82:851.
  2. ^ Chang, PP, Ford, DE, Meoni, LA, et al. Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: the precursors study. Arch Intern Med 2002; 162:901.
  3. ^ Pignalberi, C, Patti, G, Chimenti, C, et al. Role of different determinants of psychological distress in acute coronary syndromes. J Am Coll Cardiol 1998; 32:613.
  4. ^ Blumenthal JA, Sherwood A, Babyak MA, et al. Effects of Exercise and Stress Management Training on Markers of Cardiovascular Risk in Patients with Ischemic Heart Disease: a Randomized Controlled Trial. JAMA; 293:1626.
  5. ^ Denollet, J, Brutsaert, DL. Reducing Emotional Distress Improves Prognosis in Coronary Heart Disease: 9-year Mortality in a Clinical Trial of Rehabilitation. Circulation; 104:2018.
  6. ^ Friedman, M, Breall, WS, Goodwin, ML, et al. Effect of Type A Behavioral Counseling on the Frequency of Episodes of Silent Myocardial Ischemia in Coronary Patients. Am Heart J; 132:933.
  7. ^ Wei J, Rooks C, Ramadan R, et al. Meta-analysis of Mental Stress-induced Myocardial Ischemia and Subsequent Cardiac Events in Patients with Coronary Artery Disease. Am J Cardiol 2014; 114:187.
  8. ^ Janeway D. An integrated approach to the diagnosis and treatment of anxiety within the practice of cardiology. Cardiol Rev. 2009;17(1): 36-43.
  9. ^ Moser DK.The rust of life": impact of anxiety on cardiac patients.Am J Crit Care. 2007;16(4):361-9.
  10. ^ Rozanski A, Blumenthal JA, Kaplan J. Impact of psychological factors on the pathogenesis of cardiovascular disease and implications for therapy. Circulation. 1999;99(16):2192-217.
  11. ^ Shekelle, RB, Gale, M, Ostfeld, AM, Paul, O. Hostility, risk of coronary heart disease, and mortality. Psychosom Med 1983; 45:109.

Литература уреди

  • Mittleman, MA, Maclure, M, Sherwood, JB, et al. Triggering of acute myocardial infarction onset by episodes of anger. Determinants of Myocardial Infarction Onset Study Investigators. Circulation 1995; 92:1720.

Спољашње везе уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стрес_и_атеросклероза&oldid=27441737”