Султанија Гевхерхан (кћи Ахмеда I)

Гевхерхан султанија је била кћи Ахмеда I и Косем султаније.

султанија Гевхерхан
Лични подаци
Датум рођења	1608
Место рођења	Истанбул, Османско царство
Датум смрти	1631 (старост 22–23) или након 1642/1660 (старост 51–52)
Место смрти	Истанбул, Османско царство
Гроб	Џамија Ахмедија
Породица
Супружник	Окуз Мехмед-паша (в. 1612 —  с. 1621) Топал Реџеп-паша (в. 1624) Кеманкеш Мустафа-паша (в. 1633)?
Потомство	Сафије султанија Осман-бег
Родитељи	Ахмед I Косем султанија
султанија Османског царства

Детињство

Гевхерхан је рођена 1608. године у Топкапи палати након својих старијих сестара Ајше и Фатме. Добила је част у име Гевхерхан султаније, коју је Ахмед изузетно ценио и поштовао.

Први брак

13. јуна 1612. године  Гевхерхан се удала за великог везира Окуза Мехмед -пашу , који је био велики везир за време њеног оца и полубрата Османа II. Венчање је одржано у Старом двору, а пару је као резиденција дата палата Ибрахим-паше.  Мехмед-паша је служио као велики везир од 1614. до 1616. године под Ахмедом, а затим поново неколико месеци 1619. године под Османом II.  Након што је други пут разрешен дужности, умро је у Алепу око 1621. године.. Неки сматрају да је 1622. године родила сина, који се звао Осман.

Други брак

Гевхерхан је удата опет 1623. године по захтеву своје мајке Косем султаније за адмирала флоте Топал Реџеп-пашу, који је у фебруару 1632. године постао велики везир. Имали су заједно ћерку Сафије султанију. 18. маја 1632. Мурат IV је погубио Реџеп-пашу због веровања да је радио на томе да га свргне са престола, и Гевхерхан је поново постала удовица.

Остатак живота и смрт

Веровало се да се Гевхерхан трећи пут удала 1643. за Абаза Сијавуш-пашу , међутим Евлија челебија је истакао да се њена кћи Сафије(1630-1682) удала за њега 1644. године..

Датум њене смрти није познат и тешко га је утврдити. Како после смрти другог супруга није више имала бракова , многи верују да је умрла 1630-их током владавине свог брата Мурата IV. Неки историчари тврде да је и она имала много бракова као своје сестре Ајше и Фатма. Међутим, подаци о тим браковима нису сачувани. Исти тврде да је умрла 1660. године.

У биљешкама о даровима султанија од Млечана из 1642. године забиљежено је да је Гевхерхан примила дарове као супруга неког Мустафа-паше. Према незваничним изворима, верује се да је била удата за Кеманкеш Мустафа-пашу. Након његове смрти, припао јој је део његове имовине.

Двадесет година касније, 1662., Гевхерхан султанија се помињала као супруга Исмаил-паше (умро 1666). Врло је могуће да ју је нећак оженио за њега 1648. године, када је забележено да је удао све султаније које су биле неудате. Међутим, то није званично потврђено од историчара. Међутим, врло ако може бити да се ради о другој Гевхерхан-султанији, тако да је тешко утврдити о коме је реч.

Такође, могуће је да се ни брак са Мустафа-пашом односи на њу, јер постоје извори који говоре да је Гевхерхан-султанија умрла 1631. године. Након њене смрти, део њене имовине је кофискован и предат државној ризници, а други део је додељен њеној кћерци Сафије.

Личност и легенде

Баш као и њене сестре, била је удавана у складу са мајчиним интересима. За разлику од својих сестара Ајше, Фатме, Ханзаде и Атике се држала помало даље од политике, али је зато била укључена у интриге палате.

Описивана је као крута, оштроумна, и проницљива жена светле пути и дуге кестењасте косе, која се држала близу своје мајке.
Постоје две недоказане легенде о њој. Причало се да је волела поезију и да је неретко читала стихове чији су творци били њен отац и брат Мурат IV. Такође , говорило се да је она та која је након смрти принца Касима отровала четири преостала сина свог брата Мурата како би осигурала престо своме брату Ибрахиму.

Верује се да се она пре свих својих сестара супротставила Ибрахимовој жени Хумашах, са којом је имала велику свађу. Након тога ју је султан протерао и одузео јој имовину и дао Хумашах, међу којима је је била и палата Ибрахим-паше, која је припадала Гевхерхан од брака са Окуз Мехмед-пашом.