Схизоидни поремећај личности

Схизоидна личност или шизоидна личност је склоп црта који образује специфичан поремећај личности у којем доминирају наглашена интравертност, аутизам, нарцисоидност, емоционална тупост и равнодушност. Доминантне црте карактера схизоидне личности су: повећана нарцисоидност, прецењивање самог себе, емоционална хладноћа, повученост, аутистичко и несоцијално понашање.

Неки психолози сматрају да је шизоидност подведена под поремећај под утицајем културне пристрасности, јер се ради о мањини чије понашање одудара од понашања већине која своје понашање сматра нормалним понашањем, при томе се шизоидне особе пореде са хомосексуалцима у прошлости чије понашање је такође било подведено под поремећај.^[1]

Референце уреди

^ McWilliams, Nancy (2011) [1994]. „Schizoid Personalities”. Psychoanalytic Diagnosis: Understanding Personality Structure in the Clinical Process (2nd изд.). New York: Guilford Press. стр. 196. ISBN 978-1-60918-494-0. OCLC 698580704. „One reason schizoid people may be pathologized is that they are comparatively rare. People in majorities tend to assume that their own psychology is normative and to equate difference with inferiority (as happened with people of minority sexual orientation for many years)”

Литература уреди

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе уреди

Schizoid personality disorder

[1] McWilliams, Nancy (2011) [1994]. „Schizoid Personalities”. Psychoanalytic Diagnosis: Understanding Personality Structure in the Clinical Process (2nd изд.). New York: Guilford Press. стр. 196. ISBN 978-1-60918-494-0. OCLC 698580704. „One reason schizoid people may be pathologized is that they are comparatively rare. People in majorities tend to assume that their own psychology is normative and to equate difference with inferiority (as happened with people of minority sexual orientation for many years)”

[1]