Тана (река)
Река Тана је најдужа река у Кенији и даје име провинцији кроз коју тече.[1] Дужина речног тока је 700 km. Њене притоке су Тика, као највећа, и друге мање реке које теку само током кишне сезоне. Извор се налази у планинском венцу Абердаре у Централној Кенији западно од града Њери. Река Тана тече прво на исток до планине Кенија, а потом иде кроз резервоаре Масинга и Кјамбере, створених од Киндарума бране. Након бране, река се окреће ка северу и тече у правцу север-југ, на граници између националних резервата Меру и Китуи и Бисанади, Кора и Раболи. У резерватима река скреће источно, а потом југоисточно. Пролази кроз градове Гариса, Хола и Гарсен пре ушћа у Индијски океан у области Унгвана-Беј Кипини. На крају, ушће реке се претвара у делту која долази чак 30 километара узводно од ушћа.[1]
| Тана (Tana) | |
|---|---|
 река Тана код ушћа | |
| Опште информације | |
| Дужина | 700 km |
| Басен | 68.000 km2 |
| Водоток | |
| Извор | Абердареве планине |
| Ушће | Индијски океан |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Кенија |
| Река на Викимедијиној остави | |
Годишњи проток реке премашује 5.000 кубних метара у просеку, али знатно варира током године. Обухвата и две плавне сезоне сваке године. Између 1944. и 1978. године просечни укупни проток био је 6.105, варирајући од 1.789 1949. године до 13.342 1968. године.[2] У периоду 1982-1996, годишњи проток се није спуштао испод 5.000.[3] Серије хидроелектрана изграђених дуж реке, укључујући Киндаруму 1968, Камбуру 1975, Гитару 1978, Масингу 1981. и Кјамбере 1988.[4][5] Студија из 2003. године потврдила је да се две трећине потреба Кеније за електричном енергијом добијају управо из ових хидроелектрана.[6]
Референце
уреди- ^ а б Nakaegawa T, Wachana C. and KAKUSHIN Team-3 Modeling Group. (2012). "First impact assessment of hydrological cycle in the Tana River Basin, Kenya, under a changing climate in the late 21st Century," Hydrological Research Letters, 6. pp. 29-34.
- ^ Hughes, Francine M. R. (1990). „The Influence of Flooding Regimes on Forest Distribution and Composition in the Tana River Floodplain, Kenya”. Journal of Applied Ecology. 27 (2): 475—491. Bibcode:1990JApEc..27..475H. JSTOR 2404295. doi:10.2307/2404295.
- ^ Maingi, John K.; Marsh, Stuart E. (2002). „Quantifying hydrologic impacts following dam construction along the Tana River, Kenya”. Journal of Arid Environments. 50 (1): 53—79. Bibcode:2002JArEn..50...53M. doi:10.1006/jare.2000.0860.
- ^ Adams, W.M.; Hughes, F.M.R. (1986). „The environmental effects of dam construction in tropical Africa: Impacts and planning procedures”. Geoforum. 17 (3–4): 403—410. doi:10.1016/0016-7185(86)90007-2.
- ^ Galadin, H, Bidault, N, Stephen, L, Watkins, B, Dilley, M, and Mutunga, N. (2006). „Reducing the Impacts of Floods through Early Warning and Preparedness: A Pilot Study for Kenya” (PDF). Arnold, Chen, Deichmann, Dilley, Lerner-Lam, Pullen, and Trohanis. Natural Disaster Hotspots Case Studies. The World Bank. Приступљено 23. 6. 2012.
- ^ „Tana River, Kenya: integrating downstream values into hydropower planning” (PDF). Case Studies in Wetland Valuation #6. International Union for Conservation of Nature. мај 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 05. 2015. г. Приступљено 24. 6. 2012.
