Ткиво (биологија)

Пресек влакана биљног механичког ткива.

Микроскопски поглед на хистолошки примерака људског плућног ткива.

Ткиво представља скуп ћелија које су једнаке по морфолошким (грчки: morpha = облик) и физиолошким особинама и имају заједничко порекло и функцију. Биолошка дисциплина која се бави изучавањем ткива назива се хистологија.

Сва ткива се састоје од:

• ћелија и
• међућелијске супстанце.

Врсте животињских ткива

Код животиња, ткива се, према грађи и функцији коју обављају, деле на:

• епителско ткиво,
• везивно ткиво,
• мишићно ткиво и
• нервно ткиво.

Врсте биљних ткива

У клицама биљака се формирају две основне различите групе ткива: прва, ћелије на врховима изданака и корена, одговорна за раст, чијом деобом настају ћелије свих осталих ткива - творна или меристемска ткива, и друга, коју изграђују диференциране ћелије (које су стекле свој коначан облик и величину, као и улогу) које имају посебну функцију и привремено су или трајно изгубиле способност деобе - трајна ткива.

Литература

• Eichhorn, Susan E.; Raven, Peter H.; Evert, Ray Franklin (1986). Biology of plants. New York: Worth Publishers. ISBN 0-87901-315-X. 

Спољашње везе

• Чланак о ткивима на сајту БиоНет Школа