Трговински гласник

Трговински гласник био је лист за трговину, радиност и саобраћај, покренут 1891. године у Београду. Од 1895. године он постаје и орган „Београдске трговачке омладине”, и носи и поднаслове, од бр. 1 (1895) орган Београдске трговачке омладине, Српског трговачког удружења и Београдске берзе, а од бр. 220 (1895) поднаслов Орган Београдске трговачке омладине.[1]

Трговински гласник : орган Београдске трговачке омладине
ФорматОд бр. 4 (1895) 57 cm; од бр. 1 (1909) 50 cm; од бр. 1 (1919) 46 cm; од бр. 64 (1921) 57 cm; од бр. 1 (1940) 43 cm; од бр. 1 (1991) 39 cm
ИздавачБеоградска трговачка омладина
УредникМилован Обрадовић
Главни уредникпредседник уређивачког одбора Димитрије Ђорић
Оснивање1891.
Језиксрпски
Укидање1940.
СедиштеБеоград

Власник гласника је био Марко Вулетић, одговорни уредник Милован Обрадовић, а председник уређивачког одбора Димитрије Ђорић.

Историја

уреди

Гласник који је излазио на српском језику посебно је третирао питања српске трговине и индустрије, али и теме из политике и просвете. Од 1926. године лист је повремено био илустрован фотографијама.[2]

Од бр. 1 (1895) Гласник је излазио сваког радног дана; од бр. 165 (1895) сваког дана сем понедељника и дана по празнику; од бр. 214 (1895) уторком четвртком и суботом; од бр. 1 (1900) сваког дана сем понедељника и дана иза празника; од бр. 1 (1919) уторком, четвртком и суботом; од бр. 20 (1919) сваки дан сем понедељка.[2]

Због ратних околности по избијању Првог светског рата, лист није излазио од 15. јула 1914. до 15. марта 1919. Нумерација се наставља као да је у том периоду излазио. У бр. 118 (1933) уредништво је обавестило читаоце да привремено обуставља излажење "Трговинског гласника". Од 27. фебруара 1940. лист је наставио са излажењем, и излазио је до маја 1940. године.[2]

Политичка оријентација листа

уреди

Лист је био опозициони, и под великим утицајем либералних и радикалних струјања у свету и у Србији, као и под утицајем социјалистичких тенденција.

Бавио се питањима трговине и привреде у целини, али је доносио и прилоге из области политике и просвете. Заступљени су и књижевни прилози (романи у наставцима и сл.). Велики број сарадника био је из редова српских привредних стручњака и јавних и научних радника.[2]

Забране излажења

уреди

У више наврата због објављених написа поједини бројеви листа су забрањивани због инкриминисаних натписа: бр. 214 за 1895, бр. 63 за 1900, бр. 72 за 1903.[2]

Извори

уреди
  1. ^ Српска штампа о погромима Срба 1914. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2019) — Андрићев институс, Историјска свеска бр.3 (2014) стр.2
  2. ^ а б в г д „Трговински гласник опис колекције”. Народна библиотека Србије, Београд. Приступљено 24. 11. 2019. 

Спољашње везе

уреди