Трн је оштар израштај на биљци који има заштитну улогу. Настаје као преображаји појединих биљних органа.

Трње руже
Трнови на стаблу гледичије.

Преображај изданка

уреди

Код неких биљака, изданак се преображава у трн. Такве биљке су карактеристичне за сува и врела станишта. Занимљиво је да те биљке неће преобразити своје изданке у експерименталним условима када се повећа влажност ваздуха. Трнови су секундарно задебљали и тврди због одрвењавања ћелија. Овакво трње се јавља код трњине, јабуке, крушке, шљиве и других културних и дивљих врста. Гледичија образује трокрако гранате трнове.[1]

Преображај листа

уреди

Лист код неких биљака се делимично или потпуно преображава у трње. Код шимширике се цео лист преображава, па је таква метаморфоза потпуна. При томе обично очвршћавају главни и јачи бочни нерви, док се слабији заједно са мезофилом губе. Код неких листова ове биљке одрвењава само главни нерв, а код других и део мезофила. У пазуху овог трња се развијају пупољци, што је доказ да се лист преобразио. Делимичан преображај је запажен код паламиде, стричка и зеленике. Код ових биљака су само завршеци нерава прешли у трње.[1]

Преображај корена

уреди

Неке врсте развија трње и из свог корена. Такав је случај са врстом палме Acanthorhiza aculeata која има заправо негативно геотропно корење, без длака и капе, настало адвентивним путем, које обавија стабло. Дебело је, чврсто, са оштрим врхом и са бочним трновима, што све заједно биљци обезбеђује добру заштиту. Сачињено је из склеренхимских ћелија дебелих зидова.[1]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.

Спољашње везе

уреди